Na nedavno održanom sastanku Komiteta ministara u Luksemburgu, Savet Evrope usvojio je prvu međunarodnu Konvenciju o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo, čime se otvara novo poglavlje u borbi protiv ekološkog kriminala u Evropi. Ova Konvencija, koja ima potencijal da značajno utiče i na pravni sistem Republike Srbije, postavlja nove standarde u prepoznavanju i sankcionisanju teških krivičnih dela protiv životne sredine.
Ekološki kriminal više nije samo prekršaj
Kako ističe profesorka ekološkog prava sa Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Mirjana Drenovak Ivanović, nova Konvencija obavezuje države da u svom zakonodavstvu ozbiljno tretiraju ekološka krivična dela. Više se ne govori o prekršajima ili administrativnim propustima prilikom izdavanja dozvola, već o krivičnim delima sa potencijalno dalekosežnim posledicama po javno zdravlje i ekosisteme.
Konvencija jasno propisuje koja dela se smatraju osnovnim krivičnim delima protiv životne sredine – mnoga od njih već su deo domaćeg zakonodavstva, ali nova regulativa daje dodatni impuls ka sistematskoj i efikasnoj primeni.
Šta su zapravo krivična dela protiv životne sredine?
Krivična dela protiv životne sredine obuhvataju širok spektar nezakonitih aktivnosti koje ugrožavaju prirodne resurse, zdravlje ljudi i ekološku ravnotežu. Među najčešćim oblicima su:
- Nelegalno odlaganje opasnog otpada
- Industrijsko zagađenje (otrovne supstance u vodu, vazduh, zemljište)
- Uništavanje zaštićenih prirodnih područja
- Nezakonita seča šuma
- Krivolov i trgovina zaštićenim vrstama
- Namerno izazivanje velikih požara ili havarija
Ova dela se sve češće kvalifikuju kao teška krivična dela zbog njihovog uticaja na zdravlje i bezbednost građana, što je i suština nove Konvencije – da ekološki prestupi budu tretirani u skladu sa ozbiljnošću posledica koje izazivaju.
Paralelni razvoj – zakon, strategija i kapaciteti
Pored Konvencije, usvojena je i Strategija o životnoj sredini, koja naglašava neophodnost razvijanja institucionalnih kapaciteta za njenu primenu. Dr Drenovak Ivanović posebno ističe značaj edukacije i osnaživanja svih aktera – od sudija i tužilaca, do ekoloških inspektora i pripadnika MUP-a – kako bi krivično gonjenje ekoloških prestupa bilo efektivno i sveobuhvatno.
U fokusu je i jačanje mehanizama za reagovanje na velike incidente, poput industrijskih akcidenata i masovnih požara, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju kako životnoj sredini, tako i javnoj bezbednosti.
Perspektiva za Srbiju
Za Srbiju, ratifikacija ove Konvencije znači ne samo usklađivanje sa evropskim standardima, već i konkretnu šansu za unapređenje pravne i institucionalne zaštite životne sredine. Član 74. Ustava Srbije garantuje pravo svakog građanina na zdravu životnu sredinu, a nova Konvencija daje pravni okvir za to pravo da postane stvarnost kroz efikasne i primenljive mehanizme.
Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh u najvećim gradovima Srbije je već godinama visoko zagađen. Ova Konvencija i prateća Strategija nude alate i obaveze za promenu tog trenda – pod uslovom da se ozbiljno i dosledno primene.
Izvor: RTS
