Svet maloprodaje se neprestano menja, a izazovi sa kojima se prodavnice suočavaju postaju sve složeniji, naročito kada su u pitanju krađe.

Skup proizvod – Skupa krađa?

Svedoci smo da se brojni artikli sve više stavljaju pod ključ. Svakim odlaskom u prodavnicu doživimo novo otkrovenje tražeći proizvod koji koristimo: ili je drastično poskupeo, ili su ga prodavci premestili iza stakla na pultu ili su stavili zujalicu, ili još po nešto.

Složićete se da je obezbeđivanje tehničkih uređaja, odeće, pa čak i probranog skupog vina  i viskija uobičajeno, ali se uslovno “zaključavaju” i oni proizvodi koji nam svakodnevno trebaju i koji do sada nisu imali zujalice, kao što su žileti, prezervativi, slatkiši i šminka.

Omasovljenost ovog fenomena sve više je primetna enormnim porastom cena, nepovoljnom socio-ekonomskom situacijom koja generiše krizu i proizvodi seriju krađa.

Ne tako davno, pojedincima je krađa predstavljala unosan biznis i liniju lakšeg otpora do lake zarade. Danas, imamo situaciju u kojoj potreba za hlebom i osnovnim životnim namirnicama ne može proći legalno „kroz kasu“. O tome šta se u Srbiji najviše krade po maloprodajnim objektima pročitajte OVDE.

No, treba imati u vidu, da to nije ništa novo i da su krađe  postojale od kada je sveta i veka, samo se način izvršenja menjao vremenom. Kako sistem zaštite napreduje, tako se i mehanizam krađe usavršava i primenjuju se novi načini, te je sve teže zaštiti maloprodajne lance. Ako se maksimalno i obezbede, na takav način da nema mesta krađi, da li to onda znači da na meti krađa mogu biti kupci koji sa punim kesama izlaze iz prodavnica?

KRAĐE U MALOPRODAJI: Za sitnu krađu, sitna i kazna!

Veća dara nego mera

Mnogi vlasnici trgovina u želji da stanu na put ovom problemu, samostalno vrše procene i instaliraju kamere po sopstvenom nahođenju. Da bi pokazali lopovima koliko je radnja dobro obezbeđena, često stavljaju buljuk kamera u jednom potezu koji stvara invazivni osećaj na kupca nerešavajući problem.

U pokušaju da zaštite svoje proizvode, nastale su brojne neprijatne situacije za potencijalne kupce: od snimanja u kabinama, preko pretresanja, uhođenje kupaca između rafova, reagovanja zaposlenih u ulozi obezbeđenja, praćenje preko kamere i upozoravanje putem razglasa i slično.

Naravno tu su i one smešne situacije u kojima se toliko ulaže u tehničko obezbeđenje radnje i prednje ulaze, da bi se desila masovna krađa celokupnog magacina jer je neko zaobravio da obezbedi zadnja vrata.

Da li ćemo tako zaštiti proizvode? Lopovi imaju 1001 kec u rukavu, a prodavnice 5 nepravilno pozicioniranih kamera od kojih 2 ne rade ili su lažne, a lice koje upravlja njima nema mogućnost da zumira ili čak da pristupi kameri. A kada dođe policija postavlja se pitanje da li je taj snimak legalan i gde je završio?

Sve na temu: Imate video nadzor, a ne znate gde ste u prekršaju? Evo zašto je važno da se usaglasite!

Ne potcenjujte lopova!

Tehnike su često dobro osmišljene kako bi im akcija pošla od ruke nezavisno od toga da li su u prehrambenom marketu ili u poznatom Brendu tekstila. U nastavku dajemo nekoliko tehnika koje lopove ne ostavljaju praznih ruku:

• Tehnika „Walkout“: Lopovi jednostavno uzmu proizvod i izlaze iz prodavnice bez da ga plate. Ovo se obično radi u trenucima kada nema dovoljno osoblja ili kada je gužva. Često skrivajući ispod jakne, džempera. Zbog toga je zimski period izuzetno pogodan te se u narednim mesecima, može očekivati i porast.
• Torbe i rančevi: Koriste torbe, rančeve ili velike torbe za krađu proizvoda. Stavljaju proizvode u torbu i napuštaju prodavnicu.
• Odvlačenje pažnje zaposlenima
• Falsifikovane etikete: Menjaju etikete sa nižom cenom na proizvodima sa višom cenom kako bi platili skuplji proizvod znatno manje na kasi
• Krađa na malo: Umesto da ukradu ceo proizvod, lopovi mogu uzimati manje količine ili komade proizvoda svaki put kada posete prodavnicu.
• Pravljenje scena i glumatanje: Lopovi mogu stvoriti fizičku obmanu, kao što je padanje u nesvest ili povraćanje, kako bi odvukli pažnju zaposlenih i drugih kupaca dok njihove „kolege“ bezbedno iznose robu
• Skriveni džepovi: Koriste odeću sa skrivenim džepovima ili pravljene džepove kako bi sakrili male predmete.
• Krađa sa pomoću dečijih kolica: Lopovi mogu koristiti dečja kolica kako bi sakrili proizvode ispod detetove odeće ili igračaka. Ovo je idealno za krađu ne samo marketa već i aksesoara i opreme za kuću, tanjira, escajga, posteljine i slično.
• Krađa putem kartica: Lopovi mogu koristiti ukradene ili falsifikovane kreditne kartice za kupovinu proizvoda pa tu možemo pridodati i neka druga krivična dela
• Lažni povraćaj: Kupuju proizvod, a zatim ga vraćaju pod izgovorom da je oštećen ili neispravan kako bi dobili povrat novca.
• Krađa u grupi: Lopovi često rade u grupama, gde jedan odvlači pažnju osoblja dok drugi izvode krađu.
• Skrivanje u garderobi: Lopovi se mogu sakriti u garderobi i tamo izvršiti krađu, a zatim izaći iz prodavnice bez da budu primećeni.

Pošto smo prethodno utvrdili motive krađa, načine izvršenja, na redu je:

Bezbednost kao imperativ

Video nadzor i analitika: Kvalitetan video nadzor nije samo obavezna mera već i ključna u identifikaciji i sprečavanju krađa. Napredna analitika može automatski identifikovati sumnjive aktivnosti, omogućavajući trenutno reagovanje.

RFID Tehnologija: Radio-Frequency Identification (RFID) tehnologija omogućava precizno praćenje proizvoda u stvarnom vremenu. Kada se artikal pokuša izneti iz prodavnice bez deaktivacije, alarm se automatski aktivira.

Ostali tehnički sistemi : EAS, anitvandal sistemi, napredne brave na izlazima i drugo.

Fizičko obezbeđenje – angažman licenciranih službenika obezbeđenja na lokaciji. Ali evo šta prvo mora da znate:

„POČETNIČKE“ GREŠKE SLUŽBENIKA OBEZBEĐENJA

Obuka zaposlenih: Edukacija osoblja o identifikaciji sumnjivih aktivnosti i pravilnom korišćenju tehničke opreme je od ključne važnosti. Osvestiti ih o bezbednosnim rizicima i protokolima za reagovanje na incidente.

Zajednička odgovornost: zaposleni ne treba da preuzme ulogu službenika obezbeđenja i policajca, ali treba da se oseća odgovornim za bezbednost prodavnice. Podsticanje na međusobno obaveštavanje i saradnju može poboljšati celokupnu bezbednost.

Da li je prevencija bolja od lekcije?

Ili treba iskusiti pa doneti zaključak ?

Rešavanje ove problematike zahteva multidisciplinarni pristup i aktiviranje društva u celini. A ono što je na nivou privatnog obezbeđenja, to je pre svega obezbeđenje objekata po Zakonu o privatnom obezbeđenju i Zakonu o zaštiti podatka o ličnosti /GDPR?

To znači da je neophodna izrada ili pravovremena revizija Akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Bez procene ni tehničko, ni fizičko obezbeđenje nije legalno, a brojni rizici i opasnosti mogu ostati neidentifikovani i nerešeni.

Zašto je procena rizika važna za maloprodajne objekte i šoping centre?

Takođe (re)planiranje prodajnog prostora uzimajući u obzir bezbednosne aspekte može odigrati ključnu ulogu. Postavljanje artikala na strateške lokacije i optimizacija prostora može otežati krađu.

Bezbednost u maloprodaji nije luksuz, već neophodnost. Uvođenje profesionalnih rešenja, obuka osoblja i svest o bezbednosti predstavljaju ključne faktore u zaštiti od masovnih krađa. Prevencija je uvek bolja opcija od lekcije, a ulaganje u bezbednost će dugoročno doneti više koristi nego gubitaka. Bezbednost maloprodajnih artikala treba da bude prioritet za svaku trgovinu koja želi da očuva svoju reputaciju i profitabilnost.

I na kraju:

Da li ste ipak za bezbednost ili za rizik?