Bezbednost naše privatnosti – Da li je imamo?

Tehnologija je neosporno reper našeg boljeg i kvalitetnijeg života u različitim domenima od zdravstva, filmske i muzičke industrije, arhitekture, pa do forenzike i bezbednosno-odbrambenog sektora. No, opšte je poznato da svaka stvar, kako ima svoju upotrebu, tako ima i zloupotrebu, pa se postavlja pitanje: Koliko je daleko otišla (zlo)upotreba tehnologije i da li njena revolucija prouzrokovala dekadenciju bezbednosti i privatnosti?

143
Bezbednost naše privatnosti – Da li je imamo?

Rapidan razvoj tehnologije u društvu, omogućio je brz pristup informacijama, neutralisanje prostorne i vremenske distance, da ste u svakom trenutku i na svakom mestu u mogućnosti da zavirite u dešavanja neke zemlje na drugom kraju sveta, da dolazite u dodir sa različitim ljudima udaljenih hiljadama kilometara od vas, da raspolažete sa gro (dez)informacija i imate pristup svemu što vašem umu padne na pamet.

 A da li ste se zapitali, ima li ko pristup Vama i da li ste baš Vi predmet nečijeg interesovanja?

Tehnologija je neosporno reper našeg boljeg i kvalitetnijeg života u različitim domenima od zdravstva, filmske i muzičke industrije, arhitekture, pa do forenzike i bezbednosno-odbrambenog sektora. No, opšte je poznato da svaka stvar, kako ima svoju upotrebu, tako ima i zloupotrebu, pa se postavlja pitanje: Koliko je daleko otišla (zlo)upotreba tehnologije i da li njena revolucija prouzrokovala dekadenciju bezbednosti i privatnosti?

Ko i kako nas prati“?

Većina ljudi postavlja upravo to pitanje i upravo na to pitanje odgovor ne nalazi, te se uglavnom završava uobičajenom opovrgavajućom konstatacijom da je to plod naše mašte. Uglavnom iz neznanja i neinformisanosti ili zbog zone konfora koju nam pruža sigurnost takvog razmišljanja, ignorišemo činjenice koje su svuda oko nas: pametne telefone, pametne televizore, računare, ili bilo koje druge uređaje. Imajući u vidu da svaki uređaj ima prijemnik i predajnik i  koji je umrežen na internet, može biti predmet audio i vizuelne opservacije – praćenja.

Bar u današnjem društvu nije teško locirati neku osobu samo pomoću “dugmeta“, jer nam je to upravo omugućila era tehnologije. Kako vi možete da potražite lokaciju koja vama treba u datom momentu, tako pomoću GPS  neko drugi može locirati vašu lokacju u bilo kom trenutku. Dovoljno je da neko ima samo vaš broj telefona i da zna sve o vama za vrlo kratko vreme: od vaše lokacije do sadržine vaših poruka, razgovora, preferencija, ljubavnog i socijalnog života, obrazovanja. FBI je upozorio da nas hakeri prate preko pametnih telefona i već pomenutih uređaja.

Praćenje korisnika telefona uglavnom se vrši preko  tornjeva za mobilnu telefoniju, praćenjem signala IMSI tragača, GPS-a, WiFi, tagova na društvenim mrežama, kamera, mikrofona, fotografija sačuvanih na klaudu društvenih mreža, aplikacija za dopisivanje

U poslednje vreme veoma su popularne i već pomenute aplikacije za čet i prenos multimedije koje imate instalirane u telefonima, a koje služe kao sredstvo za prikupljanje informacija, pa se često dešava da vidite reklame koje odgovaraju upravo vašim zahtevima i potrebama. Koliko vas je pomislilo i izgovorilo da želi dobar izlazak, da treba da kupi dobru jaknu ili ode na zimovanje, a da neposredno nakon te izjave izlaze upravo ponude sa najboljim klubovima, restoranima, buticima, turističkim destinacijama? I dalje mislite da je to slučajnost?

Ko i kako nas prati?

Fikcija ili realnost?

Uzmimo za primer dela “1984“ Džordža Orvela, „Vrli novi svet“ Oldosa Hakslija ili „Suvišni izveštaj“ Filipa K. Dika, u kojima možemo pronaći, ako ništa drugo, bar trunku današnje realnosti. 70 godina od objavljivanja romana o društvu Velikog brata, danas imamo situaciju da mi živimo u njemu –  svuda oko nas su kamere, dobar procenat tih kamera ima sposobnost prepoznavanja lica i izvlačenje podataka o prolaznicima, dominiraju metropolama, vrši se satelitsko  beleženje različitih dešavanja, čipovanje radnika, a sve u cilju preprodavanja podataka od strane tehnoloških korporacija koje su dobile podatke upravo sa naših pametnih telefona, kompjutera, drugih uređaja, satova i sl. Podatke prikupljaju već pomenute tehnološke mašinerije – kompanije koje prave hardvere i softvere (Gugl, Epl, Jahu, Amazon, Soni idr ), tajne službe i hakeri. Šta se  radi sa podacima? Deo se prodaje drugim kompanijama,  deo služi za unapređenje ponuđenih proizvoda, deo za oglase, a deo se kompenzuje ili prodaje tajnim službama.

Biometrijske kamere

Prva kamera za nadzor počela je sa primenom 1942. godine, a današnja najmodernija kamera ima visoku rezoluciju i programe sa veštačkom inteligencijom za prepoznavanje lica. Prema podacima iz 2018. godine u Kini je bilo preko 770 miliona uličnih kamera! Za grad Beograd pokrenut je projekat instalacije isto takvih,  biometrijskih kamera, na preko 800 lokacija, što dalje povlači zaključak da kamera može biti samo u još većem broju, čak i dvostrukom, iako je grad već pokriven. Projekat bi trebao da se realizuje do kraja 2020. godine, a kamere će imati mogućnost prepoznavanja lica i analize ponašanja, čime se otvara prostor za debatu o kršenju prava na slobodu, privatnost, a samim tim i kršenje Ustava i Zakona.

Možda ovo zvuči fiktivno, ali je ipak realno!