Najnovije generacije automobila dobijaju čistu „jedinicu“ kada je reč o zaštiti privatnosti podataka korisnika, a najnovija studija otkriva da mnogi veliki proizvođači priznaju da potencijalno prodaju lične podatke i dele ih s vladom ili policijom, bez potrebe za sudskim nalogom.
Moderni automobili opremljeni su brojnim senzorima koji prikupljaju podatke, ali vlasnici automobila imaju (ni)malo kontrole nad tim podacima. Prema istraživanju Fondacije „Mozila“ pod nazivom „Privatnost nije uključena“, koje se fokusira na potrošačke proizvode, automobilima nedostaje zaštita privatnosti, s nejasnim bezbednosnim standardima koji ih čine podložnim i hakovanju, piše AP.
Kad četiri točka postanu četiri uha
Da li su automobili najgori u zaštiti privatnosti? Jen Kaltrider, rukovodilac istraživanja, ističe da je narušavanje privatnosti u automobilima izrazito zbog ugrađenih mikrofona i kamera.
„Čini se da su automobili stvarno prošli ispod radara privatnosti i stvarno se nadam da možemo pomoći da se to popravi, jer su zaista grozni. Automobili imaju mikrofone i ljudi u njima vode razne osetljive razgovore. Automobili imaju kamere okrenute prema unutra i prema spolja. Osim ako se ne odluče za korišćeni, preddigitalni model, kupci automobila jednostavno nemaju puno opcija“, kaže Kaltrider.
Studija rangira automobile kao najgoru kategoriju proizvoda za privatnost među ispitanicima, što takođe uključuje uređaje za praćenje fitnesa, aplikacije za reproduktivno zdravlje, pametne zvučnike i povezane kućne uređaje.
Zaposleni u kompaniji Tesla tajno uzimali i delili privatne video zapise iz vozila
Naime, nijedan od 25 proizvođača automobila pregledanih u studiji nije zadovoljio Moziline minimalne standarde privatnosti. Devetnaest proizvođača automobila otvoreno navodi da mogu da prodaju lične podatke, a polovina njih voljna je da podeli te informacije s vladom ili telima za sprovođenje zakona na zahtev, zaobilazeći potrebu za sudskim nalogom. Samo „Reno“ i „Dačija“ nude opciju brisanja podataka vozača, iako nisu dostupni u Severnoj Americi.
VOZILO – KORPORATIVNI PROSTOR ZA NADZOR
Albert Foks Kan, saradnik za tehnologiju i ljudska prava na Harvardovom Karovom centru za politiku ljudskih prava, opisuje automobile kao prislušne uređaje na točkovima koji prikupljaju opsežne podatke o vozačima i putnicima, pretvarajući vozilo u korporativni prostor za nadzor.
„Elektronika za čiju ugradnju vozači plaćaju sve više novaca prikuplja sve više podataka o njima i njihovim putnicima. Postoji nešto jedinstveno invazivno u pretvaranju privatnosti nečijeg automobila u korporativni prostor za nadzor“, dodao je Kan.
Američki Savez za automobilsku inovaciju, koji predstavlja većinu proizvođača automobila i lakih kamiona u SAD, zalaže se za savezni zakon o privatnosti, navodeći da državni zakoni stvaraju zbrku i ometaju usklađenost. Međutim, izražavaju i zabrinutost zbog dopuštanja korisnicima da se u potpunosti isključe iz prikupljanja podataka.
Što se tiče bezbednosti, Mozila se zalaže za šifrovanje svih ličnih podataka u automobilima. Većina proizvođača dala je nezadovoljavajuće odgovore na ovo pitanje. „Nisan“ se istakao svojom detaljnom analizom prikupljanja podataka i opsegom informacija koje prikuplja, uključujući osetljive lične podatke, genetske podatke i čak detalje o seksualnoj aktivnosti.
„Tesla“ se isto tako visoko rangira na Mozilinom indeksu „jezivosti“. Ako vlasnici odustanu od prikupljanja podataka, „Tesla“ možda neće moći da pruži obaveštenja u stvarnom vremenu o potencijalnim problemima, što utiče na funkcionalnost vozila.
Zakoni kao što su Opšta uredba o zaštiti podataka Evropske unije – GDPR i kalifornijski Zakon o privatnosti potrošača prisilili su proizvođače automobila da otkriju prakse prikupljanja podataka, podižući svest među potrošačima.
Ključno pitanje: Da li je to dovoljno ili treba učiniti više u zaštiti privatnosti?
