U fokusu

Kompanija Meta, formalno poznata kao Facebook, izvestila je da će u narednim nedeljama ugasiti svoj sistem za prepoznavanje lica i izbrisati preko milijardu „otisaka“, tako da vaše lice više neće biti automatski prepoznato na objavljenim fotografijama. Pa da vidimo šta je podstaklo ovaj potez i šta to znači za korisnike.

Zabrinutost da nas kamere na našim uređajima špijuniraju nije ništa novo – ljudi već godinama prekrivaju veb kamere svojih laptopa trakom. Međutim, većina ljudi bi bila šokirana kada bi saznala da postoji komercijalno dostupan špijunski softver koji je posebno dizajniran da hakuje kameru mobilnog uređaja, a da korisnik to i ne zna.

U istraživanju grupe sa Univerziteta Ben-Gurion u Negevu, tim je ispitao da li bi pažljive tehnike oblikovanja konutra šminkom mogle da prevare sistem za prepoznavanje lica. Ovde nema napadno iscrtanih kontura, pruga ili zaslepljujućih šara; ove tehnike govore o prirodnom izgledu i šminkeri ih svakodnevno koriste. Teorija je testirana sistemom sa dve kamere u hodniku. Pojedinac je ispravno identifikovan u 47,57% kadrova u kojima je detektovano lice bez šminke. Sa nasumičnim sastavom, ovo je palo na 33,73%, međutim, primenom namerno osmišljene šeme šminke tima, napadač je identifikovan u samo 1,22% kadrova.

Budući da su društveni mediji digitalno igralište za većinu tinejdžera, prirodno je da će preduzimljivi prevaranti pokušati da ih targetiraju tamo gde provode većinu svog vremena, istraživajući njihove profile i preferencije. U eri tehnološke ekspanzije, veliki procenat roditelja razume se u tehnologiju tek toliko da je koristi za svoje potrebe, ali ne i da edukuje decu po pitanju rizika u koje bespotreno mogu da se upuste njihova deca.

Podučavanje dece o rizicima koje nose aktivnosti na mreži, može biti još jedan važan korak kako bi njihovo iskustvo bilo sigurno, zabavno i zaštićeno. Međutim, bezbednost dece na Internet igralištu može biti izazov. Na kraju krajeva, nema učitelja koji bi ih čuvali - i zasigurno ih ne možete pratiti svakog trenutka. Statistika NetSmartza (Nacionalni centar za nestalu i eksploatisanu decu), potvrđuje činjenicu da su deca na mreži više nego ikad što potvrđuje i činjenica da je čak 93% dece starosti od 12 do 17 godina na mreži, a 75% iste starosne grupe ima mobilne telefone, 73% tinejdžera ima profile društvenih mreža na web lokacijama poput Facebooka, a skoro polovina postavlja svoje slike.

Ukoliko posmatramo rapidan razvoj tehnologije, pravni i socijalni aspekt, vidimo da zakoni neprekidno zaostaju iza tehnologija, i koliko god uspeli da naprave korak napred, čini se da su predodređeni da budu najamnje jedan korak iza tehnologija. Ovakva situacija nije nikako posledica lošeg zakonodavnog sistema koji nije u stanju da odgovori na tehnološke promene, već je jednostavno nemoguće kontrolisati tehnološki rast i biti ukorak sa svim digitalnim promenama koje se reflektuju, skoro pa na dnevnom nivou.

Mobilnost je stvar od ključne važnosti u gradovima. Prema Ujedinjenim nacijama (UN), do 2050. godine u gradu će živeti 68% svetske populacije, pa će ista biti još važnija u budućnosti. Predviđa se da će 2023. godine 5G mreža dostići približno 39% svetske populacije sa 3.050 miliona ljudi. Do 2024. godine procenjuje se da će mrežu koristiti 3.600 miliona. Takođe Svetska banka procenjuje da će se do 2030. godine globalno voziti više od 1,2 milijarde automobila. Iz tog razloga u daljem tekstu biće razmatrano na koji način pametni automobili mogu doprineti poboljšanju mobilnosti zajedno sa prednostima 5G tehnologije.

Bezbednosne kamere su jedan od najosetljivijih elemenata. Iako većina kamera koje nalazimo na tržištu koristi end-to-end enkripciju, svakako postoji mogućnost da se druge ranjivosti zloupotrebe, koje hakerima omogućavaju pristup. Aktuelna vest koja je odjeknula za vrlo kratko vreme, jeste grupa hakera koja je uspela da naruši bezebednost čak 150.000 nadzornih kamera marke Verkada.

Biometrija ponašanja je sistem ljudskog prepoznavanja koji identifikuje osobu na osnovu dinamičkih karakteristika ili karakteristika ponašanja, uključujući dinamiku rukopisa i potpisa, ritam glasa i govora, prepoznavanje gestikulacije, karakteristike upotrebe elektronskih uređaja putem brzine pisanja ili načina na koji držite pametni telefon ili tablet, pa čak i način na koji hodate. Ova vrsta biometrije poznata je i kao pasivna biometrija.

Google smatra da su beauty filteri ili ti filteri lepote u kamerama pametnih uređaja štetni za mentalno zdravlje i ne samo to. Pozadina bezbednosnog problema leži upravo u pomenutim aplikacijama za uređivanje fotografija koje sadrže beauty filtere, a koje prilikom korišćenja putem kamere mobilnog telefona služe da ulepšaju relanost, a neretko mogu da izvrše i krađu identiteta.