O zaštitnim jastucima koji vibracijom upozoravaju gluve osobe na požar svojevremeno se govorilo i bila je udarna inovacija, međutim, uprkos tehnološkim mogućnostima, takvi uređaji u Srbiji na žalost nisu postali deo standardne bezbednosne opreme. Još se nazivaju i asistivni alarmni sistemi – tehnologije koje putem vibracije, svetlosnog signala ili digitalne notifikacije upozoravaju osobe sa oštećenim sluhom na opasnost.
U fokusu su najčešće slušni aparati i komunikaciona pomagala. Ali bezbednost u kriznim situacijama kao što su požar, curenje gasa, noćni alarm, evakuacija – ostaje nedovoljno „pokriveno“, odnosno nije sistemski rešena i praktično ne postoji u organizovanom obliku kroz procedure obezbeđenja i zaštite lica.
A upravo u tim situacijama razlika između zvučnog alarma i taktilnog ili vizuelnog upozorenja može značiti razliku između pravovremene reakcije i kašnjenja sa ozbiljnim posledicama.
Ovi uređaji nisu luksuzna oprema niti pomodarski dodatak pametnom domu. Oni su prenosivi sistemi tehničke zaštite namenjeni pojedincu. I njihova primena je mnogo šira nego što se na prvi pogled čini.
Mogu imati ključnu ulogu u:
- domaćinstvima u kojima žive gluve ili nagluve osobe,
- bolnicama i zdravstvenim ustanovama,
- domovima za stare,
- specijalnim školama i obrazovnim centrima za decu sa oštećenim sluhom,
- ustanovama socijalne zaštite i kolektivnom smeštaju,
- radnim okruženjima u kojima su zaposlene osobe koje ne čuju.
Standardni alarm „koji se čuje“ nije dovoljan ako ga deo korisnika ne može percipirati. Zato asistivni alarmni sistemi ne predstavljaju samo individualno pomagalo – oni su bezbednosni multipraktik: štite pojedinca, ali istovremeno podižu nivo bezbednosti čitavog objekta. Jer sistem je bezbedan onoliko koliko je bezbedan njegov najranjiviji korisnik.
Kako radi „bezbednosno jastučе“?
Najpoznatiji proizvođači vibracionih alarmnih sistema su:
- Bellman & Symfon
- Sonic Alert
- Serene Innovations
Njihovi sistemi funkcionišu jednostavno i efikasno:
- Bežični ili kablovski modul povezuje se sa detektorom dima.
- Kada alarm registruje dim, aktivira se centralna jedinica.
- Jastuk smešten ispod jastuka za spavanje počinje snažno da vibrira.
- Paralelno se uključuje snažna stroboskop svetlosna signalizacija.
Vibracija je dovoljno intenzivna da probudi osobu čak i iz dubokog sna.
Ovo nije masažer niti višenamenski jastuk već je deo sistema tehničke zaštite.
U mnogim državama EU i SAD ovakvi sistemi su deo standardne opreme za gluve osobe. U Srbiji, praktično ih nema u redovnoj prodaji.
Šta je napredovalo do sada?
Od 2018. do 2026. tehnologija je otišla korak dalje.
1. Pametni AI sistemi za prepoznavanje zvuka
Kompanije poput Earzz razvijaju uređaje koji koriste veštačku inteligenciju da razlikuju:
- alarm za požar
- zvono na vratima
- sirenu hitne pomoći
- plač deteta
Sistem zatim šalje personalizovano obaveštenje na telefon ili pametni sat – vibracijom, svetlom ili tekstom.
Prednost u odnosu na klasični jastuk:
nije vezan samo za detektor dima, već „sluša“ okruženje.
2. Integrisani asistivni sistemi
Projekti poput SENTRYNet razvijaju multisenzorne sisteme koji kombinuju:
- detekciju okoline
- nosive uređaje
- višestruke tipove upozorenja
Cilj je da osoba bude upozorena bilo gde u prostoru, ne samo u krevetu. Još uvek nije komercijalno dostupno jer je u procesu razvoja.
3. Nosivi bezbednosni uređaji (2026 trend)
Najnoviji trend su wearable alert sistemi koji koriste mašinsko učenje za filtriranje kritičnih zvukova i prenose signal direktno na:
- pametnu narukvicu
- sat
- taktilni modul na telu
Ovo je posebno važno za kretanje van kuće: na ulici, u saobraćaju, u javnim objektima.
Da li kod nas postoji „asistivna bezbednost“?
U Srbiji se najčešće koristi izraz asistivna tehnologija (u kontekstu pomagala za osobe sa invaliditetom). Termin asistivna bezbednost praktično se ne koristi u stručnoj literaturi kod nas, ali je logičan opis segmenta koji povezuje tehničku zaštitu i asistivna pomagala – uređaje.
Asistivna bezbednost podrazumeva tehnička i digitalna rešenja koja osobama sa oštećenim sluhom ili vidom omogućavaju pravovremeno upozorenje na opasnost putem vibracije, svetla ili digitalnih notifikacija.
Iako u Srbiji ovakvi sistemi još nisu široko dostupni, njihova primena u domaćinstvima, bolnicama, školama za decu sa oštećenim sluhom, domovima za stare i drugim javnim ustanovama mogla bi značajno povećati bezbednost pojedinaca. Posebno je važna inkluzivna primena u pametnim kućama i zgradama, kako privatnim tako i javnim, gde asistivni alarmni sistemi mogu postati deo celokupne tehničke zaštite i podići standard bezbednosti za sve korisnike.
