Australija uvodi najstrožu meru digitalne regulative do sada: sve društvene mreže dužne su da do 10. decembra 2025. godine obrišu i deaktiviraju naloge korisnika mlađih od 16 godina.
Reč je o zakonu koji je već nazvan „globalnim presedanom“ i koji bi, prema procenama analitičara, mogao da utiče na regulative širom sveta.
Odluka se odnosi na sve velike platforme: Facebook, Instagram, TikTok, YouTube, X, Snapchat, Reddit, Threads, Twitch i Kick, a obaveza je ista za svakog provajdera – nalozi maloletnika moraju biti uklonjeni, bez izuzetka.
Odgovaraju kompanje, a ne roditelji
Za razliku od postojećih modela gde se odgovornost delila između roditelja i korisnika, novi zakon jasno definiše da je tehnološka kompanija jedini odgovorni subjekt.
Ukoliko platforme ne spreče prisustvo maloletnika ili ne uklone postojeće naloge, suočavaju se sa kaznama koje dostižu do 50 miliona australijskih dolara.
Meta već počela sa gašenjem profila
Korisnici širom Australije starosti 13–15 godina već dobijaju obaveštenja o deaktivaciji naloga, dok je Instagram tokom prve faze već obrisao značajan broj profila. Ostale platforme imaju rok od nekoliko nedelja da usklade svoje sisteme za proveru starosti i detekciju maloletničkih naloga.
KOLIKO KOŠTA PRIVATNOST? Šta je DOKSING i šta se dešava sa vašim ličnim podacima?
Zašto baš sada? Zvanično – zaštita dece. Nezvanično – početak nove ere regulacije
Australijska vlada ističe da je cilj zaštita dece od:
- štetnih i uznemirujućih sadržaja,
- algoritamskih manipulacija,
- rizičnih kontakata na mreži,
- uticaja na mentalno zdravlje i razvoj.
U praksi, zakon predstavlja prvu globalnu obavezu masovnog brisanja maloletničkih naloga, što je do sada bila isključivo interna politika platformi, a ne zakonski nametnut standard.
Stručnjaci upozoravaju: deca neće nestati sa interneta, već sa regulisanih platformi
Iako je zakon donesen kao zaštitna mera, eksperti u oblasti bezbednosti upozoravaju da može doći do suprotnog efekta: tinejdžeri bi mogli da pređu na manje poznate ili neregulisane aplikacije, koriste VPN-ove ili lažne podatke, čime se gubi nadzor i povećava rizik.
Takođe, postavlja se pitanje primene: Koliko je realno očekivati da sve platforme razviju pouzdane modele za proveru starosti, posebno u eri veštačke inteligencije i masovne digitalne anonimnosti?
Da li će Evropa pratiti australijski model?
Od svih regiona, Evropa i posebno zemlje Zapadnog Balkana mogle bi najbrže preuzeti ovakve regulatorne modele, budući da se već intenzivno raspravlja o ograničenju digitalnog pristupa maloletnicima.
Australijski model mogao bi postati osnova novih bezbednosnih politika na nivou EU.
Potpuno drugačiji koncept korišćenja interneta za mlade
Bez obzira na kontroverze, jedno je jasno: 10. decembar 2025. mogao bi obeležiti početak nove globalne regulacije društvenih mreža, u kojoj se prvi put ne prebacuje odgovornost na roditelje ili korisnike – već na same tehnološke gigante.
Internet igralište: Koji su rizici i kako zaštititi decu na mreži?
