Zaposleni su ključ svakog poslovanja, ali, nekako se čini da je upravo taj ključ najčešće potcenjen. Paradoks moderne ekonomije jeste u tome što se istovremeno ulaže u najskuplje tehnologije, softvere i mašine, dok se ljudski faktor posmatra kao potrošna roba. Napredak veštačke inteligencije i digitalnih alata dodatno je pojačao svoju (nad)moć u odnosu na ljude: kao da su ljudi postali suvišni, pa se sve češće zanemaruju njihova prava, zdravlje i motivacija. Postavlja se pitanje: Zašto se ulaganje u tehniku odvija na uštrb čoveka i kako to da je u većini sistema postala nezaobilazna praksa? Međutim, kako kažu „ko ne zna istoriju ne zna ni budućnost“, i u tom kontekstu važi sledeće: Ko ne ulaže u ljude, bezbednost i razvoj, zapravo gradi temelje propasti. Evo kako se to obično radi, korak po korak.
1# Preopterećenje zaposlenih
Najčešća praksa je oslanjanje na jednog čoveka za obavljanje posla koji realno zahteva čitav tim. Kada se na sve to doda plata koja nije dovoljna da pokrije ni polovinu mesečnih troškova života, rezultat je jasan: sagorevanje, greške i gubitak kvaliteta. Na papiru, to se naziva “racionalizacijom resursa“, a u suštni je iscrpljivanje ljudi do tačke pucanja.
Kako zadržati kvalitetne ljude u oblasti zaštite lica, imovine i poslovanja?
2# Zanemarivanje zaštite i zdravlja na radu
Bez obzira na prirodu posla, bilo da je reč o radu na gradilištu, u magacinu, za mašinom, u prodavnici, ili za računarom, postoji nešto što se zove obaveza obezbeđivanja adekvatne zaštite, koja je kamen temeljac svake ozbiljne organizacije. Ipak, u praksi, zaštita zaposlenih se često doživljava kao nepotreban luksuz jer postoji razmišljanje „ume valjda on/ona da se čuva, nije mali/a“, i, „za platu mora da se zaradi“. Da li to znači da rad i zaposlenje treba zaposlene kratkoročno i dugoročno da ugroze da bi se ispunila očekivanja poslodavca i deo novčanika za osnovne potrepštine? Rad je svrsishodna i produktivna delatnost i treba biti uživanje, a ne mašina za mlevenje snova.
Tehnologija je napredovala, ali radno vreme je ostalo isto, dok preventivni pregledi i zaštitna oprema neretko ostaju na margini. Posledice se možda ne vide odmah, ali su itekako realne: povrede, bolesti oka i kičme, psihološki pritisak, depresija, anksioznost, razdražljivost, hronični stres.. Na gradilištima se na primer bezbednost prepušta slučaju, a u kancelarijama se ignoriše činjenica da rad za računarom “ne može da boli“.
3# Sabotaža sopstvenih zaposlenih
Jedan od najsigurnijih načina da se oslabi sopstveni biznis jeste sistematsko uništavanje motivacije zaposlenih. To uključuje davanje praznih obećanja o unapređenju i bonusima, ignorisanje ideja i predloga, kao i prebacivanje krivice bez obzira na ishod. Ako zaposleni posluša – kriv je; ako ne posluša – opet je kriv. Mladi se proglašavaju neiskusnima, a iskusni nepodobnima, a oni „u sredini“ su prezaposleni i nevidljivi. Tako se stvara okruženje u kojem motivacija brzo nestaje, a odlazak najboljih ljudi postaje neminovan.
U RINGU SA POSLODAVCEM: TOP 10 POKAZATELJA DA STE ŽRTVA MOBINGA
4# Bezbednost kao trošak
Sistem obezbeđenja, nažalost, često se svodi na improvizaciju. Umesto profesionalnih rešenja i stručne procene rizika, bira se najjeftinija varijanta: kamera bez prethodnih konsultacija, projekata i planova ili angažovanje “čuvara“ sa niskom platom. Prava uloga fizičko-tehničkog obezbeđenja se ignoriše, dok licenca postaje samo „parče papira“ koji omogućava svakome ko je poseduje i da radi, što svakako nije i ne sme biti pokazatelj realne sposobnosti i spremnosti za bilo koju sferu pa i za FTO. Time se zaboravlja da je obezbeđenje neophodan deo poslovnog sistema, jer od čoveka sve počinje i sa njim se završava. Najčešće se tek nakon incidenta uvidi da je cena neulaganja u bezbednost višestruko veća od pravovremene investicije i prevencije, ali tada, po nekom starom običaju, bude kasno.
5# Ignorisanje sajber bezbednosti
Sajber pretnje ne mogu se videti golim okom, ali njihova nevidljivost ne znači da ne postoje. Naprotiv, sve su prisutnije i opasnije. Ransomware, phishing, curenje podataka i kompromitovani poslovni nalozi pogađaju kako velike, tako i male firme. Paradoks je da upravo manja preduzeća, koja se smatraju „nezanimljivim metama“, najčešće stradaju jer nisu spremna. Ulaganje u IT infrastrukturu i edukaciju zaposlenih je osnov savremenog poslovanja. Neznanje i nemar u ovom segmentu mogu imati posledice koje parališu čitav sistem.
Kompanija stara 158 godina ugašena zbog „jedne greške“ zaposlenog
6# Odsustvo ulaganja u razvoj i inovacije
Jedna od najčešćih grešaka jeste smanjenje ili potpuno ukidanje budžeta za razvoj. Kada se sredstva usmere isključivo na održavanje postojećeg stanja, firma neminovno zaostaje. Inovacije postaju luksuz, a ne nužnost. U trenutku kada konkurencija uvodi nove tehnologije i pristupe, tim bildinge, kompanije koje “štede“ ostaju zaglavljene u prošlosti. Takvo statično poslovanje nije samo znak stagnacije, već i uvod u nestajanje. No, ulaganje u razvoj treba ukorak da prati i ulaganje u ljude, ali danas imamo situaciju da često jedno isključuje drugo.
7# Odbacivanje marketinga i medijske vidljivosti
Česta zabluda jeste verovanje da prepoznatljiv brend ne zahteva marketing pa često se dolazi do čuvene rečenice da „nama marketing ne treba„. Istina je upravo suprotna, svet biznisa počiva na vidljivosti i komunikaciji. Bez marketinških aktivnosti, medijskog prisustva i strategije za tržište, firma postaje nevidljiva. Samopromocija i „priča iznutra“ nikada nisu dovoljne. U današnjoj modernoj eri psolovanja, konkurencija neumorno gradi svoj imidž, a odsustvo vidljivosti predstavlja samoubilački potez.
DIREKTORI, GDE STE? Uz ove liderske osobine zaposleni će vas voleti još više
8# Tehnologija bez humanizacije rada
Napredak veštačke inteligencije i automatizacije doneo je neverovatne mogućnosti ali i paradoksalne probleme. Alati su sofisticiraniji nego ikada, ali radno vreme i dalje je isto, meri satima provedenim na poslu. Neretko se dešava da se zaposleni suočavaju sa zahtevom da 100% svojih zadataka prepuste AI botovima. Zvuči fantastično, brže se sve završava, ali tada profesionalizam počinje da vene. Mozak, koji bi trebao da razvija kritičko razmišljanje i kreativnost, polako regresira; motivacija nestaje, a entuzijazam se raspršuje u apatiju; produktivnost se meri brojem zadataka, dok se ljudska dimenzija potpuno ignoriše. Posledica? Iscrpljeni, frustrirani ljudi i sistem koji polako gubi sopstvenu snagu. Umesto da ljudi uče AI, sada AI uči nas.
9# Zaključak… ili još nabrajanja?
Iako postoje koraci koji vode ka prosperitetu i jačanju poslovanja i društva, postoje i oni koji vode pravo u sunovrat. Treba naglasiti da svi ovi koraci idu ruku pod ruku i nikada nije samo jedan zastupljen. Uništavanje poslovanja nikada nije rezultat jednog poteza, već niza odluka u kojima se ljudi, bezbednost i razvoj posmatraju kao trošak, a ne kao investicija.. Posledice se možda ne vide odmah, ali se uvek naplate, kroz odlazak najboljih, gubitak ugleda i konačno, nestanak sa tržišta.
Naravoučenije: Negativan odnos stvara negativne rezultate!
Za dobro je potrebno mnogo truda i pažnje, a ako tražite savete za jačanje biznisa, pročitajte ponovo iz drugog ugla… ponekad čak i “naopačke“.
Ipak, nije sve tako crno, zapratite securitysee.com i pretražite najinetresantnije članke na našem specijalizovanom portalu.
Za sve one koji žele da postanu deo redakcije i sponzorski partneri, mogu to učiniti slanjem upita na [email protected]
TOP 10 BIZARNIH INCIDENATA U KOMPANIJAMA – Šta još može da se desi?
