Organizacioni komitet Olimpijskih i Paraolimpijskih igara u Tokiju objavio je da će se sistem prepoznavanja lica koristiti za proveru identiteta sportista, zvaničnika, članova osoblja i predstavnika medija na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine. Ovo je prvi put u istoriji Olimpijskih igara da se ova vrsta tehnologije koristi na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, što pokazuje posvećenost Japana organizaciji najinovativnijih Igara do sada.
Tehnologija prepoznavanja lica značajno će povećati nivo bezbednosti na letnjim Olimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine, sprečavajući prevare, falsifikovanje i upotrebu izgubljenih ili ukradenih akreditacija, poručuju iz Organizacionog komiteta.
Izvršni direktor za bezbednost OI u Tokiju 2020 Tsuioshi Ivashita izjavio je da je ključ bezbednih Olimpijskih igara upravo sprečavanje neovlašćenih ljudi ili predmeta da uđu u prostorije.
“Tokio 2020 će prvi put u istoriji Olimpijskih igara koristiti automatizovani sistem za prepoznavanje lica kako bi sprečio neovlašćeni pristup ljudi bez akreditacije. Ova tehnologija će omogućiti bolju i bržu identifikaciju učesnika i onih koji poseduju akreditaciju, u poređenju sa oslanjanjem isključivo na osoblje obezbeđenja, a takođe će omogućiti brži ulazak u prostorije tokom letnjih meseci kada se manifestacija održava. Nadam se da će ovo osigurati bezbedne Olimpijske i Paraolimpijske igre i da će pomoći sportistima”, izjavio je Ivashita.
Kompanija “NEC” je najavila da će obezbediti sistem prepoznavanja lica za letnje Olimpijske i Paraolimpijske igre 2020. godine u Tokiju. Sistem će se koristiti za identifikaciju preko 300.000 ljudi uključujući sportiste, volontere, medije i drugo osoblje. Ovo je prvi put da će tenologija za prepoznavanje lica biti korišćena na Olimpijskim igrama.
NEC-ov sistem je izgrađen oko AI motora nazvanog NeoFace, koji je deo sveobuhvatne Bio-IDiom linije tehnologije biometrijske autentifikacije. Implementacija sistema na OI Tokio 2020 će uključivati povezivanje podataka o fotografiji sa IC karticom koju će nositi akreditovani ljudi. Iz kompanije “NEC” poručuju da poseduju vodeću tehnologiju prepoznavanja lica na bazi benčmark testa iz američkog Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju.
Kompanija “NEC” je sigurna da će svojim doprinosom pomoći u nameri da Tokio 2020 igre prođu bezbedno. Sa isporučenih više od 700 sistema u preko 70 zemalja sveta, “NEC” je globalni lider u proizvodnji sistema za biometrijsku identifikaciju, uključujući identifikaciju pomoću slika lica, skeniranja irisa, otisaka prstiju i prepoznavanja glasa.
Slike lica svake akreditovane osobe za Olimpijske igre biće prikupljene nakon procesa odobravanja i ubačene u bazu podataka, koja će se koristiti za proveru identiteta na kontrolnim punktovima akreditacije, objašnjavaju čelnici ove tehnološke kompanije.
Olimpijske igre u Tokiju predstavljaju nove bezbednosne izazove koji će zahtevati brzu identifikaciju, jer za razliku od prethodnih Igara, Tokio 2020 neće imati nijedan olimpijski park u kome se ljudi mogu slobodno kretati između nekoliko lokacija i objekata. Umesto toga, događaji će se održavati širom metropole, a ljudi će se morati da se identifikuju na svakoj lokaciji.
Cilj organizatora je da sistem prepoznavanja lica ubrza ovaj proces što je više moguće. Opasnosti povezane sa vremenom čekanja na letnjim vrućinama takođe su zabrinjavajuće. Naime, Olimpisjke igre počinju 24. jula 2020. godine, a ako se temperature podudaraju sa onim što je Japan doživeo u proteklih nekoliko nedelja, to će biti najtoplija Olimpijada za više od jednog veka.
Kompanija “NEC” je demonstrirala tehnologiju u Tokiju, pokazujući kako sportisti i ostalo osoblje neće moći da uđu u prostorije ukoliko drže tuđu IC karticu. Kompanija je čak dovela i bivšeg olimpijskog odbojkaša visokog dva metra kako bi pokazala da će sistem raditi bez obzira na visinu. Demonstracija je prošla glatko – ljudi su se brzo kretali kroz sistem, pri čemu je na ekranu odmah prikazivana fotografija IC kartice.
Kompanija “NEC” ima iskustva u oblasti sistema za prepoznavanje lica, a Tokio 2020 bi mogao poslužiti kao test najvišeg profila.
Izvršni direktor za bezbednost Igara Tsuioshi Ivashita izjavio je da sistem prepoznavanja lica garantuje visok nivo bezbednosti i efikasnosti. „Ujedno, sistem donosi manje stresno okruženje za sportiste“, zaključuje Ivashita.
Medalje za OI Tokio 2020 prave od starih telefona
Olimpijske igre u Tokiju obeležiće još jedna novina – medalje napravljene od ostataka i delova starih, iskorišćenih i recikliranih telefona.
Naime, gradovi domaćini Olimpijskih igara su do sada tradicionalno dobijali metal od rudarskih kompanija za izradu medalja. Međutim, medalje koje će dobiti najuspešniji sportisti na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama u Tokiju 2020. godine biće napravljene od recikliranih mobilnih telefona.
Japan i Tokio će tako postati prvi domaćini Igara koji će korisnicima obezbediti i napraviti medalje, uključujući sva tri mesta, od ostataka i recikliranih delova mobilnih telefona, za koje se u izradi koriste zlato, srebro i drugi plemeniti metali.
Prema izveštaju japanskog sajta Nikkei, organizatori Olimpijskih igara u Tokiju će zlatne, srebrne i bronzane medalje praviti od odbačenih i recikliranih mobilnih telefona i druge potrošačke elektronike. Sva tri metala nalaze se u svim ovim uređajima, u manjoj ili većoj meri, što Japanci žele da iskoriste na do sada vrlo originalan način, prenosi portal Mondo.rs.
Stanovnici Japana pozvani su da doniraju stare mobilne telefone i male aparate kako bi se prikuple dve tone zlata, srebra i bronze za 5.000 olimpijskih medalja.
Tona telefona sadrži više zlata od prosečnog rudnika, dok tona rude sadrži svega jedan gram zlata. Problem je, međutim, što malo ko od poseduje tonu telefona kao elektronskog otpada.
Međutim, Japan neće imati problema da ovo izvede. Podaci ukazuju na činjenicu da se u Japanu godišnje odbaci oko 650.000 tona elektronskih uređaja, a da tek 100.000 tona bude iskorišćeno ponovo. Prema statističkim podacima u Japanu je samo tokom 2014. godine dobijeno 143 kilograma zlata, preko 1.5 tona srebra i čak 1112 tona bronze reciklažom mobilnih telefona. Poređenja radi, za Olimpijske igre u u Londonu za izradu medalja utrošeno oko 9.6 kilograma zlata, 710 kilograma srebra i 1.3 tone za bronzane medalje.
