TOP saveti za Vaš biznis! Smanjite incidente već sada – izgradite bezbednosnu kulturu kod zaposlenih!

Opšte je poznato da se modeli ponašanja, izgradnja stavova i percepcija prenosi sa vrha, ili barem ima najveći uticaj. Bezbednosna kultura je dosta širi pojam od onog koji obično formiramo u svojoj glavi i ne odnosi se isključivo na fizičke poslove i incidente fizičke priorde, premda se najčešće za njih i vezuje...Tu je opšte poslovanje, tu je IT, tu je i GDPR...

65

Opšte je poznato da se modeli ponašanja, izgradnja stavova i percepcija prenosi sa vrha, ili barem ima najveći uticaj. Kako očekujete da zaposleni budu upućeni u bezbednost kompanije, o značaju iste, o potencijalnim rizicima, načinu eliminacije, učestvovanju u njihovoj redukciji, ukoliko vrh kompanije nije uključen u bezbednosni menadžment? Dakle, sve počinje sa vrha! Vrh je model, primer, etalon za dalje.

Šta je (bezbednosna) kultura?

„Stavovi i ponašanje karakteristični za određenu društvenu grupu“. U organizaciji se sastoji od uverenja, vrednosti i načina razmišljanja zaposlenih i od toga kako oni utiču na njihovo ponašanje. A šta bi bila bezbednosna kultura? – Skup stavova, ponašanja, znanja, iskustva, veština, percepcija o izvorima i oblizicima ugrožavanja, o potencijalnim rizicima, bezbednosnim incidentima, i poznavanju bezbednosnih pravila, što se reflektuje kroz odgovorno ponašanje i pojačanu svest o zaštiti, oslanjajući se na etiku, profesionalnost i humanost.

Jedan od najvažnijih aspekata organizacije je njena bezbednosna kultura. Ovo je posebno tačno u okruženjima koji uključuju fizičke napore zaposlenih: poslovi na građevini, u fabrikama, magacinima, dakle na svim onim mestima gde ljudska fizička snaga daje značajan doprinos u obavljanju posla; radna mesta  gde incidenti i povrede mogu biti česti. Kultura bezbednosti uključuje opšti način razmišljanja zaposlenih o rizicima i kako ih sprečiti, prijavljivanjem nebezbednih radnji, preduzimanjem odgovarajućih mera predostrožnosti itd.

Bezbednosna kultura je dosta širi pojam od onog koji obično formiramo u svojoj glavi i ne odnosi se isključivo na fizičke poslove i incidente fizičke priorde, premda se najčešće za njih i vezuje. Bezbedan zaposleni nije onaj koji je samo fizički zaštićen od povreda na radu, od požara, izlivanja toksičnih materija, od drugih nesreća i incidenata, već je onaj koji je uvažen, prihvaćen, kome se nude povoljni  radni uslovi, profilisanje i napredak, zaposleni koji je u organizaciji poštovan i čiji se lični podaci poštuju shodno zakonu o Zaštiti podataka o ličnosti, koji ume da prepozna rizike i koji sveobuhvatno zajednčkim snagama sa drugima doprinosi jačoj bezbednosti u firmi. Dakle, tu je i GDPR, neizostavna komponenta o čemu preduzeća u Srbiji treba da znaju više

Kao nematerijalni aspekt organizacije, kulturu je veoma teško promeniti. Ipak, Uprava za zaštitu na radu (OSHA) kaže da stvaranje bezbednosne kulture ima najznačajniji uticaj na smanjenje broja incidenata i povreda na radnom mestu . Šta učiniti za podsticanje ove kulturne promene?

Kako stvoriti bezbednosnu kulturu? TOP saveti za vaš biznis:

1. Pokažite podršku sa vrha

Podrška rukovodilaca i najviših rukovodilaca presudna je za svaku značajniju organizacionu promenu. Ponekad se može činiti kao da menadžeri najavljuju novu inicijativu nekoliko puta godišnje, a zatim je ne sprovode, što može dovesti do toga da zaposleni oklevaju da bitno promene način rada.

Da bi sprečili ovaj problem, rukovodioci moraju pokazati svoje verovanje u bezbednosnu kulturu. Trebali bi da komuniciraju sa zaposlenima po tom pitanju i, što je još važnije, da daju primer. Ako lideri nadahnu kulturu u kojoj uvek uvežbavaju odgovarajuće procedure i prijavljuju probleme, veća je verovatnoća da će zaposleni ponoviti to ponašanje.

2. Naglasite da svako ima svoju ulogu

Ljudi imaju prirodan osećaj empatije i želje da pomognu i zaštite druge. Odgovornost je svakog zaposlenog da zaštiti sebe i druge oko sebe, bilo da to uključuje dvostruku proveru dela opreme, prijavljivanje nebezbedne radnje ili priznavanje krivice za grešku koju su počinili. Držanje pojedinaca odgovornim za svoje postupke na ovaj način povećaće osećaj jedinstva među timovima i odeljenjima.

3. Formirajte i „konzumirajte“ željenu kulturu

U zavisnosti od delatnosti organizacije, apetita za rizikom i stavova upravljačke strukture, kultura organizacije se automatski formira. Da biste promenili kulturu, obično je korisno uneti neke formalnosti u sam proces.

Kulturna verovanja se često prenose kroz izjavu o misiji ili vrednostima kompanije. Oni zaposlenima govore šta mogu da očekuju u okviru organizacije i da li će biti u dobroj formi.

Strukturišite neke od vrednosti organizacije oko bezbednosti: na primer, „posvećenost najboljim bezbednosnim praksama“. Prenesite ovu kulturu zaposlenima putem pisanih smernica, sastanaka ili drugih metoda. Samo budite sigurni da zaposleni primaju poruku i razumeju da je treba shvatiti ozbiljno.

4. Nađite vremena i obezbedite obuku

Ovaj korak je posebno važan za složena radna okruženja. Zaposlenima se može reći da slede najbolje prakse bezbednosti, ali ovo je malo vrednosti ako ne znaju šta su najbolje prakse i kako ih primeniti u svom radu.

Obavite temeljnu obuku o svim bezbednosnim postupcima, počev od najosnovnijih, i ne pravite  uobičajenu grešku – ne pretpostavljajte da ih radnici automatski znaju. Za posebno važne procedure, osoblje treba redovno prekvalifikovati, možda i na godišnjoj osnovi. Ovo takođe osigurava da su svi zaposleni na istom nivou. Obuku i treninge treba često realizovati kako bi se osiguralo da se poštuju nove informacije ili propisi.

5. Izgradite efikasan proces izveštavanja

Najbolji način za podsticanje bezbednog ponašanja je primena programa izveštavanja. Zaposleni mogu prijaviti fizičke probleme koji predstavljaju pretnju po bezbednost, kao što je pokvaren detektor požara; nebezbedan proces za koji veruju da bi mogao da se poboljša; ili zaposlenog, za koga su prilikom nadziranja ustanovili da nepravilno ili nebezbedno obavlja zadatke i da svojim postupcima ugrožava sebe i druge.

Učinkovit sistem izveštavanja treba da ima na raspolaganju nekoliko mogućnosti za podnošenje: na primer, lično, telefonom ili putem Interneta ( u formi obrazaca i procedura za izveštaje o incidentima) U zavisnosti od potreba organizacije, moglo bi biti korisno imati anonimnu opciju. Ovo će sprečiti zaposlene da ne prijave događaj zbog straha od posledica.

Zaposleni se moraju osećati prijatno kada prijavljuju incidente i da to ima neke koristi. U suprotnom, možda neće odvojiti vreme za popunjavanje formulara, posetu menadžeru ili dgovornom licu u kancelariji. Od krucijalne važnosti je pružiti podršku zaposlenima koji podnose izveštaje i redovno ih podsticati na to.

Jedan od najvećih motivatora za izveštavanje je demonstriranje akcije: pokazati zaposlenima da se njihov problem rešava na bilo koji način. Ako ne postoji uverenje da izveštavanje rezultira nekim ishodom, malo je verovatno da će se i koristiti. U tom slučaju možemo očekivati pasivnost, koja organizacijama ne donosi ništa dobro. Bezbednost je živa materija i iziskuje isključivo akcije.

6. Proslavite uspeh

Kad bezbednosna kultura počne da pokazuje rezultate, čestitajte zaposlenima. Pokažite da je uprava zadovoljna napretkom i podstaknite ih da ostanu na dobrom putu. Jednostavna nagrada, poput obroka, može biti još jača motivacija da posao obavljaju još bolje, jer davanjem pažnje, pažnju dobijate, ulaganjem u zapoolene, investicija vam se vraća kroz poslovne rezultate. Ulažući u svoje zaposlene, u bezbednost, ulažete u rast, razvoj i ekspanziju biznisa.

7. Održavajte dobre odnose

U istinskoj bezbednosnoj kulturi, svi zaposleni će se osećati prijatno da međusobno doprinose i komuniciraju. Rado će pružiti savete i povratne informacije o događajima ili bliskim promašajima.

Ohrabrite radnike da nikada jedni druge ne krive za nebezbedne prakse. Umesto toga, svaki događaj je prilika da učite i radite bolje u budućnosti.

Previše poslovnih obaveza, zahteva, a sad još i bezbednosna kultura…

  • Odakle početi ?
  • Zbunjeni ste zbog pregršt nagomilanih informacija iii zahteva u domenu bezbednosti?
  • Znate da zaposleni moraju proći razne obuke, ali ne znate koje, u kojim oblastima i šta prvo izabrati?
  • Čuli ste za GDPR, znate da je važan, ali opet tapkate u mestu jer mislite da vam to ne treba
  • Mislite da se bezbednost i zdravlje na radu ne tiče Vaše kompanije
  • Kakave veze ima bezbednosna kultura zaposlenih sa GDPR-om i šta je uopšte GDPR?
  • “Ne prete nama kazne, i do sada smo radili i bez svega toga….“

Ne budite čovek sa slike – počnite od početka!

Prvi i najvažniji korak ka izgradnji sveobuhvatnog sistema bezbednosti koji obuhvata identifikaciju, analizu, ocenu i tretamn 11 grupa rizika u organizaciji je Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, koja, između ostalog ima uticaj i na formiranje i nadgradnju bezbednosne kulture.  Procenom se vrši skeniranje svih mogućih rizika i  predstavlja bazu za vršenje daljih procena rizika, poput procene uticaja na zaštitu podatka o ličnosti (kada je ona potrebna), regulaciju svih aktivnosti u domenu obrade i zaštite podataka, procenu IKT sistema, koji danas u savremenoj eri tehnologije predstavlja okosnicu današnjeg poslovanja.