Svet putovanja ulazi u novu tehnološku fazu – onu u kojoj fizički pasoši i karte odlaze na smetlište istorije. Uvođenje digitalnog identiteta i biometrijskih tehnologija na graničnim prelazima i aerodromima najavljuje temeljnu promenu načina na koji putujemo, a sve u cilju efikasnijih procedura i povećanja bezbednosti.
Da li ste spremni za digitalne putne isprave?
Brojni aerodromi i avio-kompanije već uvode Digital Travel Credentials (DTC) – digitalne putne isprave koje se čuvaju na mobilnim uređajima i omogućavaju prolazak kroz aerodromske kontrole bez upotrebe fizičkih dokumenata. Biometrijsko prepoznavanje lica i automatsko ažuriranje karata u realnom vremenu postaju nova industrijska praksa, o čemu smo nedavno i pisali. O tome pročitajte u našem tekstu ispod.
Prelazak na potpuno digitalni identitet donosi sa sobom niz benefita – od ubrzanog ukrcavanja, preko smanjenih redova, do unapređenja kontrole pristupa i sigurnosti putnika.
Novi evropski standardi – EES i ETIAS
Evropska unija paralelno s tehnološkim inovacijama uvodi i nove standarde u upravljanju granicama. Sistem ulaska i izlaska (EES), čija je implementacija planirana za oktobar 2025. godine, obavezivaće državljane trećih zemalja da na granici pruže biometrijske podatke – otiske prstiju i fotografiju. Ovaj sistem će zameniti tradicionalno pečatiranje pasoša i obuhvataće i građane Srbije prilikom ulaska u EU.
Dodatno, od kraja 2026. godine očekuje se puna primena ETIAS-a, elektronskog sistema za izdavanje putne dozvole za građane koji putuju u EU bez vize. Dozvola će biti povezana sa pasošem putnika, važiće tri godine ili do isteka pasoša, i koštaće sedam evra.
Budućnost bez papira – globalni trend bezbednog putovanja
Dok pojedine zemlje i avio-kompanije, poput Ryanaira, već najavljuju potpunu eliminaciju papirnih karata, jasno je da se putnička industrija globalno kreće ka bezpapirnom modelu.
Iako će prelazak na digitalne putne isprave zavisiti od pojedinačnih država, smer je neupitan – savremena putovanja će u budućnosti podrazumevati visok stepen digitalizacije, oslanjanje na biometrijske tehnologije i automatizaciju procedura na graničnim prelazima.
Šta može poći po zlu?
Iako biometrijske tehnologije i digitalni identiteti donose niz pogodnosti – brže procedure, manje papirologije i veću efikasnost – ovaj trend digitalizacije graničnih prelaza otvara i brojna pitanja iz ugla bezbednosti, privatnosti i digitalne suverenosti.
Gde je granica između kontrole i nadzora?
Primena biometrije na granicama znači da se lica putnika, otisci prstiju i drugi jedinstveni biološki identifikatori čuvaju u centralizovanim bazama podataka. Iako se to predstavlja kao način unapređenja bezbednosti, otvara se prostor za masovni nadzor i zloupotrebu podataka, naročito ako ti sistemi padnu u ruke trećih strana, hakerskih grupa ili ako se koriste mimo izvorne svrhe.
Tehničke ranjivosti – može li se lice “hakovati”?
Iako deluje nepogrešivo, biometrijski sistem nije imun na zloupotrebu. Već su zabeleženi slučajevi da se sofisticiranim deepfake tehnologijama ili 3D modelima lica mogu prevariti kamere za prepoznavanje. Za razliku od lozinke, biometrijski podatak nije moguće “resetovati” – kada jednom procure, kompromitacija je trajna.
Privatnost u senkama digitalne efikasnosti
Digitalni pasoši i biometrijske kontrole podrazumevaju obradu ličnih podataka u realnom vremenu, često bez eksplicitne saglasnosti putnika ili mogućnosti da korisnik odbije takav tretman. Dakle, ako hoćete da putujete uslovljeni ste da VAŠE lice bude skenirano iako to možda ne želite.
Ključna pitanja su: Gde se podaci skladište? Ko njima upravlja? Koliko dugo se čuvaju? …na koja još uvek nemaju jasne odgovore, čak ni u regulativama poput GDPR-a kada se radi o međunarodnim putovanjima.
DA NE BUDE NESPORAZUMA: Šta smete da ponesete u AVION, a šta ne?
Diskriminacija i tehnološke greške
Sistemi prepoznavanja lica su pokazali da mogu imati veći procenat grešaka kod osoba tamnije puti, žena i starijih osoba, što može dovesti do nepravednih zadržavanja ili propuštanja. Automatizovane greške na granici mogu izazvati ozbiljne posledice po slobodu kretanja i ljudska prava, naročito u situacijama kada ne postoji jasan mehanizam žalbe.
Suverenitet podataka i geopolitički aspekt
Ko upravlja bazama podataka koje sadrže biometriju miliona putnika? Ako su to privatne kompanije ili strane države, postavlja se pitanje digitalnog suvereniteta i kontrole nad informacijama koje mogu biti strateški važne. Tehnički napredak bez institucionalnog nadzora stvara prostor za bezbednosne rizike na najvišem nivou.
Pa, da zaključimo:
Iako biometrija i digitalni pasoši obećavaju bezbednija i brža putovanja, nužno je razviti balans između efikasnosti i zaštite osnovnih prava. Bez transparentnih protokola, zakonskih garancija i međunarodnih standarda, rizikujemo da u trci za brzinom i komforom, izgubimo kontrolu nad sopstvenim identitetom.
