Korporativni kriminal u teškim vremenima

Neke od velikih ekonomskih kriza prošlog veka bile su propraćene porastom kriminala. Nažalost, podaci pokazuju da ni kompanije nisu imune na ovaj negativni trend. Tokom recesije, kompanije postaju podložnije internim krađama, ali i nasilju. Pokazalo se da čak 76% prevara u kompanijama počine njeni radnici

0
100
Korporativni kriminal u teškim vremenima

U novembru 2009. godine, kompanija „PriceWaterhouseCoopers“ (PwC) U.S., u okviru globalnog istraživanja ekonomskog kriminala, došla je do rezultata da je 35% američkih kompanija, od avgusta 2008. do jula 2009. godine, bilo žrtva najmanje jednog velikog ekonomskog krivičnog dela. Pošto je ovo prvi put da su kompanije pitane o njihovom iskustvu na godišnjoj osnovi, ovi podaci ne mogu biti korišćeni da se utvrdi da li se prevare ponavljaju iz godine u godinu, ali autori istraživanja napominju:

„Zapazili smo da postoji očigledna veza između opadanja finansijskih rezultata i porasta učestalosti prevara. Od svih kompanija koje su navele da imaju ekonomske teškoće, 88 procenata je imalo problema sa internim krađama.

U ovom izveštaju se pominje „trougao prevare“, kao sredstvo za identifikovanje potencijalnih indikatora izloženosti kompanije prevarama. Ovaj trougao čine pritisak, prilike i stav ili racionalizacija. Većina izvršnih lica, intervjuisanih od strane PwC-a, smatra da je rizik od prevara veći zbog povećanog pritiska u ekonomiji koja posrće.

Tu se podrazumeva pritisak da se ispune planirani ciljevi i napor da se sačuva radno mesto ili obezbede bonusi.

Osobe koje su izjavile da je povećan rizik od prevare uslovljen boljim prilikama, smatraju da otpuštanje onih koji su zaduženi za otkrivanje prevara, kao što su interni revizori, može biti jedan od glavnih uzročnika. Oni takođe pretpostavljaju, da prevare mogu biti posledica opšteg smanjenja sredstava namenjenih sprečavanju i otkrivanju prevara, tj. internim kontrolnim merama.

Većina počinilaca prevara su bili zaposleni kompanije, pripadnici srednjeg menadžmenta. „Ako tvrdimo da je problem u pritisku, ko su ljudi u kompaniji izloženi najvećem pritisku?“, objašnjava Sandra Parado, koautor američkog izdanja PwC izveštaja. Ona nastavlja: „Menadžment je dužan da prikaže cifre, odgovoran je za rezultate. On takođe mora da se bavi posledicama smanjenja radne snage, sa povećanim obimom posla, sa opažanjem povišenog rizika.“

Koje se vrste prevara i krivičnih dela dešavaju tokom ekonomske krize? To zavisi od konkretne firme. Za većinu kompanija, vrste su iste kao i u normalnim ekonomskim okolnostima, samo su cifre veće. Na primer, Tajson Džonson, CPP, direktor globalne bezbednosti i istraga za kompaniju „Celestica“, kaže da je utvrdio porast pokušaja krađa na objektima gde se proizvode stvari velike vrednosti. Vrste prevara, po navodima izveštaja PwC-a, su pronevera imovine i podmićivanje.

PwC istražuje samo ekonomski kriminal u kompanijama, a teže je pratiti opšti ekonomski kriminal, koji može podrazumevati pranje novca i primenu Ponzijeve šeme.

Majkl I. Benson, profesor u kriminalističkoj školi Univerziteta u Sinsanetiju, kao i mnogi drugi, tvrdi da nije najjasnije da li ovakvi prestupi rastu tokom recesije, ili se tada samo otkrivaju. „Ekonomska kriza, zapravo, razotkriva veliki broj prevara i ilegalnih aktivnost, koje su se odvijale i tokom ekonomskog uspona, ali se nisu primećivale,“ kaže Benson.

Tipičan primer je prevara Bernarda Madofa, takozvana „Ponzijeva šema“, koja je funkcionisala više od deset godina i tek je razotkrivena kada je došlo do recesije. PwC je takođe otkrio da kompanije ne deluju uvek preventivno, što se tiče sprečavanja i borbe protiv prevara. Autori izveštaja su utvrdili da u kompanijama postoji „uznemirujuća nesvesnost u vezi sa obavljanjem procena rizika od prevara.“ U izveštaju se navodi, da je samo 15 procenata od ispitanih kompanija imalo nekakav plan za poboljšanje procena rizika od prevara.

Paradova i koautor Čak Haker su napomenuli da reagovanje kompanije zavisi od onoga što se smatra prihvatljivim rizikom u datom sektoru poslovanja. „Ako ste maloprodajni trgovac i ako utvrdite da gubici iznose 1 ili 2 procenta, to je uglavnom prihvatljiv rizik, čak iako su artikli kradeni,“ kaže Haker.

Druga stvar koju treba imati u vidu je, da li se konkretna vrsta krivičnog dela ili rezultirajući gubitak zakonski kažnjava velikim novčanim iznosom. Samim tim, kompanija ima dodatnu motivaciju da se trudi da spreči gubitke. Ali neke kompanije zaboravljaju da postoje dodatni troškovi, pored troškova revizije i istrage. Radi se o ugroženoj reputaciji, što se teško ispravlja.

Prevencija

Usled recesije, mnoge kompanije ne mogu sebi da priušte angažovanje većeg broja istražitelja ili revizora. Ali postoje pristupačne mere, koje sve kompanije treba da razmotre, u cilju obeshrabrivanja službenika od činjenja internih krađa i prevara.

Procena rizika

Većina stručnjaka za obezbeđenje zna koliko su bitne analize bezbednosti. One su jednako važne za otkrivanje slabih tačaka u unutrašnjim kontrolnim merama, koje pružaju priliku za činjenje korporativnih krivičnih dela. Izveštaj PwC-a navodi, da kompanija koja ne sprovodi ovakve analize, zapravo „ne traži i ne pronalazi probleme“.

Jedna od kompanija koja je preduzela proaktivni pristup je „Medco“. Da bi poboljšali svoju analizu rizika, „Medco“ je sazvao upravni komitet da razmotri procenu rizika od prevare, kaže Marin N. Elison, potpredsednica Globalne bezbednosti kompanije (sada zaposlena u kompaniji Johnson & Johnson).

Anketirali smo naše zaposlene, da bismo saznali šta ljudi misle o prevari i predstavili njihove stavove Upravnom odboru.“, objašnjava ona. Elisonova kaže, da će Upravni odbor proučiti rezultate ankete, da bi se utvrdilo da li kompanija treba izmeni pristup sprečavanju prevara.

Saradnja

Službenici u sektoru Obezbeđenja nisu jedini zaduženi za sprečavanje i otkrivanje finansijskih i korporativnih prestupa, zbog čega je od suštinskog značaja iskoristiti pomoć službenika iz drugih sektora.

Elisonova kaže da „Medco“ ima nekoliko sektora koji su odgovorni pred Upravnim odborom za sprečavanje prevara i to su: Obezbeđenje, Revizija i Kontrola kvaliteta. „Zajednički napori Revizije, Kontrole kvaliteta i Obezbeđenja daju mnogo više rezultata nego što bi to činio sam sektor Obezbeđenja“ objašnjava ona. „Učesnici su stručni u svojim oblastima,“ napominje ona i dodaje: „Radite zajedno na onome što je od koristi za korporaciju“.

Džo Bakster iz kompanije „Toyota“ stara se da sarađuje sa drugim sektorima, u cilju postizanja efikasnije prevencije krivičnih dela. „Smatram da je tekuća saradnja između zakonske i interne revizije (kadrovska služba) i tima korporativne bezbednosti od kritičnog značaja. Pod tekućom saradnjom se ne podrazumeva poveremeno ćaskanje. Sastajemo se jednom nedeljno. Razmatramo slučajeve i njihov napredak,“ kaže Bakster koji dodaje, da ovo podrazumeva fizičko obezbeđenje, procenu ciljeva i napretka inicijativa.

Unifikacija i pouzdanost

Neki savetnici preporučuju da kompanije obezbede određen stepen unifikacije standarda, ali procesom kojim upravlja sama kompanija, radi pouzdanosti obavljanja procesa. Takav proces je sprovela kompanija „Celestica.“

„Celestica“ je prepravila mere obezbeđenja, da bi se postarala da njeni objekti koji su funkcionisali kao posebne organizacije, zadovolje jednake standardne bezbednosne uslove i kontrolne mere. Unifikacija najboljih praksi je sprovedena na svim objektima.

U isto vreme, menadžment je „dodelio odgovornosti pojedinačnim poslovnim grupama ili menadžerima tokom određenih procesa,“ kaže Džonson.

Ovi menadžeri su postali deo Upravljanja rizikom. On dodaje da „ukoliko odgovornost za upravljanje procesom nije jasno definisana, veće su šanse da će doći do krađe tokom tog procesa.“

Zbog toga, staramo se da odgovornost za proces bude jasno određena, a transparentnost i čvrste procedure obezbeđeni u svakoj fazi procesa, od stizanja sirovina, pa do gotovih proizvoda. Upravo tako smo i rešili to.“

Džonson kaže da „Celestica“ takođe vodi računa o uličnim vrednostima proizvoda i uvodi dodatne mere obezbeđenja na određene tačke u proizvodnom ciklusu, na osnovu analize tih vrednosti.

Neki proizvodi su više obezbeđeni kada dođu u faze u kojima imaju veću uličnu vrednost.

Svest zaposlenih

Stručnjaci se takođe slažu, da je važno usaditi kulturu bezbednosti kao meru protiv prevara. Izveštaj PwC-a napominje da su kompanije sklone da potcenjuju značaj ovog faktora, čiji značaj raste u ekonomskoj krizi.

„Kompanije aktivno smanjuju sredstva, ljude i finansijski kapital, namenjene za internu reviziju i kontrolu kvaliteta. Kultura, zatim, postaje njihova prva i u nekim slučajevima jedina linija odbrane od prevara,“ navodi se u izveštaju.

Elisonova kaže da je značaj upoznatosti zaposlenih sa programima za sprečavanje prevara ozbiljno shvaćen od strane menadžmenta kompanije „Medco“. „Mi imamo program upoznavanja koji počinje prvog dana radnog odnosa. Svaki radnik koji dođe u kompaniju sastaje se sa službenicima iz Obezbeđenja.“

Ovaj program dalje podrazumeva godišnje obuke, kao i periodične seminare sa predstavnicima Obezbeđenja. Dodatne relevantne informacije se prenose zaposlenima, čim postanu dostupne,“ objašnjava Elisonova.

Majkl Livaj, profesor kriminologije na Kardif univerzitetu, se slaže da kultura bezbednosti u kompaniji postaje još važnija tokom ekonomske krize iz više razloga. Opasnost od tehničkog viška može uticati na srozavanje morala, napominje on, što takođe može motivisati zaposlene da krše pravila.

Dežurna linija

Iako je Revizija efikasna, anonimne dojave su najčešće sredstvo otkrivanja prevara i kompanije treba da olakšaju anonimne dojave, slažu se stručnjaci.

Džonson kaže, da je čitajući izveštaje o prevarama i izučavajući prevare i krađe, utvrdio da „ono što otkrijete, obično bude slučajno ili po dojavi“.

Štaviše, izveštajem PwC-a je utvrđeno, da 76% prevara u kompanijama počine njeni radnici. Zbog toga je važno da se zaposleni ohrabre da anonimno prijavljuju nepravilnosti i etičke prekršaje, tako da mogu slobodno izneti svoje sumnje i zapažanja bez bojazni od posledica.

Prvi korak je stvaranje pouzdanog načina za prikupljanje anonimnih dojava i usvajanje procedura za reagovanje na te dojave. Zatim, menadžment treba da se postara da zaposleni budu upoznati sa postojanjem telefonske linije za dojave i da znaju da kompanija ozbiljno shvata te dojave.

Bakster iz kompanije „Toyota“ kaže, da je preko telefonske linije za prijavljivanje etičkih prekršaja u njegovoj kompaniji između ostalog, primljena i dojava o zloupotrebi sredstava kompanije.

„Sarbanes-Oxley“ zakon iz 2002. godine propisuje, da državna trgovinska preduzeća, kao što je „Medco“, moraju omogućiti zaposlenima upućivanje anonimnih dojava i da kompanija mora biti u stanju da dokaže da zaposleni znaju kako to da čine. Tim Elisonove ispunjava ove uslove, tako što svaki zaposleni potpisuje izjavu na kojoj piše da je upoznat sa detaljima u vezi sa pružanjem dojava.

„Imamo zaista dobar odziv – ljudi zovu liniju da prijave etičke prekršaje i obaveštavaju nas o svojim sumnjama ili saznanjima“,  kaže Elisonova.

Ove mere bezbednosti mogu pomoći da se gubici drže pod kontrolom, ali uvek će biti korporativnog kriminala i prevara. Kao što Elisonova kaže: „Reč je o pohlepi. A pohlepa nema nikakve veze sa ekonomskom krizom.“

Korporativni kriminal u teškim vremenima
5 (100%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

1 + 4 =