FarSight tehnologija u okviru BRIAR programa meri hod, oblik tela i lice – kreirajući jedinstveni biometrijski profil na daljinu
Godinama unazad, biometrija je prepoznata kao tehnologija koja se koristi za prepoznavanje otisaka prstiju i lica, dok su u međuvremenu rapidno napredovali i sistemi za skeniranje šarenice oka i vena na dlanu. Sledeći korak je biometrija celog tela.
Istraživači sa Državnog univerziteta Mičigen od 2021. godine razvijaju tehnologiju za daljinsku biometrijsku identifikaciju u okviru programa BRIAR (Biometric Recognition and Identification at Altitude and Range). Reč je o projektu koji finansira američka agencija IARPA (Intelligence Advanced Research Projects Activity), poznata po razvijanju najsavremenijih i često futurističkih obaveštajnih alata.
Kako funkcioniše FarSight?
Sistem pod nazivom FarSight oslanja se na tzv. Large Vision Models (LVMs) i za svega nekoliko sekundi:
- analizira hod (gait recognition),
- generiše 3D model tela,
- obrađuje lice kroz specijalni “model turbulencije” koji ispravlja vizuelne deformacije nastale zbog vazdušnih strujanja.
Zanimljivo je da je modul za prepoznavanje hoda baziran na Meta-inom DINOv2 algoritmu, dok sama arhitektura sistema sugeriše primenu i na bespilotnim letelicama. To otvara mogućnost da veštačka inteligencija iz vazduha dobije moć identifikacije svih populacija.
Kamera vas može identifikovati i bez snimanja lica
Šta se postiže ovakvim kamerama?
- Šira baza identifikacije: Za razliku od klasičnih sistema koji se oslanjaju samo na lice ili otisak prsta, ovde se kombinuju hod, oblik tela i lice, pa je identifikacija moguća i kada je lice delimično sakriveno ili zamućeno.
- Veća preciznost na daljinu: Sistem funkcioniše na stotinama metara, pa omogućava identifikaciju iz daljine – idealno za dronove, granične prelaze ili nadzorne tornjeve.
- Teže izbegavanje: Promena izgleda (naočare, maska, kapa) ne pomaže mnogo – hod i telesna građa su teže izmenjivi i postaju ključni biometrijski potpis.
Gde i protiv koga se može koristiti?
- Granična kontrola i bezbednost aerodroma: identifikacija ljudi koji pokušavaju da ilegalno pređu granicu ili koriste lažna dokumenta.
- Vojska i obaveštajne službe: nadzor neprijateljskih jedinica ili pojedinaca u kriznim područjima.
- Policija u urbanim sredinama: praćenje kriminalnih grupa ili demonstracija gde lice može biti skriveno.
- Protiv pojedinaca ili grupa pod nadzorom: terorističke ćelije, švercerske mreže ili organizovani kriminal.
Šta to u konačnom obezbeđuje?
- Prevenciju i praćenje sumnjivih lica na javnim mestima, čak i u gomili.
- Brže reagovanje policije i vojske, jer se identitet može potvrditi bez fizičkog kontakta.
- Praćenje osumnjičenih u realnom vremenu iz vazduha – npr. kod terorističkih pretnji ili velikih javnih okupljanja.
Mač sa dve oštrice!
Iako predstavlja snažan alat za nacionalnu i javnu bezbednost, postoji i realna opasnost od zloupotrebe protiv običnih građana, naročito u gradovima gde se već koristi masovni video-nadzor. U zemljama gde je zabranjeno prepoznavanje lica, full-body recognition se promoviše kao „manje invazivna“ opcija – iako u praksi omogućava još veću kontrolu nad privatnošću.
Koji su rezultati testiranja?
Prema Nacionalnom institutu za standarde i tehnologiju (NIST), FarSight je tokom testiranja na niskorezolutivnim snimcima i fotografijama sa udaljenosti od nekoliko stotina metara pokazao bolje rezultate od svih drugih sistema. Ipak, performanse slabe ukoliko kamera snima iz prevelikog ugla, na velikim vrućinama ili na udaljenosti većoj od jednog kilometra.
Čak i tako, domet od kilometra je više nego dovoljan za upotrebu na dronovima, tornjevima za nadzor granica ili visokim zgradama.
Etika i bezbednosne implikacije
Organizacije poput ACLU (American Civil Liberties Union) upozoravaju da ova tehnologija otvara vrata invazivnijem nadzoru civilnog stanovništva. Posebno zabrinjava činjenica da bi mogla biti predstavljena kao “manje invazivna” alternativa u gradovima gde je klasično prepoznavanje lica zakonom zabranjeno. Ako neka tehnologija snima naše telo i na osnovu toga može pogoditi ko smo mi, onda je reč o visoko sofistciranoj tehnologiji koja može biti invazivnog karaktera – u zavisnosti od upotrebe. Mi svakako nismo dali dozvolu da naše telo bude predmet otkrivanja našeg identiteta. Ovako sjajna tehnologija, ne treba da uđe na mala vrata, ali bi se njena upotreba definitivno morala ograničiti. Da li će biti tako, ostaje da vidimo.
Već sada postoje privatne kompanije koje nude usluge prepoznavanja celog tela i sugerišu njihovu primenu u urbanim sredinama. Ako se ima u vidu da su mnogi gradovi već pokriveni hiljadama CCTV kamera, prelazak sa prepoznavanja lica na biometriju kompletnog tela možda je bliži nego što mislimo.
