Pravo na rad, jednak tretman u zapošljavanju i napredovanju, kao i zaštita od diskriminacije na radu i u vezi sa radom, predstavljaju osnovna ljudska prava garantovana Ustavom Republike Srbije, zakonima i međunarodnim dokumentima koje je naša država ratifikovala. Dok se savremeni svet ubrzano menja, osnovne vrednosti solidarnosti i borbe za dostojanstven rad ostaju ključne u nastojanju da se obezbedi bolja budućnost za sve radnike.
„Iako su ostvareni značajni pomaci, zabrinjavaju i dalje prisutne pritužbe građana koje ukazuju na diskriminaciju po osnovu pola, invaliditeta, starosnog doba, trudnoće i materinstva, nacionalne pripadnosti, članstva u sindikalnim organizacijama i drugih ličnih svojstava prilikom zapošljavanja, na radnom mestu i u ostvarivanju prava iz radnog odnosa“, izjavila je poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana rada.
Poverenica posebno ukazuje na izazove sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada, osobe sa invaliditetom, Romkinje i Romi, stariji radnici, kao i pripadnici drugih osetljivih društvenih grupa. U svetlu aktuelnih događaja, dodatnu zabrinutost izazivaju slučajevi kršenja garantovanog prava na ravnopravnost – posebno diskriminacija po osnovu političke ili sindikalne pripadnosti. Svako lično svojstvo zaposlenog, pa i njegovo članstvo u političkoj, sindikalnoj ili drugoj organizaciji, ne sme biti razlog uskraćivanja, ograničavanja ili narušavanja bilo čijih prava.
Uzimajući u obzir sve učestalije slučajeve govora mržnje i neprimerenih sadržaja u javnom prostoru, institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti dodatno naglašava značaj odgovorne medijske prakse. U tom cilju, doneta je Preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti i zaštite od diskriminacije, kojom se medijima preporučuje da preduzmu sve neophodne korake u sprečavanju objavljivanja, ali i uklanjanju već objavljenih sadržaja i komentara koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv pojedinaca ili grupa zbog njihovog ličnog svojstva.
Ova mera, koja nema pravno-obavezujući karakter niti predviđa mogućnost žalbe, ima preventivnu ulogu i predstavlja poziv medijima da svojim delovanjem doprinesu stvaranju tolerantnog, dostojanstvenog i ravnopravnog društvenog okruženja. Preporuka se odnosi i na one medije koji nisu direktno prekršili odredbe Zakona o zabrani diskriminacije, jer je njen cilj unapređenje ukupne profesionalne i etičke odgovornosti u javnom prostoru.
Praksa Poverenika, kao i različita istraživanja, ukazuju na sve prisutniji narativ u medijima koji može imati uznemirujući, ponižavajući ili podsticajni efekat za diskriminaciju i govor mržnje. Podseća se da izgovorena reč u javnom prostoru ima posebnu težinu i nosi najveću odgovornost – naročito kada dolazi od javnih ličnosti ili nosilaca javnih funkcija.
Profesionalno i odgovorno izveštavanje novinara i urednika, vođeno poštovanjem osnovnih ljudskih prava, prava na ravnopravnost i dostojanstvo, ne doprinosi samo informisanju javnosti, već i oblikovanju društva u kojem su solidarnost, uzajamno poštovanje i jednaka šansa za sve – stvarna praksa, a ne samo deklarativna vrednost.
