Ako ste ikada pomislili da je neka druga zemlja “drugi svet“, pazite, jer, možda ste u pravu.
Ako se držimo dobro poznate teorije da svaki ljudski organ ima svoju frekvenciju, onda i svaka nacija ima svoju kolektivnu vibraciju – energiju koja se emituje, te se svrstava u napredne ili nenapredne. Da li ovakvo razmišljanje pije vodu i koliko može biti tačno? Ostanite do kraja, pa sami donesite zaključke na osnovu sledećih činjenica iz teksta.
Zamislite zemlje u kojima je infrastruktura futuristička: putevi koji razmišljaju, zgrade koje upravljaju energijom pametnije od čoveka, bolnice koje prate pacijenta pre nego što dođe lekar. Zamislite da je vazduh čist, kriminal minimalan, a društvena odgovornost deo svakodnevnog ponašanja. Da li je to ono što nazivaju – utopija, ili možda paravan za masovnu kontrolu?
Ili su neke države jednostavno imale sreće da budu brže, pametnije i hrabrije u primeni tehnologija koje ostatak sveta još uvek doživljava kao eksperiment? Da vidimo…
Futurističke bezbednosne tehnologije – od AI nadzora do autonomne analitike ponašanja
Futurističke tehnologije koje smo do nedavno gledali samo u filmovima sada postaju stvarnost u urbanim i industrijskim sredinama. U Seulu hologramski policajci patroliraju parkovima i ulicama, odvraćajući potencijalne počinioce dok pravi timovi ostaju u pozadini, spremni na intervenciju. U Japanu autonomni roboti obilaze industrijske komplekse, analizirajući ponašanje u realnom vremenu i odmah obaveštavajući kontrolne centre, dok dronovi nadgledaju kritičnu infrastrukturu i predviđaju potencijalne incidente. U Koreji, biometrija uplaćuje u svakodnevni život: plaćanje licem, pristup objektima bez kartica i digitalna identifikacija omogućavaju bržu, sigurniju i praktičnu interakciju. Pametni senzori u bolnicama, tzv. “smart beds”, i telemetrija prate stanje pacijenata, sprečavaju povrede i kombinuju očuvanje života sa zaštitom podataka.
Ali tu nije kraj: napredni AI sistemi već analiziraju mikroekspresije, ritam disanja i neverbalne indikatore opasnosti; autonomni guard beds predviđaju potencijalno agresivno ili rizično ponašanje; senzori nalik koži prate stres, umor i alkohol u realnom vremenu; a hologrami i digitalni projekti sistemi se već koriste za psihološko odvraćanje od kriminala. EDGE-AI nadzor smanjuje latenciju i mrežni pritisak, dok integracija robotike, senzora i AI u javne i privatne sisteme stvara sloj sigurnosti kakav svet još nije video. NEXT-GEN SECURITY više nije SF – ovo su tehnologije koje već danas menjaju način na koji se štite ljudi, imovina i kritična infrastruktura, dok ostatak sveta još uvek pokušava da uhvati korak.
SAMO JE NEBO GRANICA: DUBAI – EKSPERIMENTALNI GRAD BUDUĆNOSTI
1) Kina: nadzor na steroidima
Kina ima jednu od najgušćih mreža kamera na svetu i decenijama gradi naprednu video-infrastrukturu koja pokriva stambene blokove, poslovne kampuse, trgovačke centre i industrijske zone. U 2025. godini regulator (CAC) je uveo ograničenja na prisilnu upotrebu prepoznavanja lica u određenim situacijama, čime je pokušao da zaštiti privatnost građana. Ipak, tehnologija ostaje široko prisutna i funkcioniše kao centralni deo sistema javne sigurnosti. Važno je napomenuti da globalna CCTV i AI industrija uključuje komponente i softver iz više zemalja, što čini ovaj ekosistem složenim i međuzavisnim. Kina samostalno razvija mnoge svoje sisteme, ali tehnologija i praksa nadzora imaju značajan uticaj i šire se kroz globalne lance snabdevanja i standarde u bezbednosnoj industriji.
2) Južna Koreja: biometrija u novčaniku i na kasi – prihvatanje, ne eksperiment
U Južnoj Koreji biometrijska autentikacija je već sastavni deo svakodnevnog života. Plaćanje licem u velikim maloprodajama, ulazak u poslovne objekte bez kartice i digitalna identifikacija u javnim i komercijalnim prostorima postali su standard. Dok u mnogim zapadnim zemljama regulatorni okvir i javna debata usporavaju primenu biometrije, korejsko društvo je masovno prihvatilo ove tehnologije, čineći ih bržim, praktičnijim i sigurnijim načinom interakcije. Ovaj trend menja način na koji se posmatra sigurnost: sistem i provajder tehnologije preuzimaju značajan deo odgovornosti za autentikaciju i zaštitu podataka, dok krajnji korisnik uživa u efikasnom i bezbednom iskustvu. Primena biometrije u svakodnevnom životu Koreje potvrđuje da funkcionalnost, korisničko iskustvo i sigurnost mogu koegzistirati u jednom digitalno razvijenom društvu.
3) Japan: robotika, autonomni patrolni sistemi i bezbednost koja ne spava
Japan nije poznat po masovnom nadzoru lica, ali je u poslednjih nekoliko godina postao jedna od vodećih zemalja u praktičnoj primeni autonomnih robotskih sistema i AI tehnologija za bezbednost. Sigurnosne kompanije u Japanu već uvode autonomne patrolne robote koji obilaze javne prostore i poslovne komplekse, analiziraju snimke u realnom vremenu i šalju obaveštenja kontrolnim centrima, čime doprinose ranom otkrivanju incidenata i smanjenju potrebe za stalnim ljudskim nadzorom.
Na primer, u Tokiju je najavljen robot‑čuvar „cocobo“ opremljen AI i 5G tehnologijom koji autonomno patrolira unutrašnjim i spoljnim delovima urbanih kompleksa, identifikujući sumnjive situacije i asistirajući bezbednosnim timovima pri reakciji.
Ovaj trend prati i širi rast tržišta sigurnosnih robota u Japanu, koje se očekuje da do 2033. dostigne vrednost od gotovo 2,8 milijardi dolara, pokazujući snažnu potražnju za automatizovanim bezbednosnim rešenjima.
U praksi, ovakvi sistemi ne zamenjuju u potpunosti ljude, ali omogućavaju efikasniju i kontinuiranu zaštitu, posebno u uslovima manjka radne snage i sve kompleksnijih bezbednosnih izazova.
Policija iz 22. veka: 3D hologrami policijskih službenika patroliraju na ulicama Seula
4) Tajland i Jugoistočna Azija: AI CCTV kao testno polje javnog prostora
U jugoistočnoj Aziji se sve jasnije oblikuje trend u kojem AI CCTV i pametne nadzorne mreže postaju standardna komponenta javne bezbednosne infrastrukture. U Tajlandu su u proteklih nekoliko godina gradovi poput Bangkoka, Chiang Maija i drugih centara počeli da uvode AI CCTV sisteme ne samo za več postojeći – tradicionalni nadzor, već i za naprednu video analitiku koja prepoznaje obrasce ponašanja, detektuje saobraćajne incidente i povećava efikasnost reakcije nadležnih službi, pa čak i u urbanim zonama sa velikim protokom ljudi i vozila. Ove napredne kamere koriste algoritme za prepoznavanje pokreta, praćenje gužvi i automatsko slanje upozorenja, što je postalo deo šire strategije digitalne transformacije i pametnih gradskih projekata. Istovremeno, širom regiona raste ulaganje u digitalnu infrastrukturu i AI tehnologije, što dovodi do ekspanzije i rasta tržišta CCTV i sigurnosnih sistema, dok zemlje jugoistočne Azije nastoje da balansiraju ambiciozne tehnološke inovacije sa razvojem regulatornih okvira i zaštitom privatnosti građana.
5) Singapur i Australija: pametne politike, ali i oštar javni otpor
Singapur gradi „Smart Nation“ model u kojem se digitalne bezbednosne platforme uvode sistemski: od urbanizma do medicine.
Australija, međutim, pokazuje drugu stranu iste medalje — AI kamere za saobraćaj donele su masovne kazne i jaku kritiku javnosti.
Pouka: tehnologija ide brzo, ali poverenje građana ne može se ubrzati algoritmom.
Da li ostatak sveta nešto propušta?
Edge-AI analitika, koja omogućava obradu video-signala direktno na kameri, smanjuje latenciju i opterećenje mreže, a Azija je u masovnoj primeni ove tehnologije daleko ispred ostatka sveta. Biometrija, u Koreji i Japanu već uobičajena u plaćanjima i identifikaciji, pokazuje da korisničko iskustvo može biti sigurno i efikasno, dok u drugim delovima sveta strahovi i regulatorni tabui usporavaju njenu implementaciju. Integracija sigurnosnih sistema u zdravstvenu infrastrukturu, uključujući pametne krevete, medicinsku telemetriju i AI nadzor pacijenata, stvara dodatni sloj zaštite koji spaja očuvanje života i zaštitu podataka – trend koji će globalno zahtevati pripremu i nove standarde. Istovremeno, kontroverze koje se retko pominju, ali dramatično menjaju pravila igre, već su evidentne: automatizovana detekcija u Australiji pokazala je da AI sistemi mogu izazvati masovne sankcije uz minimalan ljudski nadzor, što ne predstavlja tehničku grešku, već promenu društvenog ponašanja.
Pogled ka 2026: šta nam dolazi?
Hteli ili ne, društveno-tehnološka paradigma se ubrzano menja, a evo i šta možemo očekivati od naredne godine:
- Masovna primena edge-AI u urbanom nadzoru i industriji.
- Širenje biometrijskih plaćanja u Aziji, a zatim i globalno.
- Jačanje regulative u Kini, Singapuru i EU — pokušaj da se balansira funkcionalnost i privatnost.
- Intenzivnija integracija AI + robotike + senzora u fabrike, bolnice i javne sisteme.
