„Let ispod radara“ – korišćenje dronova u kriminalne svrhe

Bespilotne letelice poslednjih godina postale su ekstremno popularne i lako dostupne, čak i u vidu dečijih igrački. Operateri drona mogu da onesposobe GPS sistem omogućavajući bespilotnoj letelici da uđe u bilo koji prostor i u pravom smislu reči, leti ispod radara.

192

Bespilotne letelice poslednjih godina postale su ekstremno popularne i lako dostupne, čak i u vidu dečijih igrački. Njime može upravljati daljinski operater i uprkos propisima upravljanja dronom, ipak postoje načini da u pravom smislu reči, leti ispod radara.

Rapidna ekspanzija tehnologije omogućila je sofisticiranije moduse kriminalnom miljeu za izvršavanje  aktivnosti. Iako je propisano da se dron može koristiti na način na koji  ne sme ugrožavati život, zdravlje, životnu sredinu, imovinu, privatnost, javni red i mir, to u praksi često nije slučaj, imajući u vidu i neregistrovane korisnike koji ne mogu biti pod kontrolom nadležnih organa, pa se stvara prostor za zloupotrebu. Lokalni i državni organi ne mogu da presretnu dronove u letu čak i kada se vrši krivično delo. A pošto ih je veoma teško uhvatiti, kriminalcima je ovakav modus postao izuzetno atraktivan.

Postoji veliki broj registrovanih bespilotnih letelica koji se koriste shodno propisima od strane uredno registrovanih korisnika, ali gde su tu neregistrovani korisnici i u koje svrhe ih sve upotrebljavaju?

Kako se dronovi koriste u kriminalnim aktivnostima?

#1  Praćenje / sabotaže

Jedan od načina na koji se dronovi koriste u kriminalnim aktivnostima je špijuniranje, odnosno opservacija određenog objekta, područja ili procesa od značaja za njihove potrebe i aktivnosti. Na osnovu tih radnji, pokušavaju da predvide kretanje policijskih službenika ili drugih regulatornih subjekata kako bi menjali svoje rute ili izvršili sabotažu nadležnih organa – neverovatno, ali istinito.  Takođe pripadnici kriminalnih  struktura mogu ih koristiti i za špijuniranje policijskih stanica kako bi proverili ljude koji ulaze i izlaze iz policije, što je vrlo korisna radnja kako bi saznali ko sve sarađuje sa policijom, pa se tako svedoci često mogu zastrašiti, a odavanje pripadnika nekog klana osujetiti i time preokrenuti tok istrage.

#2 Provale/ pljačke

Na primer, dronovi se mogu koristiti i u stambenim naseljima, pri čemu se danima koriste za proveru kretanja stanovnika, u cilju uočavanja šablona kretanja ili pak direktne provere kako bi imali tačnu informaciju o tome da li je stan “prazan“ da bi izvršili provalu i otuđenje imovine i dragocenosti.

 #3  Krijumčarenje

Krijumčari koriste dronove za nadgledanje stanja bezbednosti lokacije na kojoj se krijumčari roba. Oni mogu aktivirati alarm da povuku postojeće obezbeđenje sa rečne luke ako se približavaju svojoj švercovanoj robi. Čak i krijumčari narkotika, kada prelaze granicu, koriste dronove kako bi se klonili granične patrole. Iako su se radio-uređaji ranije koristili za izveštavanje o kretanju granične policije, oni su sada efikasno zamenjeni bespilotnim letelicama.

#4  Špijuniranje

Jedna od zloupotreba dronova može se klasifikovati u tzv voajerizam. Posmatrači “iza zavese“, dobijaju kvalitetne fotografije i snimke iz vaših kupaonica, spavaćih soba i uopšte aktivnosti u stanu. Takođe se mogu koristiti za snimanje ljudi koji podižu novac sa bankomata, čime se mogu snimiti PIN kodovi kartice.

#5 Isporuka narkotika, oružja i drugih ilegalnih materija i predmeta

Isporuka droge i krijumčarenja u zatvorima pomoću tzv narkodronova,  je prilično uobičajena za zemlje na Zapadu (SAD). Ljudi su uhvaćeni kako dostavljaju vreće marihuane u državne zatvore, pri čemu se krijumčare sve vrste droga, uključujući kanabis, heroin i metamfetamin. Neki su ih koristili za prevoz droge preko granice. Čak 22 kilograma mogu se jednim dronom prevesti u okviru zemlje ili preko  granice. Bacanje ilegalnih materija i oružja preko zidina zatvorskih objekata izaziva ekstremni haos jer  zatvorenici sada mogu biti opremljeni oružjem.

#6  Sredstvo u ratovanju

Takođe bespilotne letelice su izvanredan izvršilac u ratovanju, budući da mogu poslužiti kao nosači eksplozivnih naprava; mogu baciti eksploziv ili se detonirati kada se približe svojim ciljevima. Šteta se nanosi i dronu i meti.

#7   Hakovanje

Neki se koriste u hakovanju. Ljudi mogu dobiti neovlašćeni pristup raznim vrstama wifi mreža pomoću ovih malih mašina, a samim tim i pristup podacima sa uređaja, telefona, smart televizora, računara i drugih smart uređaja.

Dronovi su najčešće opremljeni gornjim i donjim širokopojasnim kamerama i mogu se kupiti od 60 evra pa nadalje, zavisno od karakteristika i platfomre na kojoj se i kupuju. Neki su vodootporni, dok drugi mogu postići brzinu veću od 50 milja na sat.

Dronovi su uglavnom opremljeni softverom koji ima ugrađeni GPS sistem, koji identifikuje zone zabrane i sprečava uređaj da leti u tim oblastima. Takođe, operateri drona mogu da onesposobe GPS sistem omogućavajući bespilotnoj letelici da uđe u bilo koji prostor.