Imali smo čast da na magazinu SecuritySEE sagovornik bude Ilija Mitrović, direktor kompanije Group Security & Loss Prevention – GS&LP, čovek sa više od dve decenije iskustva u oblasti bezbednosti, koji je izgradio prepoznatljivo ime u privatnom sektoru.
Kroz razgovor otkriva koliko je važna oblast fizičko-tehničkog obezbeđenja (FTO), sa kojim izazovima se sektor suočava danas i u kom pravcu treba menjati percepciju i regulativu.
- Da li se u Srbiji fizička zaštita doživljava dovoljno ozbiljno?
- Koje su krucijalne tačke za unapređenje profesije?
- I šta je potrebno da bi obezbeđenje zaista postalo „strateški partner“, a ne samo nužan trošak?
Mitrović otvoreno govori o stanju u branši, nelojalnoj konkurenciji, izazovima u radu sa kadrovima, ali i o budućnosti u ovoj sferi – o dronovima, modernim patrolama i sinergiji tehnologije i ljudskog faktora.
1. S obzirom na vaše prethodno iskustvo u velikim međunarodnim sistemima, kao što je Delta, da li i na koji način prenosite ta znanja i standarde u domaći kontekst poslovanja? Koji principi su se pokazali kao univerzalni bez obzira na tržište?
-„Dobro pitanje. Naravno da prenosim, jer u velikim sistemima se mnogo toga može naučiti. Delta je bila fantastična škola – pružala je nesebične mogućnosti za rast i razvoj. Da, postoje univerzalni principi: ozbiljna pokretačka energija, ulaganje u kolektivni duh, jasno definisani ciljevi i vrednosti. To su temelji koji važe na svakom tržištu, a trebalo bi da važe i u internom kontekstu, u svakoj firmi. Sa takvom vizurom, uspeh u poslovanju je zagarantovan. Na taj način gradite kredibilitet, pružajući kvalitetne usluge i postajete prepoznatljivi na tržištu.“
Ljudi su izuzetno važni u svakom poslu, a ja svoje zaposlene ne doživljavam kao statistički podatak, već aktivno učestvujem u njihovom ličnom razvoju i procesima unutar tima.
Ilija Mitrović, GS&LP
2. Kao neko sa preko dve decenije iskustva u oblasti bezbednosti, kako ocenjujete transformaciju privatnog sektora obezbeđenja u poslednjih deset godina? Koji su ključni izazovi tada obeležavali industriju, a sa čime se sektor suočava danas? I u kom periodu je bilo lakše poslovati?
-„Karijeru sam započeo u privatnom sektoru bezbednosti, prvo u Delta Holding – u. Bilo je lakše poslovati na početku jer smo svi bili željni zakona o privatnom obezbeđenju i očekivali da branša bude prepoznata i da dobije pravi značaj. Svi su davali maksimum da sve bude profesionalno, uz poštovanje tradicionalnih principa.
Zakon je donet, ali nismo dočekali potpuno uređenje branše. Licenciranje je uvedeno, ali kriterijumi nisu bili rigorozni u centrima za obuku, pa je praktično svako mogao da radi ako ima licencu. Tržište se u međuvremenu otvorilo za nove strane kompanije što je pružilo priliku da se branša dokaže i primeni unapred definisane standarde i procedure koji su postavili temelje i okvire za neka dalja postupanja u bezbednosnoj praksi.
Ekspanzija se videla u logistici, bankarstvu, transportu, ali izazovi su, kao i svuda, svakako postojali. Sada treba da postoje jasni i rigorozniji kriterijumi za profilisanje kadra u oblasti FTO da postoji jasna svest o dužnostima i obavezama. Činjenica je da su ljudi nekada bili znatno odgovorniji i nije trebalo puno da se ističu vrednosti i značaj obezbeđenja, dok je danas korporativna kultura u ovoj oblasti opala. Fizičko obezbeđenje se često posmatra kao trošak, a ne kao ozbiljan sektor i investicija, što je zabrinjavajuće.“
3. Kada sagledate trenutne tržišne tokove, kakve su realne perspektive za kompanije koje se bave uslugama fizičko-tehničkog obezbeđenja? Ima li prostora za rast i diferencijaciju u odnosu na konkurenciju?
– „Prostor za rast svakako postoji, ali tržište je suočeno sa nizom oblika nelojalne konkurencije koji ozbiljno narušavaju kvalitet usluge. Najčešći problem je praksa da se poslovi dodeljuju po principu najniže ponuđene cene, umesto po najpovoljnijem odnosu kvaliteta i cene. Kada se tenderi grade prvenstveno oko cene, izvođači su primorani da se „stežu“ na troškovima, što znači niže plate za službenike, slabiju obuku, štednju na opremi i, u krajnjoj liniji, pad nivoa bezbednosti.
Pored toga, susrećemo pojave poput nepravilnog podugovaranja, skrivanja stvarne strukture vlasništva, pa i neformalnog (crnog) tržišta obezbeđenja u nekim segmentima. Sve to stvara nelojalno okruženje gde ozbiljne kompanije koje ulažu u kadrove i procedure ne mogu da konkurišu fer.
Mislim da bi rešenje bilo u tome da se u javnim i privatnim nabavkama više koristi MEAT pristup – dakle, ocenjivanje ponuda prema odnosu cena/ kvaliteta i jasnim tehničko-operativnim kriterijumima,kao i strožija provera kvalifikacija i podugovarača. Takođe je važno podizati svest naručioca o tome da najjeftinija ponuda često znači i najveći rizik. Ako se nabavke usmere ka kvalitetu i transparentnosti, to će omogućiti rast i diferencijaciju onih koji posluju profesionalno.“
4. Kako izgleda biti na čelu kompanije kao što je GS&LP, sa svim odgovornostima koje ta pozicija nosi? Koje ključne osobine treba da poseduje lider u ovoj branši. I u kojoj meri su izazovi sa kojima se suočava direktor slični onima koje oseća čitava kompanija?
„Biti na čelu GS&LP-a je veoma izazovno. Iskustvo mi govori da morate izuzetno dobro da poznajete svoj tim – njihove zadatke, kompetencije, vrednosti. Dan započinjem analizom prethodnog dana i planiranjem za dalje. Imajući u vidu da je bezbednost dinamičan proces, stalno se pojavljuju novi izazovi i odluke. Važno je da se liderstvo gradi integritetom i iskustvom, ali i sposobnošću donošenja brzih i kvalitetnih poteza i odluka. U sopstvenoj firmi možete da donesete odluku i date joj vremena „da prenoći“, što se najčešće pokaže ispravnim, dok u sistemu spolja morate da reagujete odmah što najčešće izlazi iz profesionalnog ali i ljudskog okvira. Ljudi su izuzetno važni u svakom poslu, a ja svoje zaposlene ne doživljavam kao statistički podatak, već aktivno učestvujem u njihovom ličnom razvoju i procesima unutar tima.
5. GSLP je za deset godina rada izgradio prepoznatljiv identitet i portfelj raznovrsnih usluga. Na osnovu vašeg iskustva, koje usluge trenutno smatrate najperspektivnijim i zašto? Gde tržište pokazuje najveći potencijal za razvoj?
– „Opet se vraćamo na FTO i tu posebno akcentujem monitoring centar i usluge mobilnih patrola. Suština je u brzom reagovanju na samu situaciju – prijem informacija, procena rizika, reakcija centra i upućivanje mobilnih patrola na teren. To je pravac u kojem vidim najveći potencijal tržišta.
Zašto? Zato što klijenti danas traže rešenja koja im pružaju sigurnost 24/7, ali i fleksibilnost. Monitoring centri omogućavaju stalni nadzor i pravovremenu reakciju, dok mobilne patrole predstavljaju most između tehnologije i ljudskog faktora. One daju dodatnu vrednost – fizičko prisustvo koje može da spreči incident ili da ga stavi pod kontrolu u ranim fazama.
Posebno vidim prostor u kombinovanju ovih usluga sa savremenim tehnologijama – od pametnih senzora i video-analitike do integrisanih platformi za komunikaciju i izveštavanje u realnom vremenu. Takva sinergija čini da obezbeđenje više ne bude samo pasivan element, već aktivan deo poslovne strategije i kontinuiteta rada.
Tržište je sazrelo da prepozna ovu vrednost. Sve više kompanija uviđa da je prevencija daleko jeftinija i efikasnija od saniranja posledica, i upravo tu monitoring i mobilne patrole imaju ogroman potencijal. To je pravac u kojem GS&LP već ide i u kojem očekujem najveći rast u narednim godinama.“
Iako živimo u tehnološkoj eri, smatram da je čovek suština i da ne treba niti sme da bude isključen iz bilo kakvih procesa u bilo kojoj sferi, posebno kada je reč o fizičko-tehničkoj zaštiti. Tehnologija kao takva je sjajna, ali jedno ne treba da isključi drugo.
6. Šta vam je veći izazov: rad sa zaposlenima, komunikacija sa klijentima ili prilagođavanje tržišnim promenama?
– „Sve je izazov, ali bih rekao da tržišne promene najviše utiču na prva dva. Posebno je važno podizanje svesti o protivpožarnoj zaštiti i licenciranju za II i III kategoriju ZOP-a. To je oblast gde se mora ozbiljno raditi. Jedan od ozbiljnih problema je i deficit kadrova – mlađi ljudi radije biraju interventne timove i dinamičnije pozicije, I u glavnom preovladava starija populacija, što može dovesti do niza drugih problema, jer govorimo o nečemu što je jako važno a to je zaštita ljudi, imovine, poslovanja, transport vrednosti i slično. Obezbeđenje nije šala.
Permanentno upoznavanje klijenata sa bezbednosnim procesima i njihovo kontinuirano prilagođavanje tim procedurama predstavlja ključni obrazac koji vodi ka podizanju svesti i jačanju bezbednosne kulture. To nije jednokratan zadatak, već dugoročni proces koji uključuje edukaciju, praćenje i evaluaciju, kao i prilagođavanje novih tehnologija i procedura specifičnim potrebama svakog klijenta. Samo na taj način se gradi poverenje, razvija odgovornost i kreira održiv sistem koji garantuje bezbednost na svim nivoima.“
7. U kontekstu sve češćih zahteva za digitalizacijom i integrisanim bezbednosnim rešenjima, kako vidite ulogu tradicionalnog fizičkog obezbeđenja u narednim godinama? Može li opstati bez tehnološke nadogradnje?
Kvalitet FTO-a se značajno urušava, ali verujem da se nikada neće isključiti ljudski faktor. Uvek će biti potreban čovek koji vidi, čuje i reaguje. Idealno rešenje je sinergija – kombinacija novih tehnologija i ljudskog faktora koja daje rezultat. Iako živimo u tehnološkoj eri, smatram da je čovek suština i da ne treba niti sme da bude isključen iz bilo kakvih procesa u bilo kojoj sferi, posebno kada je reč o fizičko-tehničkoj zaštiti. Tehnologija kao takva je sjajna, ali jedno ne treba da isključi drugo.
8. Kako se GS&LP pozicionira kada je reč o privlačenju i zadržavanju stručnog kadra, s obzirom na izazove koje nosi rad u sektoru bezbednosti? Šta su vaši glavni alati u borbi za kvalitetne ljude?
„Tržište je prepoznalo kvalitet kadrova koje je GS&LP iznedrio. Naši ljudi danas rade u ozbiljnim sistemima, na visokim pozicijama. Naš moto je – dok si u GS&LP-u, daćeš sve od sebe, a kada dobiješ priliku da se ostvariš i u drugom sistemu, mi to podržavamo. Negujemo saradnju posebno sa Fakultetom bezbednosti i ulažemo u kadrove od samog početka.“
9. U kojoj meri saradnja sa državnim institucijama i regulativom utiče na poslovanje firmi iz privatnog sektora bezbednosti? Da li postoji prostor za unapređenje tog odnosa i u kom pravcu?
Saradnja uvek postoji, ali uvek ima mesta za dalji razvoj. Ovde generalno postoji dosta prostora za unapređenje, i to kroz uvažavanje operativnog rada i korporativnog sektora bezbednosti. Potrebno je jasnije definisati zaštitu podataka o ličnosti, preciznije urediti metodologiju funkcionisanja i (re)definisati podzakonske akte. To bi značajno olakšalo rad svima u praksi.“
Budućnost vidim u dronovima, kvadovima, modernim patrolama, ali i u jasnoj definiciji procene rizika i standardizaciji posla. Tek tada ćemo moći da podignemo branšu na nivo koji zaslužuje.“
10. Da li treba poboljšati regulativu? Da li je zakonski okvir o privatnom obezbeđenju po vašem mišljenju sveobuhvatan? Šta je dobro regulisano, a na šta bi trebalo ukazati praksu? Iz prve ruke
I ovde ima prostora za promene. Pre svega, potrebno je jasnije definisati ovlašćenja i učiniti zakon transparentnijim, a ne da se doživljava kao bauk koji unosi konfuziju. Primena zakona ne sme da zavisi od slučaja do slučaja. Smatram da bi trebalo formirati službu obezbeđenja po uzoru na organizacione jedinice MUP-a – da postoji jasna selekcija pripadnika u skladu sa vrstom štićenog objekta i prirode posla. Ne možete isto tretirati čoveka koji radi na objektu i onaj koji ide na intervencije ili kontroliše pristup. Sada ne postoji jasno ustrojstvo, a to je ključna stvar za razvoj.
11. Da li bi trebalo da preuzmemo neke metode iz drugih zemalja. Da li su vam poznate neke dobre bezbednosne prakse u drugim zemljama i koje? I da li imate neki vaš predlog, šta u Srbiji trebalo preduzeti i uvesti kao ključnu promenu a koja nije čak ni razmatrana.
Ima metoda. Bio sam gost Securitasa u Češkoj i tamo sam video odličnu primenu zakona – integrisanost svih segmenata sektora bezbednosti. Procene rizika, zaštita podataka o ličnosti, tehnička i fizička zaštita funkcionišu kao koherentna celina. To je model koji bih voleo da vidim i kod nas.
Takođe, istakao bih da je budućnost u eksternim korporativnim menadžerima, koji bi imali ulogu outsource partnera. U savremenom poslovanju, gde su rizici sve kompleksniji i skriveniji, GS&LP nudi rešenje kroz Time-Sharing CSO biznis model – inovativan pristup korporativnoj bezbednosti koji omogućava kompanijama da angažuju iskusnog Chief Security Officer-a kao eksternog partnera, bez troškova stalnog zaposlenja. Ova usluga integriše strategijsko upravljanje rizicima, kontrolu prevara i krađa, procene ranjivosti, IT i fizičku bezbednost, uz potpunu ekspertsku podršku back-office tima. Na taj način, kompanije dobijaju kompletnu i profesionalnu bezbednosnu funkciju po značajno nižoj ceni, uz maksimalnu efikasnost i zaštitu poslovnih interesa.
GS&LP – Brutalna dominacija: Izlagač i obezbeđenje na Balkan Security Expo 2024
12. Kakvu budućnost PO u Srbiji? Koje su perspektive za privatno obezbeđenje u narednih 5 – 10 godina. Imajući u vidu trenutne tokove, problematiku, tehnološke trendove, globalnu i političku situaciju.
Ja sam uvek optimista i verujem da budućnost postoji, ali moramo da radimo na uklanjanju negativnih trendova. Najveći problem su nelojalna konkurencija, favorizovanje pojedinih subjekata i nelogični uslovi tendera. Dešava se da službenici obezbeđenja rade u lošim uslovima, da ih tretiraju bez poštovanja, a od njih se očekuje da štite imovinu vrednu milijarde. Takvi uslovi su ispod časti za svakog čoveka. Cena sata je niska, budžeti mali, a tenderi idu onome ko ponudi najmanje, bez obzira na kvalitet. To demotiviše ljude i urušava profesiju. Ako se to ne promeni, teško ćemo zadržati kvalitetne kadrove. Zbog toga imamo pad u motivaciji službenika obezbeđenja, jer ne postoje aršini.
Budućnost vidim u dronovima, kvadovima, modernim patrolama, ali i u jasnoj definiciji procene rizika i standardizaciji posla. Tek tada ćemo moći da podignemo branšu na nivo koji zaslužuje.“
13. Šta bi ste poručili pripadnicima privatnog obezbeđenja za kraj, kao i drugim kolegama koji su na istoj poziciji?
„Svi moramo da budemo angažovani u podizanju svesti o značaju ovog sektora. Poštovanje zakona o privatnom obezbeđenju je osnova. Izuzetno je važno kako mi sami doživljavamo svoj posao, ali je isto tako važno kako se društvo odnosi i koji je nivo svesti na kolektivnom nivou. Ako službenik ne shvati ozbiljno svoju ulogu, ni društvo je neće ozbiljno shvatiti i obrnuto.
Želim da poručim kolegama da ovaj posao nije samo uniforma i prisustvo na objektu. To je odgovornost za ljudske živote, imovinu i poslovne procese. To je profesija koja traži disciplinu, integritet i spremnost da u svakom trenutku donesete pravu odluku. Zato je važno da se stalno usavršavamo, da ulažemo u znanje i da jedni drugima budemo podrška.
Na kraju, rekao bih – obezbeđenje nije trošak, ono je investicija u sigurnost i stabilnost. Ako to postane naš zajednički moto, profesija će dobiti mesto koje zaslužuje i u očima klijenata i u očima društva.
