Primena Zakona o privatnom obezbeđenju u sektoru bezbednosti: Aktuelne teme i razmatranje predloga za izmenu i dopunu Zakona

Stručno savetovanje „Primena Zakona o privatnom obezbeđenju u sektoru bezbednosti, aktuelne teme i razmatranje predloga za izmenu i dopunu Zakona o privatnom obezbeđenju“ održano je 6. juna 2018. godine, u velikoj sali Privredne komore Srbije.

180
primena-zakona-o-privatnom-obezbedjenju-u-sektoru-bezbednosti-aktuelne-teme-i-razmatranje-predloga-za-izmenu-i-dopunu-zakona

Cilj održavanja stručnog savetovanja bila je prezentacija dosadašnjih rezultata primene Zakona o privatnom obezbeđenju kao i razmatranje dostavljenih predloga, od strane članica Udruženja za privatno obezbeđenje PKS, za izmenu i dopunu nekih članova navedenog Zakona.

Zakon o privatnom obezbeđenju donet je 27.11.2013. godine. Izmene i dopune ovog Zakona donete su 2015. godine, ali je njegova primena odložena sve do 01.01.2017.

U skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS“, br. 104/2013 i 42/2015 – dalje: Zakon) 1. januara 2017. godine istekao je rok do kada su pravna lica i preduzetnici koji obavljaju delatnost privatnog obezbeđenja morali da usklade svoj rad sa odredbama ovog Zakona, što podrazumeva da svi koji se bave ovim poslom moraju imati licence.

Primena Zakona u praksi

  • Do sada su otvorena 82 centra u 140 mesta za obuku.
  • Stručni ispit je polagalo 37 820 kandidata, a licencu steklo 33 350 fizičkih i 890 pravnih lica.
  • Dodeljeno je 19 540 legitimacija službenicima obezbeđenja.

Određeni problemi koji su bili primetni i pre donošenja pomenutog Zakona, nakon primene istog, potvrđeni su u praksi.

Na skupu se govorilo o novoj kategoriji fizičkog obezbeđenja javnih skupova – redara, koji će obezbeđivati skupove nižeg bezbednosnog rizika, a za koje je predviđeno da polažu postojeći ispit i obuku, a odobrenja će važiti 5 godina. Međutim, redar nije službenik obezbeđenja i ne može obavljati poslove istog.

Nakon stupanja predloženih izmena, rok je 6 meseci da se ove izmene i primene. 

Problemi u primeni Zakona o privatnom obezbeđenju 

  • Terminološka neusaglašenost zakona sa međunarodnim i srpskim standardima iz oblasti privatne bezbednosti;
  • Jednim delom neusaglašenost sa drugim zakonskim i podzakonskim propisima koji se odnose na:
  1. rad i radne odnose;
  2. opšte upravni postupak u delu izdavanja licenci privatnog obezbeđenja;
  3. obezbeđenje javnih okupljanja ( posebno sportskih manifestacija);
  4. postupanje sa vatrenim oružjem.
  • Nedovoljno jasno definisani uslovi za primenu ovlašćenja službenika obezbeđenja;
  • Nedovoljno jasno uređen način vršenja nadzora i kontrole privatnog obezbeđenja, a posebno u delu usaglašenosti ove delatnosti sa važećim standardima.

Predložene izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju 

  • Usaglašavanje pojmova Zakona o privatnom obezbeđenju sa pojmovima iz standarda SRPS A.L2.001, SRPS A.L2.002, SRPS A.L2.003;
  • Obavezno obezbeđeni objekti, materija uređena Zakonom o odbrani i kritičnoj infrastrukturi, Uredba o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i načinu vršenja poslova njihove zaštite( „Službeni glasnik RS“, br.98/16) prestaje da važi;
  • Fizičko obezbeđenje javnih skupova- redari nova kategorija lica koja mogu, pored službenika obezbeđenja da obezbeđuju javne skupove;
  • Redari – obuka, ispit, odobrenje Ministarstva;
  • Naziv Licenca za pravna lica i preduzetnike, za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanja reda na sportskim priredbama, javnim skupovima i drugim mestima okupljanja građana, sa ili bez oružja, menja se i glasi:

Licenca za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite bez oružja,

Licenca za vršenje poslova fizičko-tehničke zaštite sa oružjem;

Nakon isteka već stečenih licenci, nova licenca imaće predloženi naziv, odnosno postojeće licence neće morati da se menjaju za nove.

  • Nove licence:

-Licenca za vršenje poslova samozaštitne delatnosti,

-Licenca za vršenje poslova obezbeđenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki u samozaštitnoj delatnosti;

  • Opšti uslovi za dobijanje licence pravnih lica i preduzetnika se pojašnjavaju:

-termin „odgovarajuća šifra delatnosti“ se menja u „sa šifrom delatnosti privatnog obezbeđenja i usluge sistema obezbeđenja“, „poseduje odgovarajući prostor“ u „poseduje poslovni prostor“;

-dodaje se sopstveni ili ugovoreni kontrolni centar (obaveza iz člana 44. Zakona, koja sada postaje vidljiv a ne skriveni uslov).

  • Licence fizičkih lica:

briše se naziv licenca za vršenje poslova odgovornog lica za zaštitu i definiše se bezbednosna smetnja za izdavanje licence. 

Čitava oblast koja se ticala obuke nije bila definisana Zakonom; predlogom izmena i dopuna Zakona pooštren je režim izvođenja predavanja i same obuke. Takođe, bliže se definišu i uslovi za dobijanje ovlašćenja za izvođenje obuke i procedura u skladu sa odredbama propisa o opšte upravnom postupku.

 Uslovi koji su definisani predlogom izmene i dopune Zakona su:

  • Upis u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji ili posedovanje akta o akreditaciji školske ustanove u skladu sa propisima kojima se određuje obrazovanje (delatnost je definisana kao 80/10 i 80/20 u APR-u, dok kod samozaštitne delatnosti šifra nije potrebna);
  • odgovarajući prostor, opremu i sredstva za izvođenje teoretske i praktične obuke;
  • predavači i kontrolori obuke.

Takođe, odredbe postupka za izdavanje licenci, ovlašćenja i odobrenja se usaglašavaju sa odredbama Zakona o opšte upravnom postupku.

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja uređuje se Zakonom na način propisan važećim srpskim standardom u oblasti privatnog obezbeđenja; Navedeni su i izuzeci, kada se procena ne mora vršiti, a tiču pružanja usluga korisnicima radi:

  • zaštite lica;
  • zaštite objekata za stanovanje;
  • zaštite javnih skupova na kojima redarsku službu obavljaju samo redari angažovani od organizatora okupljanja;
  • zaštite  mikro pravnih lica i preduzetnika.

Plan obezbeđenja, odnosno plan postupanja sa rizicima sačinjava se na osnovu:

  • akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
  • mera zaštite koje se preduzimaju po zahtevu korisnika usluga ili organizatora okupljanja, kada procena nije obavezna.
  • Plan sistema tehničke zaštite je deo Plana obezbeđenja.

Obaveštenja o ugovorima se ukida, osim za obavljanje poslova fizičke zaštite lica sa oružjem i video nadzora sa snimanjem:

  • Fizička zaštita lica – ukida se obaveza davanja saglasnosti na plan obezbeđenja lica:
  • Tehnička zaštita – definiše se šta se ne smatra tehničkom zaštitom:

-Proizvodnja, marketing, prodaja, isporuka, ugradnja protivprovalnih vrata, sigurnosnih brava, ograda i interfona bez mogućnosti vizuelnog snimanja i arhiviranja snimaka na objektima namenjenim za stanovanje, parkiralištima i garažama u sklopu ovih objekata, bez usluge održavanja, nadgledanja i povezivanja u sistem tehničke zaštite;

  • Mehanička zaštita, alarmni uređaji, fabrički ugrađeni GPS i drugi tehnički uređaji u vozilima bez usluge održavanja, nadgledanja i povezivanja na sistem tehnike zaštite;
  • Proizvodnja, marketing, prodaja, isporuka protivprovalnih i protivprepadnih alarma, kao i drugih uređaja i sredstava tehničke zaštite;
  • Popravka, održavanje i servisiranje uređaja i sredstava tehničke zaštite u servisima ovlašćenim od proizvođača uređaja i sredstava.

Izmene i dopune postojećeg Zakona bavile su se i oružjem, pa je tako predloženo:

  • pištolj kalibra 7,65mm i 9mm;
  • Broj oružja- do jedne polovine broja zaposlenih i raspoređenih službenika obezbeđenja sa Licencom za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja sa oružjem;
  • Raspoređivanje službenika obezbeđenja na radno mesto bez posebnog odobrenja Ministarstva;
  • Pravni subjekti od strateškog značaja za Republiku Srbiju mogu držati dugo oružje koje se za poslove privatnog obezbeđenja može koristiti samo u uslovima neposredne ratne opasnosti i vanrednog stanja.

Predloženim izmenama i dopunama postojećeg Zakona, terminološki je preciziran i pojam kontrolni centar. Kontrolni centar definisan je kao „mesto opremljeno tehničkim uređajima za prijem i obradu alarmnih signala i drugih informacija sa udaljenih stacioniranih i mobilnih objekata ili lica koji su zaštićeni sredstvima tehničke zaštite“.

Kao predlog za komunikacijske mreže, tehničke centre, kontrolne sobe, daljinsko upravljanje i nadgledanje iz Kontrolnog centra, predviđeno je:

  • Dežurstvo operatera kontrolnog centra 24 časa;
  • Patrolni tim za intervenciju od najmanje 2 službenika privatnog obezbeđenja;
  • Pisane procedure za obavljanje poslova;
  • Utvrđivanje razloga alarmnog stanja
  • Obaveštavanje policije ili drugih javnih službi ukoliko postoji potreba za njihovim angažovanjem;
  • Zaštita podataka.

Uslovima za dobijanje licence za samozaštitnu delatnost definisani su opšti uslovi iz člana 10. Zakona i poseban uslov:

  • Najmanje dva službenika obezbeđenja sa licencom;
  • Rad i organizacija rada po istim pravilima kao i privatno obezbeđenje, s tim da ne mogu pružati usluge drugim licima.

Predlogom izmena i dopuna postojećeg Zakona, definisana su i ovlašćenja službenika privatnog obezbeđenja, a predložena su i određena sredstva prinude koja ranije nisu bila obuhvaćena Zakonom.

Ovlašćenja službenika privatnog obezbeđenja prema predstavljenim izmenama su:

  • da izda upozorenje ili naređenje licu ili zabrani licu ulazak i boravak u štićenom objektu;
  • proveri identitet lica;
  • zaustavi i pregleda lice, predmete ili prevozno sredstvo;
  • privremeno oduzme predmete;
  • privremeno zadrži lice;
  • da potrebi sledeća sredstva prinude:
  1. Fizičku snagu;
  2. Raspršivač sa nadražujućim sredstvom (novina u odnosu na postojeći Zakon);
  3. Sredstvo za vezivanje;
  4. Posebno dresirane pse;
  5. Vatreno oružje.

Na savetovanju se govorilo i o legitimacijama službenima obezbeđenja. Legitimaciju mogu i moraju imati službenici obezbeđenja, i to :

  • zaposleni u radnom odnosu po Zakonu o radu;
  • angažovani van radnog odnosa po Zakonu o radu.

Službenik obezbeđenja bez legitimacije ne može da obavlja poslove obezbeđenja. Podnošenjem zahteva za legitimaciju, smatra se da službenik poseduje istu.

Vraćanje i poništenje legitimacije je obavezno nakon prestanka radnog odnosa u određenoj firmi i kao takvo smatra se neophodnim radi daljih stupanja u radni odnos na istim i sličnim poslovima. 

Nadzor

  • Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor ispunjenosti uslova i načina obavljanja delatnosti, primenu ovlašćenja i vođenje evidencije u skladu sa ovim Zakonom i sprovođenje propisa o držanju i nošenju oružja privatnog obezbeđenja;
  • Akreditovano kontrolno telo vrši ocenjivanje usaglašenosti kvaliteta usluga privatnog obezbeđenja u skladu sa važećim srpskim i evropskim standardima, za potrebe korisnika usluga privatnog obezbeđenja, davaoce usluga privatnog obezbeđenja i drugih zainteresovanih strana.
  • Nadležne inspekcijske službe koje vrše inspekcijski nadzor privatnog obezbeđenja u skladu sa svojim delokrugom rada.
Primena Zakona o privatnom obezbeđenju u sektoru bezbednosti: Aktuelne teme i razmatranje predloga za izmenu i dopunu Zakona
5 (100%) 1 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

8 + 16 =