Sistemi za nadzor pritiska u pneumaticima (TPMS), razvijeni sa ciljem unapređenja bezbednosti u saobraćaju, našli su se u fokusu nove bezbednosne analize koja otvara krucijalno pitanje: „Da li senzori u gumama mogu poslužiti i za latentno praćenje vozila?
Prema istraživanju o kojem je izvestio Dark Reading, tim stručnjaka sa univerziteta u Španiji, Švajcarskoj i Luksemburgu sproveo je desetonedeljni eksperiment koristeći mrežu jeftinih radio-prijemnika, vrednosti oko 100 dolara po uređaju. Cilj je bio da se ispita koje informacije je moguće dobiti analizom TPMS signala vozila u realnim uslovima.
POVEZANI AUTOMOBILI I NISU BAŠ TAKO BEZBEDNI, A EVO I ZAŠTO!
Tokom istraživanja prikupljeno je više od šest miliona TPMS transmisija sa približno 20.000 vozila koja su prolazila posmatranom deonicom puta. Analizom podataka, istraživači su razvili algoritme kojima su uspeli da povežu signale pojedinačnih senzora sa konkretnim vozilima i prate obrasce njihovog kretanja.
Gde nastaje bezbednosni problem?
TPMS senzori automatski šalju podatke o pritisku u gumama dok je vozilo u pokretu. U Sjedinjenim Američkim Državama ovi sistemi su obavezni od 2007. godine. Međutim, istraživanje ukazuje na nekoliko ključnih slabosti:
- Podaci se prenose bežično i u čistom tekstu (bez enkripcije)
- Ne postoji mehanizam autentifikacije
- Svaki senzor emituje jedinstveni identifikacioni broj (ID) koji se ne menja tokom njegovog radnog veka
Upravo taj statični identifikator omogućava potencijalno povezivanje signala sa konkretnim vozilom. Presretanje transmisije moguće je na udaljenosti do 50 metara, čak i kada se prijemnik nalazi unutar objekta bez direktne vidljivosti prema vozilu.
Istraživači navode da se na osnovu prikupljenih podataka može zaključivati o prisustvu vozila, tipu vozila, opterećenju, pa čak i obrascima vožnje. Time TPMS, iako dizajniran kao bezbednosni sistem, postaje potencijalni izvor podataka za neovlašćeno praćenje.
Šira slika: Vozila kao platforme za emisiju podataka
Ovo istraživanje dodatno potvrđuje trend da savremena vozila, usled intenzivne digitalizacije, postaju kompleksni sistemi koji kontinuirano emituju različite bežične signale. Ukoliko ti signali nisu adekvatno zaštićeni, otvara se prostor za zloupotrebe koje prevazilaze prvobitnu namenu tehnologije.
Za proizvođače vozila i dobavljače komponenti, ovo je jasan signal da bezbednost bežične komunikacije mora postati prioritet – kroz uvođenje enkripcije, dinamičkih identifikatora i mehanizama autentifikacije.
U eri povezanih vozila i pametne mobilnosti, pitanje bezbednosti više nije samo pitanje saobraćaja – već i pitanje zaštite podataka i privatnosti vlasnika vozila.
