Prof.dr Dragan Mlađan: „Apsolutne bezbednosti nema, stanje požarne bezbednosti se postiže preduzimanjem mera zaštite do prihvatljivog nivoa“

Pošto apsolutne bezbednosti nema, stanje požarne bezbednosti se postiže preduzimanjem mera zaštite do prihvatljivog nivoa. Postići požarnu bezbednost, znači postići prihvatljiv rizik.

54
Prof. dr Dragan Mlađan:„Apsolutne bezbednosti nema, stanje požarne bezbednosti se postiže preduzimanjem mera zaštite do prihvatljivog nivoa“
- Sponzor članka -assa abloy srbija

Opasni faktori požara koji deluju na čoveka, imovinu i okružujuću sredinu su plamen i iskre, toplotni fluks, povišena temperatura okružujuće sredine, povećana koncentracija produkata gorenja i termičkog razlaganja, kao i smanjena koncentracija kiseonika i vidljivost zbog dima.

Kada govorimo o evakuaciji, vremenski period koji je potreban za postizanje maksimalno dopuštenih vrednosti opasnih faktora požara na putevima evakuacije naziva se kritično vreme. To znači da, ukoliko je vreme postizanja ovih vrednosti manje od kritičnog, uslovi za evakuaciju su bezbedni, a ako je veće uslovi su nebezbedni, objašnjava za SecutiySEE prof. dr Mlađan.

Svaki rizik od požara zavisi od učešća tri osnovna faktora: prirodnog, društvenog i tehničkog. Uzajamno dejstvo ovih faktora, direktno utiče na rizik od požara tj. njihovu kontrolu, a to znači upravljanje rizikom od požara. Najvažniji faktor, koji inicira realizaciju požarne bezbednosti jeste društveni, odnosno ljudski faktor, koji je najteže kontrolisati. Tehničke (kao i prirodne) opasnosti od požara neposredno zavise od dejstva društvenog faktora, zato što ljudi projektuju, proizvode i eksploatišu različite tehničke komponente, uređaje i sisteme, u kojima im se potkradaju greške različitih oblika, koje kasnije uzrokuju pojavu požara.

Svake godine u svetu izbije oko 10 miliona požara, u kojima pogine između 75 i 85 hiljada ljudi, a povredi se između 500 i 700 hiljada. Glavni izvor opasnosti od požara jeste upravo ljudski faktor, čijom krivicom nastane više od 75% požara. U razvijenim zemljama „cena“ štete prouzrokovane požarom svake godine dostiže 1% bruto društvenog prihoda u toj zemlji. Trenutno, u celom svetu dolazi do promene prioriteta u državnoj politici svih zemalja u zaštiti stanovništva i teritorije od požarnih opasnosti i pretnji – umesto „kulture reagovanja“ na požare, na prvo mesto dolazi „kultura sprečavanja“.

Požar u Kemerovu: Ruska javnost osuđuje zvaničnike zbog katastrofe

Prošle nedelje, u požaru koji je zahvatio tržni centar „Zimska višnja” u sibirskom gradu Kemerovu, poginule su 64 osobe, a najveći broj žrtava bila su deca. Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da se vatra pojavila u dečjem ‘suvom’ bazenu, i da se plamen proširio na mrežu koja je bila pričvršćena za plafon i tako krenuo naviše, a zatim zahvatio stenu za penjanje koja je bila obložena zapaljivom veštačkom kožom, koja se vrlo brzo raspala na zapaljive delove. U međuvremenu, plamen je zahvatio i električne instalacije, zbog čega je nestala električna energija i nastao mrak u celom objektu. Tragičnu ulogu imala je i ventilacija koja je prenela požar i dim u druge prostorije, a posebno bioskope u kojima su se nalazili ljudi.

Četiri osobe su privedene na ispitivanje, uključujući i šefa kompanije koja upravlja obezbeđenjem ovog tržnog centra, a među onima koji se ispituju je i vlasnik tržnog centra „Zimska višnja”. U međuvremenu, guverner te oblasti podneo je ostavku, a uhapšena je i načelnica službe za izdavanje građevinskih dozvola. Istražni odbor sumnja da je tehničar za zaštitu od požara, u kompleksu isključio alarmni sistem” nakon što je upozorio na požar. Izlazi u slučaju opasnosti bili su blokirani, pretvarajući kompleks u zamku, prenose mediji kao i činjenicu da nije organizovana evakuacija. Mediji navode i da aparat za gašenje požara, koji je mogao da ugasi plamen i spreči tragediju, nije radio. U naporima spasavanja raspoređeno je 660 službenika za vanredne situacije, a vatrogascima je bilo potrebno 17 sati da ugase vatru, prenose mediji.

Juče je ugašen požar u još jednom tržnom centru u Rusiji. Požar koji je izbio u tržnom centru “Persej” na istoku Moskve je ugašen, a spasioci su evakuisali više od stotinu posetilaca, dok je jedna osoba poginula. Incident dogodio baš u trenutku kada su tržni centri u Rusiji, posle tragedije u Kemerovu, podvrgnuti proverama, prenose mediji.

O uzrocima i posledicama požara koji se nedavno dogodili u Rusiji, kao i značaju i ulozi radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja u evakuaciji prilikom požara, razgovarali smo sa prof. dr Draganom Mlađanom, profesorom i šefom katedre Bezbednosnih nauka na Kiminalističko-policijskoj akademiji. Prof. dr Mlađan radio je u MUP-u Republike Srbije više od 25 godina na poslovima inspektora, komandanta Vatrogasne brigade, zamenika i načelnika Uprave za protivpožarnu i preventivno-tehničku zaštitu u Beogradu.

Smatra se da je u ruskom tržnom centru propust napravljen prilikom evakuacije, ali i kod same organizacije u slučaju zaštite od požara. Šta mislite o tome?

Na osnovu dostupnih, ali još neproverenih informacija, detekcija i dojava požara nije bila blagovremena. Službenik obezbeđenja nije postupio po procedurama, ignorisao je, a zatim i isključio na požarnoj alarmnoj centrali, u kontrolnom centru indikatore javljača požara. Evakuacioni putevi su bili zaključani, ventilacija nije pravilno funkcionisala, a nije iskorišćena ni prilika za aktiviranje od strane službenika obezbeđenja ili građana tzv. ručnih javljača požara, a nisu se aktivirali ni sistemi za automatsko gašenje požara. Nepoznat je broj i aktivnost službenika obezbeđenja u objektu, koji su za evakuaciju i gašenje početnih požara od ključnog značaja. Takođe, nepoznat je razlog zašto se, posle opšteg nestanka električne energije u celom objektu, nisu aktivirali rezervni izvori, koji omogućavaju bezbedno funkcionisanje i evakuaciju, koje taj objekat po Ruskim propisima treba da ima.

Kao mogući uzrok navodi se kvar na električnim instalacijama, ali i neupotrebljivost zaštitne opreme, koje su preventivne mere u ovim slučajevima?

Pošto nema apsolutne bezbednosti, požar na električnim instalacijama, uz sve preventivne mere, je nemoguće izbeći, a akcija, shodno koncepciji prihvatljivog rizika se usmerava na ublažavanje posledica. To se postiže izborom materijala za gradnju objekta i unutrašnjeg enterijera. Dakle, nisu ljudi stradali od električne instalacije, već od opasnih faktora požara koji nastaju ugradnjom zapaljivih materijala u sam objekat. Tehničke službe koje se bave održavanjem objekta, mogu u značajnoj meri da smanje rizik pravilnim i redovnim održavanjem, a službe obezbeđenja moraju uočiti ove nepravilnosti i iste prijavljivati tehničkim službama.

Požar koji se nedavno dogodio u Rusiji, odneo je živote 64 osobe, od kojih su većina bila deca. Da li je moguće sprečiti ovakve tragedije i na koji način?

Da bi se sprečile ovakve tragedije, neophodna je obuka službe obezbeđenja i svih zaposlenih u ovakvim objektima, zatim uvežbavanje evakuacije u realnim uslovima i provera da li to vreme odgovara kritičnom vremenu koje je u planu evakuacije proračunato. Prvi cilj Sistema zaštite od požara na objektu treba da bude stvaranje uslova za izvođenje bezbedne evakuacije, pošto je nastanak požara, ponekad nemoguće sprečiti (npr. namerna paljevina ili teroristički akt). Osim stvaranja uslova za efikasnu evakuaciju ljudi iz objekta, preventivne mere imaju zadatak i da stvore pogodne uslove za uspešnu akciju spasavanja ljudi, kao i gašenje požara koje sprovode vatrogasci. Razvoj bezbednosne kulture i povećani rizici u javnim objektima će u budućnosti dovesti do obuke korisnika objekata (npr. prilikom ulaka u bioskop, pozorište, tržni centar, hotel i dr.) što je slično bezbednosnoj obuci koja se sprovodi prilikom ulaska i pre poletanja aviona.

Šta je potrebno da službenici obezbeđenja urade u ovom slučaju?

Obuka službenika obezbeđenja i zaposlenih radnika je primarno pitanje. Na svakom objektu se utvrđuje takozvani “referentni scenario požara” na osnovu koga se inače i određuje rizik. Znači, prvo scenario, pa onda procedure i shodno tome se, prema propisanoj proceduri utvrđuje njihovo postupanje i obuka. U skoro svim objektima, shodno važećim propisima i dobroj međunarodnoj praksi, treba formirati i uvežbati timove za vanredne situacije sačinjene od službenika obezbeđenja i zaposlnih radnika. Šefovi i nosioci glavnih aktivnosti u ovim timovima su službenici obezbeđenja. Principijelno postupanje službenika obezbeđenja u ovakvim situacijama, moglo bi se odnositi na: aktiviranje najbližeg ručnog javljača požara ili radio-stanicom dojaviti požar kontrolnom centru, otvoriti ili proveriti da li su otvoreni putevi evakuacije, usmeriti posetioce ka istim, početi aklciju gašenja požara postojećim protivpožarnim sredstvima, zatvaranjem vrata ili drugih sredstava sprečiti širenje požara i dima, pripremiti uslove i dati informaciju profesionalnim vatrogascima-spasiocima o stanju u objektu prilikom dolaska istih.

Ljudi u panici često iskaču kroz prozor ili trče ka gomili, ali šta je zaista potrebno uraditi kako bi izbegli opasnost u ovakvim situacijama?

Da bi bila omogućena efikasna evakuvacija, opasni faktori požara okružujuće sredine moraju biti u dopuštenim granicama, čime se daje šansa ljudima da bezbedno napuste objekat.  Potrebno vreme evakuvacije mora biti manje od dostizanja kritičnog vremena maksimalno dopuštenih vrednosti svakog opasnog faktora požara. Što je ovo kritično vreme veće, to je bezbednost veća. Na primer, čovek kome je omogućeno da ima 10 minuta za evakuvaciju je zaštićeniji od onoga kome je omogućeno 5 minuta. Za dest minuta je veća šansa da ne dođe do panike i da se ljudi snađu sami ili da se uz pomoć službe bezbednosti sprovede plan evakuvacije. Plan evakuacije je takođe nesprovodiv ako su opasni faktori požara veći od dopuštenih vrednosti u kritičnom (za evakuaciju potrebnom) vremenu. Preventivne mere i obuka zaposlenih je takođe nesprovodiva ako se ne obezbedi ovo kritično vreme. Kritično vreme se postiže, pre svega, izborom odgovarajućih materijala (negorivog ili teško gorivog) za izgradnju, opremanje i enterijer objekta (Standar SRPS EN 13501-1 govori o reakciji materijala u požaru). U praksi se, često više deklerativno, a manje sustinski vodi računa o izboru ovih materiala. Pored ostalih problema u ovom požaru krov iznad četvrtog sprata je bio od čelika i brzo je izgubio nosivost i utušio se, a takodje je došlo do urušavanja medjuspratne konstrukcije izmedju trećeg i četvrtog sprata.  Da zaključimo, potrebno je da vreme evakuacije bude srazmerno opasnosti od požara, čime bi se značajno smanjilo stepen panike a vatrogascima-spasiocima bi se omogućilo efikasnosno spašavanje i gašenje požara. Konkretno, upravljanje evakuacijom, treba početi odmah preko opšteg razglasa sa infopulta koji ti veliki objekti imaju, treba dati jasna i kratka uputstva istim, a službenici obezedjenja terebaju da usmeravaju ili povedu masu u pravcu evakuacionih puteva za izlaz iz objekta. Jedno od suštinskih pitanja je i položaj prostorija u ovim objektima sa povećanim brojem ljudi na maloj površini (nije li bolje da igraonice za decu i bioskopi budu u przemlju a ne na poslednjem spratu objekta).

Možete li navesti slučajeve dobre i loše prakse organizacije zaštite od požara kod nas?

Ima dobrih primera organizacije zaštite od požara i u domaćim i u stranim kompanijama, koje ne sprovode samo od inspekcije tražene mere, već i mere dobre prakse koje su zastupljene u u svetu ili u njihovim zemljama. Na primer, u višespratnoj poslovnoj zgradi “Ušće” jednom godišnje se obavezno izvodi vežba evakuacije zaposlenih; ili u “Beogradskoj areni”, gde se proračunato (kritično-bezbedno) vreme evakuacije kontroliše na način da često meri vreme za koje će se puna arena isprazniti prilikom nekog događaja. Međutim, imamo dosta loših iskustava u puno starih, ali i novih objekata gde ne postoje potrebni, na osnovu procenjenog rizika, sistemi zaštite od požara ili su sistemi ugrađeni, i za njih su izdvojena značajna sredstva, a ne održavaju se. Ovo se odnosi na značajan broj stambenih i poslovno-stambenih zgrada, gde postoje podzemne garaže sa značajnim sistemima za zaštitu od požara (dojava, ručni javljači, alarmi, stabilni sistemi za gašenje, ventilacija, agregati za rezervno napajanje električnom energijom, sakupljanje zapaljivih tečnost i dr.) ali se isti slabo ili nimalo ne održavaju, a samim tim nisu pouzdani. Takođe, postoje slučajevi u praksi gde ni sama projektantska rešenja nisu dobra.

Šta je kod nas najčešći uzrok požara?

Prema zvaničnim podacima, u periodu od 2000. do 2015.godine, u Republici Srbiji registrovano je čak 336507 požara i eksplozija, u kojima je 1351 ljudi poginulo (prosečno 84,5 godišnje), 4568 povređeno, a 4414 spašeno. Analizom nije obuhvaćena teritorija autonomne pokrajine Kosmet. Individualni rizik od požara (odnos broja poginulih sa brojem stanovnika) u Republici Srbiji, prema svetski prizantim kriterijuma spada u grupu „dopuštenog“ rizika. Požari u Republici Srbiji najčešće su izazvani nepažnjom, dečijom igrom, prirodnim pojavama, kao i namernom paljevinom; a sam uzrok požara su najčešće konstruktivni nedostaci: oštećenje i kvarovi, otvoren plamen, opušak od cigarete, zavarivanje, lemljenje, rezanje, električni aparati i uređaji, kratak spoj na električnim instalacijama, prirodna pojava tzv. atmosfersko pražnjenje i dr.

Koji se propusti najčešće prave kod nas, kada je reč o evakuaciji i planu zaštite od požara?

U Planovima zaštite od požara u Republici Srbiji, ne postoji obaveza izrade referentnog scenarija pa se, shodno tome, isti ne izrađuje, kao ni na scenariju zasnovana evakuvacija i planovi zaštite, srazmerne opasnosti. Poređenja radi, u Srbiji se za rešavanje pitanja izlaznih vrata na evakuvacionoj putanji, koriste samo dva, a potrebno je koristimo mnogo više standarda. Korišćenjem više referentnih standarda, smanjila bi se mogućnost da npr. vrata u bioskopu ostanu zaključana pod alarmom bez obzira na postupanje radnika obezbeđenja, što je u tržnom centru u Rusiji bio jedan od razloga velikog broja poginulih. Problem je tome, što mi često imamo potrebne standarde ali nemamo ljude koji bi ih implementirali u tehničkoj praksi izgradnje objekata i održavanja.

Koliko su firme za fizičko-tehmičko obezbeđenje, koje se angažuju radi obezbeđivanja objekata upoznate sa protivpožarnom zaštitom, obukom svojih radnika za ovakvu vrstu situacija i da li se poštuju standardi vezani za obezbeđivanje objekta i plan evakuacije u slučaju požara?

Službenici obezbeđenja firmi za FTO su veoma važna karika. Oni se, prilikom stručne obuke i polaganja stručnog ispita za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine. upoznaju sa osnovama zaštite od požara i obučeni su samo za jednostavne procedure, primenu plana evakuacije i gašenje požara ručnim aparatima i hidrantima. Međutim, za uspešno sprovođenje plana evakuacije i početno gašenje požara potreban je i primenljiv plan i obučen službenik. Postoji dosta primera dobrog postupanja ovih službenika, ali nažalost i suprotnih, gde dolazi do toga da se ne zna čak ni broj telefona vatrogasno-spasilačke službe. Nažalost, hitne službe se najčešće bave izučavanjem događaja od kada stignu na lice mesta, a o samom nastanku događaja i postupanju službenika obezbeđenja i zaposlenih, do dolaska hitnih službi, skoro da nema ozbiljnih analiza. Većina rukovodilaca radi tako da zadovolji formu, uverena “da se to neće nama desiti”.

Prof.dr Dragan Mlađan: „Apsolutne bezbednosti nema, stanje požarne bezbednosti se postiže preduzimanjem mera zaštite do prihvatljivog nivoa“
3.7 (73.33%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

one + six =