Renesansa biometrijskih metoda identifikacije: U korak sa razvojem tehnologije!

Kontinuirani razvoj nauke i tehnologije izvršio je značajan uticaj na oblike i metode zaštite identiteta i sprečavanja njegove zloupotrebe, dok je ekspanzija razvoja informacionih tehnologija i telekomunikacija omogućila korišćenje različitih biometrijskih metoda identifikacije kao najpouzdanijih metoda zaštite identiteta. Ipak, sa razvojem metoda zaštite razvijaju se i metode zloupotrebe identiteta, čega ni biometrijska identifikacija nije pošteđena

51
renesansa-biometrijskih-metoda-identifikacije-u-korak-sa-razvojem-tehnologije

Biometrijski bazirana identifikacija (Biometric based identification) bazirana je na fizičkim karakteristikama osobe koje su jedinstvene.

Savremena biometrijska identifikacija temelji se na fiziološkim osobinama i karakteristikama ponašanja određene osobe, koje se zatim upoređuju sa uzorkom ranije uskladištenim unutar baze podataka određenog sastava.

Korišćenje otiska prsta kao metode identifikacije započinje u XIX veku radi identifikacije osoba sa kriminalnim dosijeom, da bi u XX postala opšte prihvaćena metoda. Daljim razvojem tehnologije, mogućnost razvijanja biometrijskih metoda identifikacije dobija na kvalitetu i raznovrsnosti, pa se ove metode počinju koristiti u različitim sferama. Tako se dostignuća biometrije vrlo često koriste u područjima medicinske dijagnostike, privatne zaštite, nadzora kretanja na određenim javnim prostorima (autentifikacije), identifikacije osoba za nekriminalističke potrebe, poput nadzora izbora, dokazivanja očinstva i druge.

Danas, biometrijski metodi identifikacije postaju sve rasporstranjeniji, a predviđa se da će njihova upotreba postati još univerzalnija.

Neke od klasičnih metoda identifikacije, koje su prema opštim karakteristikama biometrijske, dobijaju potpuno novo značenje i ponovo doživljavaju svoj procvat u informatičko-digitalnom okruženju. Naime, primenom modernih tehnologija iz domena elektrotehnike, kroz savremene hardverske uređaje i softverske alate, neke, kroz istoriju  odbačene i zapostavljene metode identifikacije, doživljavaju svoj procvat i novu afirmaciju. To je naročito primetno u području antropološke identifikacije koja je zbog tehnoloških ograničenja XX veka  gotovo napuštena, osim u zoni sudsko-medicinskih ekspertiza.

Takođe, savremena tehnološka i obrazovna dostignuća omogućavaju nastanak i razvoj  potpuno novih metoda identifikacije, koje se temelje na telesnim individualnim karakteristikama osoba, koje ranije nije bilo moguće.

Većina poznatih biometrijskih metoda identifikacije tek je u razvoju, a mogućnosti razvoja i ustanovljavanje novih, može se širiti u nedogled. Interes društva, bilo da se radi o području policijsko-kriminalističke ili području privatne bezbednosti, jeste upravo to da se istraživanje i razvoj biometrijskih metoda u području identifikacije nastavi.

METODE BIOMETRIJSKE IDENTIFIKACIJE

  1. Identifikacija otiskom prsta je najrasporstanjenija biometrička metoda, ujedno i najlakša za zloupotrebu. Iako svaka osoba ima jedinstven otisak prsta, latentni otisci prstiju su ništa drugo do masti i znoj koji ostaju na dodirnutim predmetima. Kako bi uzeli nečije otiske prstiju (u ovom slučaju otiske prstiju koji će se lažirati i zloupotrebiti) potrebno je određeno poznavanje forenzičke metode. Dobri izvori za originale otisaka koji su potrebni za pravljenje falsifikovanih otisaka su čaše, drške vrata i glatka folija ili papir. Standardne forenzičke metode čine ih vidljivim: nanošenje obojenog pudera koji se lepi za masti ili upotreba cianoakrilata, glavnog sastojka superlepka. Cilj je dobijanje tačne slike otiska prsta, kako bi se dalje koristila kao kalup od koga se pravi maketa.  Identifikacija se bazira na skeniranju i lociranju karakterističnih tačaka na prstu a potom se upoređuje sa bazom. Razvoj tehnologije doprineo je da identifikacija otiskom prsta bude moguća i na mobilnim telefonima i laptopovima.
  2. Prepoznavanje na osnovu geometrije dlana je biometrijska metoda koja se koristi pomoću čitača koji vrši analizu veličine i oblika dlana, dužine i oblika prstiju, oblika i veličine zglavaka na prstima pri čemu se stvara 2D ili 3D slika. Čitači se koriste isključivo u zatvorenom prostoru, a mogućnost greške je veća nego kod identifikacije otiska prsta. Greške se javljaju kod jednojajčanih blizanaca, članova iste porodice, usled povrede, nošenja prstenja, oticanja zglobova, prašine ili loše osvetljenosti koji uzrokuju grešku. Prilikom zloupotrebe ove vrste identifikacije, veštački model uspešno prolazi proveru. Kao ekperimentalne metode koje se baziraju na analizi dlana, a koje su još uvek u fazi razvoja, jesu prepoznavanje na osnovu strukure vena i apsorpcija infracrvenog zračenja na dlanu ili nadlanici, upravo radi sprečavanja zloupotreba.
  3. Dinamički potpis je pored otiska prsta, najraspostranjeniji metod identifikacije. Spada u tradicionalne metode verifikacije i postoje dva načina uzimanja uzorka: preko olovke i preko podloge za pisanje. Ono što bi se kao osnovna mana ove metode moglo navesti je svakako skupa oprema i nedovoljna efikasnost ove metode identifikacije kod ljudi koji nisu pismeni.
  4. Analiza glasa je novija metoda. Ova biometrijska metoda identifikacije je izuzetno atraktivna i prihvaćena od strane korisnika. Matrica kojom se vrši identifikacija je kombinacija više puta izgovorena rečenica kako bi se sprečilo oponašanje ili puštanje snimljenog glasa. Interesantan primer predstavlja identifikacija uslovno osuđenih zatvorenika koji svojim glasom potvrđuju prisustvo na određenoj lokaciji.
  5. Prepoznavanje na osnovu analize lica – LFA metoda odlikuje je velika prilagodljivost i brzi razvoj. Identifikacija se odvija registrovanjem karakterističnih tačaka na licu i njihovog rasporeda.Ovaj metod prepoznaje grimase,nijanse u boji tena, boju kose, frizuru, naočare, bradu i brkove, i postoji  velika prilagodljivost promenama uslova snimanja. Ovo je metoda preporučena od ICAO (International Civil Aviation Organisation), po standardu ANSI/NISI-ITL 1-2000 i izaziva veliko interesovanje.
  6. Identifikacija na osnovu analize oka (mrežnjače i dužice) Metoda prepoznavanja skenirajem mrežnjače koristi tehnologiju prepoznavanja karakteristika krvnih sudova na dnu oka. Ovo je najpouzdanija metoda identifikacije jer do sada nije pronađen način da se mrežnjača falsifikuje. Prepoznavanje skeniranjem dužice(irisa) zasniva se na analizi pojedinosti prstena u boji koji okružuje dužicu. Karakterisitke poput prstenova, brazdi i pregica su jedinstvene za svakog pojedinca do te mere da se levo i desno oko iste osobe razlikuje.

Kada govorimo o zaštiti identiteta,  proizvođači ulažu značajan napor i sredstva u istraživanja i razvoj  biometrijskih metoda poput otiska prsta i šake, skeniranja oka, prepoznavanja lica i glasa ali reakcije korisnika nisu uvek pozitivne. Naime, građani koji daju svoje podatke na ovaj način, uglavnom smatraju da je ova vrsta metoda neprijatna, nepraktična i da ima kriminalnu konotaciju.

Iako predstavljaju jednu od najpouzdanijih metoda identifikacije, biometrijski zapisi u digitalnom obliku  lako mogu postati meta zloupotrebe.

Poseban problem predstavlja i to, što jednom ukradeni biometrijski podatak, nije moguće zameniti. Ovo se naročito odnosi na udaljenu identifikaciju putem Interneta koja je ujedno i najranjivija.

Renesansa biometrijskih metoda identifikacije: U korak sa razvojem tehnologije!
3.7 (73.33%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

ten − 5 =