Fudbal je strast, emocija, sam spektakl na stadionima koji okuplja milione navijača širom sveta. Svi ljubitelji vole da uživaju u dobroj utakmici, atmosferi na tribinama i zajedničkom navijanju i sinergiji. Međutim, uvek postoji nešto, što doslovno, može pokvariti doživljaj, provod, a to su rizici o kojima se retko govori. Stadion, kao objekat u kome se istovremeno nalazi na desetine ili stotitne hiljada ljudi, nosi sa sobom potencijalne opasnosti – od požara, urušavanja konstrukcije, tehničkih kvarova, pa sve do diverzija i sabotaža.
Iako pojedinci u ložama uživaju u pratnji privatnog obezbeđenja, u kriznoj situaciji ni to ne garantuje zaštitu – jer opasnost ne preti jednom čoveku, već u trenu može ugroziti na stotine ili hiljade posetilaca. Upravo zato, ključno pitanje glasi: kako obezbediti brzu i efikasnu evakuaciju svih prisutnih?
To je težak zadatak ako uzmemo u obzir prirodu opasnosti i ogromnu masu paničnih ljudi koja u nekoliko sekundi ili minuta mora biti evakuisana iz objekta. Naravno, kada se misli na evakuaciju, obično ljudi zaborave na one zbog kojih su i došli, na igrače, sudije i voditelje programa, ljude koji su u bakground-u i drže kompletan stadion u organzaciono-tehničkom smislu, pa na posletku i samo obezbeđenje. U nastavku donosimo smernice i lekcije iz primera širom sveta koje pokazuju kako FIFA stadioni treba da budu pripremljeni za vanredne situacije i hitnu evakuaciju.
Primeri evakuacija širom sveta
Evakuacije stadiona dešavale su se iz brojnih razloga. Na primer, u Evropi su zabeleženi slučajevi potpunog pražnjenja Old Trafforda zbog sumnjivog paketa, evakuacija Etihad stadiona usled oglašavanja protivpožarnog alarma ili evakuacija Santijago Bernabeua nakon dojave o bombi. U Latinskoj Americi, primeri sa čileanskog Estadio Monumental i argentinskog Monumental de River Plate pokazuju koliko je važno imati jasno definisane i uvežbane planove evakuacije. Ovi događaji potvrđuju da stadion prepun ljudi može u trenu postati visokorizičan prostor ukoliko ne postoje protokoli koji obezbeđuju brzu i organizovanu evakuaciju.
Osnovni principi evakuacije
Svaka strategija evakuacije počiva na nekoliko ključnih pravila:
- obezbediti siguran i blagovremen izlazak gledalaca, igrača, sudija i kompletnog osoblja,
- ne oslanjati se isključivo na dolazak hitnih službi,
- planirati dimenzionisane i prohodne izlazne puteve koji mogu da podnesu očekivani broj ljudi. Putevi mora da budu široki, bez barijera i vrata ka evakuacionim putevima mora da budu otključani.
Vreme je presudni faktor. Prema Guide to Safety at Sports Grounds britanske SGSA, posetioci moraju doći do zaštićene zone u vremenskom okviru koji propisuju lokalni propisi – što se naziva vreme evakuacije u vanrednim situacijama.
Mesta „bezbedne zone“
Tokom evakuacije navijači treba da budu usmereni ka prostorima koji ih odvode dalje od dima, vatre ili drugih opasnosti. FIFA ih definiše kao mesta bezebdnih zona, a to mogu biti:
- izlazni putevi sa najmanje 30 minuta otpornosti na požar,
- teren stadiona, kao privremeno rešenje u slučaju blokade drugih ruta,
- spoljne ili protivpožarne stepenice,
- vestibuli projektovani tako da spreče širenje vatre ili dima.
Teren kao izuzetak
Iako teren ne treba da bude glavni izlaz, u ekstremnim situacijama može poslužiti kao siguran pravac, pod uslovom da ima direktne izlaze ka ulici ili otvorenom prostoru. Ova opcija mora biti unapred planirana kako se ne bi pretvorila u dodatni rizik.
Faktor vremena
Brzina evakuacije zavisi od same konstrukcije stadiona:
- u betonskim, protivpožarno zaštićenim tribinama, rizik je manji, a maksimalno vreme za dostizanje bezbedne zone može biti do osam minuta,
- u objektima sa gorivim materijalima ili kuhinjskim zonama, vreme se smanjuje na svega dva i po minuta,
- ako se ti uslovi ne mogu ispuniti, preporučuje se izgradnja protivpožarnih odeljaka radi izolacije rizika.
Dizajn izlaza u nuždi
Broj i širina izlaznih puteva moraju odgovarati kapacitetu stadiona. Ključni principi su:
- izbegavanje „uskih grla“ i zagušenja,
- računanje da se kretanje na stepenicama odvija sporije nego na ravnim površinama,
- koordinacija sa vatrogasnim službama i uključivanje stručnjaka za protivpožarnu zaštitu.
Kod velikih stadiona, izlazi moraju postajati širi kako se približavaju spoljašnjem perimetru, jer se u njima spajaju posetioci iz različitih sektora.
Evakuacija osoba sa smanjenom pokretljivošću
Planovi evakuacije moraju uzeti u obzir i osobe sa invaliditetom i osobe sa smanjenom sposobnošću kretanja. FIFA navodi nekoliko osnovnih kriterijuma:
- posebne rute odvojene od opšteg toka,
- korišćenje liftova samo u posebnim slučajevima, kada su projektovani za evakuaciju,
- bezbedne zone čekanja za one kojima je potrebna pomoć pri spuštanju,
- planiranje simultane evakuacije za sve prisutne.
Koordinacija i uvežbavanje i simulacione vežbe
Planovi na papiru nisu dovoljni – simulacije i uvežbavanja su ključni za proveru i unapređenje protokola. U ovaj proces moraju biti uključeni:
- hitne službe (vatrogasci, policija, civilna zaštita),
- lokalne bezbednosne vlasti,
- privatne bezbednosne kompanije angažovane na utakmicama.
Samo koordinisano delovanje svih učesnika može obezbediti da plan postane efikasna operacija.
OBEZBEĐENJE SPORTSKIH STADIONA: Izazovi i trendovi u security menadžmentu
Naučene lekcije
Iz svake tragedije proizašla su nova pravila:
- jasno označeni izlazi, zvučna i vizuelna signalizacija
- zabrana zaključavanja vrata,
- specifični planovi evakuacije za različite tipove pretnji (požar, stampedo, teroristička pretnja).
Da zaključimo…
Vanredna evakuacija na stadionima mora funkcionisati kao precizno uigran mehanizam – od arhitektonskog dizajna i tehničke opreme, preko obučenog osoblja, do informisanih gledalaca. Svaki minut je presudan, a svaki detalj može odlučiti da li će evakuacija biti uspešna ili tragična. Predstojeće Svetsko prvenstvo 2026. u SAD-u, Meksiku i Kanadi biće veliki test ovih protokola na stadionima najvećih kapaciteta.
