Službe bezbednosti kao igračka u rukama političkih protivnika

Zbog osobenosti u pogledu organizacije i načina rada, a pre svega zbog ciljeva i zadataka koje treba da postignu, nije poželjno da se službe bezbednosti često pojavljuju u javnosti, čak ni u pozitivnom kontekstu. Međutim, svedoci smo da one više nego ikada ranije, postaju igračka u rukama političkih oponenata prilikom njihovih međusobnih obračuna

0
120
Službe bezbednosti kao igračka u rukama političkih protivnika

„Uvlačenje“ bilo koje službe bezbednosti u političke razmirice i obračune ne znači ništa drugo nego umanjenje njene efikasnosti u radu.

Javne poruke političkih grupacija koje svojataju ili apriori napadaju rad i angažovanje pripadnika srpske službe bezbednosti, šalju signal njenim pripadnicima da bi bilo poželjno da zakonska rešenja tumače i primenjuju iz ugla onih koji su trenutno na vlasti, ili pak u opoziciji. Naravno da je takvo stanovište potpuno pogrešno i da umanjuje operativnu snagu službi.

Na stručnim obukama operativci se osposobljavaju da prepoznaju potencijalne teroriste i njihove namere, da otkriju aktivnosti pripadnika stranih službi bezbednosti na svojoj teritoriji, da kroz primenu operativnih metoda dođu do podataka i saznanja koja će omogućiti da se zaštite nacionalni interesi. Njihov posao nije da balansiraju između mišljenja i stavova političkih partija i pokreta.

U realizaciji operativnih zadataka, radnik službe bezbednosti ne bi trebalo da brine kako će na određeno angažovanje i preduzete aktivnosti u medijima reagovati neko iz vlasti ili opozicije. On bi isključivo trebalo da razmišlja o tome da li je angažovanje po zakonu ili nije.

Takođe, ne bi trebalo da očekuje napredovanje u karijeri ukoliko je u datom trenutku blagonaklon vladajućoj političkoj opciji. Svakako, neprihvatljiva je i suprotna situacija. Jedini argument je rezultat postignut kroz rad, koji je merljiv u svakom poslu, pa i u poslu operativnog radnika službe bezbednosti.

Da bi bilo koja služba bezbednosti u svetu bila efikasna, trebalo bi da radi „daleko od očiju javnosti“ i da zadrži deo mistike u svom delovanju. Tajnost u radu bi trebalo da se odnosi na primenu zakonskih metoda i sredstava.

Bez prizvuka tajnosti i mističnosti, nema uspešne službe bezbednosti. Naravno, tajnost ne znači preduzimanje bilo kakvih nedozvoljenih aktivnosti. Naprotiv, kroz zakonska rešenja i parlamentarnu kontrolu, neophodno je stalno nadgledanje rada službi bezbednosti.

Jednostavno, ko je zloupotrebio ovlašćenja i nezakonito koristio resurse taj mora da odgovara – posebno nalogodavac.

Britanski politički sistem i javno mnjenje su dobar pokazatelj kako društvo treba da se postavi prema službama bezbednosti, kako bi one bile što efikasnije. Na prvom mestu su profesionalizam i zaštita britanskih interesa. Uspešnu zaštitu britanskog društva uglavnom sprovode obučeni i specijalizovani pripadnici službe bezbednosti, koji se kreću u zakonskim okvirima, gde je i precizirana kontrola rada. Tako je više od sto godina.

Biti pripadnik MI5 ili MI6 je stvar prestiža u britanskom društvu. To su članovi zajednice sa najboljim psihofizičkim osobinama, sa diplomama najcenjenijih fakulteta i prenaglašenom crtom patriotizma. Za pripadnike ovih službi nije bitno koja je politička opcija na vlasti, već koji su interesi koje treba zaštiti.

Kako Britanci podstiču mističnost, a ujedno daju podršku i poverenje u rad službe, pokazuje primer iz 2010. godine, kada se prvi put u javnosti pojavio tadašnji šef MI6 John Sawers, koji je govorio pred novinarima i profesorima univerziteta.

Dakle, vodilo se računa gde, kada i pred kim će se pojaviti. Njega, kao ni druge šefove službi, nije moguće sačekati ispred institucja ili na javnim skupovima i „zaskočiti“ ga novinarskim pitanjima. Iako je tom prilikom govorio o učešću i propustima britanske službe u ratu u Iraku, i suprotstavljanju terorizmu u Britaniji, ostalo je upamćeno da je to prvi šef MI6 koji se pojavio u javnosti posle gotovo 100 godina.

Pripadnici službe bezbednosti ne žive ispod staklenog zvona, oni su kao i svi ostali građani opterećeni ličnim problemima i izazovima. Zato im se ne može zameriti što se kao i mnogi drugi prilagođavaju datim okolnostima i situacijama. Oni se trude da se ne zamere, i ako je moguće da u datim okolnostma ostvare određenu ličnu korist, zbog čega se kao i svi drugi građani politički pozicioniraju. Upravo zbog toga, imajući u vidu specifičnosti posla, ih ne bi trebalo dodatno medijski i politički opterećivati.

Služba bezbednosti u svakoj državi, pa i u našoj, pažljivo treba da bira kada, gde, kojim povodom i ko će da se obratiti ili pojaviti u javnosti. Svi politički subjekti bi trebalo da rade na stvaranju pozitivne političke klime u društvu, i da pokušaju da svoje interese ne stavljaju ispred opštih bezbednosnih interesa društva.

Službe bezbednosti kao igračka u rukama političkih protivnika
5 (100%) 9 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

8 − seven =