U svetu godišnje umre oko 2 miliona ljudi zbog povreda i nesreća na radu

Autori izveštaja donose tužan zaključak da ljude doslovno ubija njihov rad. Uprkos smanjenju udela mortaliteta kao direktnih posledica rada, došlo je do povećanja broja umrlih od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanih udara na radnom mestu - za 41% i 19%. Takve činjenice potvrđuju jačanje uticaja psihosocijalnog faktora.

14

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zajedno sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO) nedavno je objavila globalni izveštaj, „Zajedničke procene bolesti i povreda na radu, VHO / ILO, 2000-2016. Global Monitoring Report “, koji tvrdi da su bolesti i povrede na radnom mestu odgovorne za smrt oko 2 miliona radnika širom sveta, odnosno za 1,9 miliona umrlih u 2016. godini. Broj umrlih je posebno neproporcionalan za muškarce u starijoj starosnoj grupi – starije od 54 godine.

Studija se fokusirala na 19 najopasnijih faktora proizvodnje. Među njima su buka, uticaj astmagena i kancerogenih komponenti, ergonomski faktori, zagađenje vazduha. Ključni rizik je izloženost dugom radnom vremenu. Približno oko 750.000 smrtnih slučajeva povezuje se upravo sa dugom radnom smenom. Izloženost zagađenju vazduha na radnom mestu (čestice, gasovi i isparenja) odgovorna je za 450.000 smrtnih slučajeva.

Autori izveštaja donose tužan zaključak da ljude doslovno ubija njihov rad. Stečene bolesti i povrede značajno povećavaju opterećenje zdravstvenog sistema, smanjuju produktivnost rada i imaju potencijal da imaju katastrofalan uticaj na ekonomsko blagostanje građana.

Uprkos smanjenju udela mortaliteta kao direktnih posledica rada (nesreče i povrede), došlo je do povećanja broja umrlih od bolesti kardiovaskularnog sistema i moždanih udara na radnom mestu – za 41% i 19%. Takve činjenice potvrđuju jačanje uticaja psihosocijalnog faktora.

Ovaj prvi zajednički globalni monitoring izveštaj SZO/MOR-a će pomoći kreatorima politike da bolje prate dinamiku pogoršanja zdravstvenog stanja radnika na državnom, regionalnom i globalnom nivou. Ovo omogućava fokusiranije i određivanje opsega, planiranje, obračun troškova, implementaciju i evaluaciju odgovarajućih intervencija za poboljšanje zdravlja radnika i zdravstvene jednakosti. Izvještaj pokazuje da je potrebno više akcija kako bi se osigurala zdravija, sigurnija, otpornija i socijalno pravednija radna mjesta, pri čemu centralnu ulogu imaju promocija zdravlja na radnom mjestu i usluge zaštite na radu

U izveštaju se tvrdi da se prijavljenih 2 miliona smrtnih slučajeva na poslu može sprečiti . Da bi se postigao pozitivan efekat, neophodno je uključiti i pridržavati se mera kako bi se sprečilo da ovakva cifra postane svakodnevna praksa i trend koji se jednostavno događa.

Ove politike su podržane međunarodnim standardima rada, alatima i smernicama koje nude MOR i SZO. Oni omogućavaju stvaranje efikasnih, dosledno funkcionalnih zdravstvenih i bezbednosnih sistema na bilo kom nivou.

U radu se naglašava da će ukupni teret bolesti vezanih za posao verovatno biti mnogo veći, jer je dalje potrebno kvantifikovati kako na zdravlje radnika utiču druge opasnosti na poslu koje nisu obuhvaćene sadašnjom studijom. U budućim procenama će se uzeti u obzir uticaj pandemije koronavirusa na teret takvih bolesti.