U julu 2025. Srbija je suočena sa rekordnim talasom požara, koji su pogodili naročito jug zemlje, a najteže oblasti Topličkog okruga. Više od 600 požara i stotine izgorelih hektara izazvali su vanredno stanje i ozbiljno ugrozili bezbednost i imovinu građana. Iako je vatrogasna služba angažovala više od 3.000 spasilaca, kapaciteti su i dalje nedovoljni, sa prosečnim brojem od jednog profesionalnog vatrogasca na 1.865 stanovnika, dok je vozni park u proseku star 27 godina. Ova situacija jasno pokazuje da je neophodno unaprediti sistem prevencije i reagovanja kako bi Srbija bila spremnija za klimatske izazove koji sve češće dovode do katastrofalnih požara.
Vatrogasci u Srbiji: Gde su ključne prepreke u zaštiti od požara?
Ovakva dešavanja ne treba da budu samo deo statistike. To je poziv na oprez, ali i na temeljnu analizu sistema prevencije, odgovornosti i otpornosti u Srbiji.
I dok su nadležni iz Ministarstva za zaštitu životne sredine poručili da je situacija sada pod kontrolom, ostaje pitanje: koliko smo zapravo spremni za klimatske ekstremne scenarije koji očigledno više nisu „izuzeci“?
Ministarka Sara Pavkov navodi da je broj požara od juna do danas bio čak 2,5 puta veći nego prethodne godine. Iako je jasno da su visoke temperature i sušni period odigrali ključnu ulogu, ozbiljno se razmatra i ljudski faktor. Paljenje strnjike, nesavesno odlaganje otpada, bačeni opušci ili nešto sasvim drugo, mogu pokrenuti lanac koji se završava uništenim šumama, kontaminiranim vazduhom i ugroženim ljudskim životima.
Prema njenim rečima, posebnu opasnost nose četinarske šume, kakve su gorele na planinama Radan, Maljen i Veliki Jastrebac. Kako navodi njihove šišarke u požaru bukvalno „eksplodiraju“, prenoseći vatru stotinama metara dalje – čineći lokalizaciju gotovo nemogućom u vetrovitim uslovima.
Vatra, dim i nevidljive posledice
Pored neposredne štete po imovinu i prirodu, požari ostavljaju dugoročne posledice po kvalitet vazduha i mentalno zdravlje ljudi. Deponije koje su gorele u Kragujevcu, Novom Sadu i Loznici oslobađaju u atmosferu opasne čestice – među kojima su i teški metali i dioksini, za koje ni EU nema obavezni monitoring. Ministarstvo je, u pokušaju da odgovori na ove izazove, postavilo mobilne mernje stanice, ali građani često ostaju bez pravovremene informacije o opasnostima koje udišu.
U julu je prvi put u Srbiji najavljena i analiza pedoloških profila – zemljišta pogođenog požarima, kako bi se identifikovale otpornije vrste za obnovu šumskog fonda. Ovo je važan iskorak, ali istovremeno pokazuje koliko je malo prethodno rađeno na strateškom upravljanju rizicima.
Lokalna odgovornost i sistemska slabost
U mnogim opštinama, posebno tamo gde su gorele deponije, sistem za upravljanje otpadom je ili nepostojeći ili potpuno neefikasan. Iako resorno ministarstvo gradi regionalne centre za upravljanje otpadom, problem i dalje leži u divljim i neregistrovanim lokacijama koje bukvalno čekaju da se pretvore u novi požar.
Ljudi u vatri – fizički i emotivno
Izveštaji sa terena, pokazuju solidarnost i spremnost dobrovoljnih i profesionalnih jedinica koje su svakodnevno gasile požare. Ali, emotivne posledice kod onih koji su izgubili domove, usjeve, stoku, pa čak i svoje šume – ostaju. Psiholozi upozoravaju da kod ljudi pogođenih katastrofom dolazi do osećaja bespomoćnosti, straha i tuge, a podrška – iako važna – često dolazi kasno ili je u potpunosti izostane.
Šta dalje?
Julski požari, jednostavno se ne mogu posmatrati kao izolovani incidenti koje treba lako da zaboravimo. Ovakva dešavanja treba da nam budu važan podsetnik na izazove sa kojima se sistem suočava u upravljanju ovakvim krizama. Jasno je da je kontinuirani razvoj preventivnih mera i dalje neophodan, kao i efikasna koordinacija svih relevantnih aktera.
Uprkos postojećim kapacitetima i naporima, ovaj događaj ukazuje na potrebu za dodatnim usklađivanjem i unapređenjem sistema kako bi se na najbolji način odgovorilo na buduće ekstremne situacije.
Preventivne kampanje, unapređenje tehnologija za monitoring i pravovremena informisanost građana ostaju ključni stubovi daljih koraka.
Vatra ne poznaje granice nadležnosti i zato je ključno da budemo spremni i ujedinjeni.
