Perimetarska zaštita dugo je bila sinonim za fizičku granicu objekta – ogradu, kapiju i video nadzor. Međutim, novi rizici i nove tehnologije u minimizaciji istih, veličina industrijskih kompleksa i potreba za ranom detekcijom incidenata doveli su do razvoja nove generacije perimetarskih sistema, koji danas predstavljaju kombinaciju fizičke zaštite, pametnih senzora, video analitike i autonomnih patrolnih platformi. Sjajno rešenje koje duže vreme funkcioniše u relanosti, a koje smo nekada mogli samo da gledamo u nauočno fantastičnim filmovima.
Savremeni pristup podrazumeva da se bezbednosni incident ne registruje tek kada nastupi, odnosno „dođe“ do objekta, već da se potencijalna pretnja prepoznaje i prati pre nego što se uopšte približi štićenoj zoni, što stvara dodatni krug zaštite i poverenje u novu izgradnju modernizovanog i naprednijeg sistema.
TIPOVI PERIMETARSKE ZAŠTITE – Koliko je važna prva linija odbrane?
Od fizičke barijere do inteligentnog perimetra
Klasična ograda danas više nije dovoljna. Moderni perimetar obuhvata kombinaciju:
- različitih tipova zaštitnih ograda i fizičkih barijera, prilagođenih nivou rizika objekta,
- protivprovalnih i protivprobojnih sistema,
- voznih i pešačkih barijera,
- pametnih kapija i kontrolisanih ulaza,
- senzora vibracije, pokreta i presecanja ograde,
- integrisanog video nadzora,
- inteligentne rasvete,
- automatizovanih sistema detekcije upada.
Sve ove komponente danas se povezuju u jedinstven sistem koji omogućava operaterima potpunu kontrolu nad spoljnim obodom objekta.
Autonomni nadzor: dronovi i patrolni roboti
Jedan od najvećih tehnoloških pomaka jeste uvođenje autonomnih patrolnih sistema – bespilotnih letelica ili popularzovano – dronova i robota koji mogu patrolirati velikim prostorima. Tu bi smo napravili razliku između dronova i bespilotnih letelica. Dron je letelica koja je doslovce naoružana, dakle nosač bojeve municije i ekplozivnih naprava dizajniran za tu svrhu. Kraći i šire rasprostranjen naziv za bespiltone letelice koje se koriste u mirnodopske svrhe bez municije i bilo kakvog naoružnja – već radi detekcije opasnosti – upravo se koristi kao perimetraska zaštita u okviru sistema tehničke zaštite.
Bespilotne letelice se danas koriste za:
- patrolu perimetara velikih površina,
- proveru alarma bez slanja patrola na teren,
- nadzor teško dostupnih zona,
- kontrolu industrijskih i logističkih kompleksa,
- nadzor energetskih i infrastrukturnih objekata.
U zavisnosti od potrebe objekta, letelica može biti opremljena:
- termalnim kamerama,
- kamerama visoke rezolucije i zoom-a – uvećanja i do 30km,
- sistemima za prepoznavanje registarskih tablica,
- identifikaciju osoba,
- night vision – noćnim nadzorom,
- analitikom kretanja
- prepoznavaje ponašanja itd
Ipak, dron ili robot ne rešava incident, već samo omogućava bržu procenu situacije i pravovremenu reakciju operatera ili interventne ekipe.
Inteligentna detekcija pre incidenta
Nova generacija sistema više ne reaguje samo na preskakanje ograde ili proboj barijere. Analitika sada prepoznaje:
- zadržavanje osoba u blizini objekta,
- izviđanje perimetra,
- neobično kretanje vozila,
- pokušaje skrivanja ili prilaska objektu,
- sva ona sumnjiva ponašanja koja odstupaju od uobičajenih obrazaca.
Time se bezbednost pomera iz reakcije u prevenciju.
Rasveta kao važan bezbednosni faktor
Iako zvuči pomalos taromodno, ipak rasveta je bila i tk postaje integralni deo perimetarske zaštite. Savremeni sistemi omogućavaju:
- automatsko pojačavanje svetla pri detekciji kretanja,
- povezivanje rasvete sa video analitikom,
- osvetljenje kritičnih zona u trenutku alarma,
- smanjenje skrivenih i neosvetljenih zona.
Dobro projektovana rasveta često sprečava incident pre nego što do njega dođe.
IPAK….tehnologija ne može bez čoveka
Uprkos brzom razvoju autonomnih sistema, ključna činjenica ostaje nepromenjena – bezbednost bez čoveka ne postoji, koliko god tehnologija uzela maha u razvoju.
Tehnologija može:
- detektovati,
- analizirati,
- upozoriti,
- snimiti,
- automatski reagovati u određenim okvirima.
Ali odluku, procenu situacije i odgovornost i dalje nosi čovek.
Operater procenjuje rizik, odlučuje o reakciji i koordinira interventne timove. Uloga fizičkog obezbeđenja i bezbednosnih operatera ne nestaje, već se transformiše, dakle prelazi sa rutinskog nadzora na upravljanje incidentima i kriznim situacijama. Bez ljudske procene, automatizovani sistem može pogrešno reagovati i čak ugroziti bezbednost ljudi koje treba da štiti.
Nebeski čuvari: Revolucija u fizičkom obezbeđenju kroz upotrebu dronova
Gde tržište ide narednih godina?
U narednim godinama očekuje se:
• rast potražnje za integrisanim perimetarskim rešenjima
• veća primena autonomnih patrola
• naprednija video analitika
• povezivanje fizičke i sajber bezbednosti
• veća ulaganja u zaštitu kritične infrastrukture i logistike
Kompanije koje nude kombinaciju fizičkih barijera, pametnih senzora, video nadzora, osvetljenja i integracije sistema imaće ključnu ulogu u razvoju tržišta.
Da se ogradimo 🙂 …
Perimetarska zaštita više nije samo linija odbrane – ona postaje inteligentni bezbednosni sistem koji prepoznaje rizik pre nego što postane incident. Ipak, bez stručnih ljudi koji upravljaju tim sistemima, ni najnaprednija tehnologija ne može obezbediti potpunu zaštitu. Budućnost bezbednosti ne ostavlja izbor između čoveka i tehnologije, već se ide ka njihovoj sinergiji i pametnoj saradnji.
