LJUDI I KORUPCIJA: Da li građani mogu da naprave razliku?

Obični građani su često bili u situaciji da moraju ili da se bore protiv korupcije ili da budu deo tog začaranog kruga kako bi „završili posao“. Oni se suočavaju sa zahtevima za mito kako bi zakazali preged kod doktora, pronađu mesto u vrtiću ili školi za svoje dete, kako bi dobili dozvolu ili neki dokument, itd. I uvek su oni koji su najmanje sposobni da plate mito - oni koje najviše pogađa korupcija

146
mito i korupcija u srbiji

Nije čudo što je praćenje i merenje korupcije jedan od glavnih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Transparency International takođe smatra da je neophodno imati dobre i kvalitetne podatke kada je u pitanju korupcija kako bi joj se moglo efikasno i suprotstaviti. Zato je važno pitati prave ljude kako se suočavaju sa korupcijom u svakodnevnom životu.

Najnoviji nalazi iz serije Global Corruption Barometer koji predstavljaju najveća istraživanja na svetu koja sa građanima u direktnom razgovoru saznaju o ličnom iskustvu u sferi korupcije u svakodnevnom životu i pokazuje šta ljudi doživljavaju i koliko bolje sve zemlje moraju da se bore protiv korupcije.

U svetu, 1 od 4 osobe je rekla da je platila mito prilikom pristupa javnim uslugama u poslednjih 12 meseci, što je zaista poražavajući podatak na globalnom nivou. Dakle, nije toliko iznenađujuće što većina ljudi širom sveta ne misli da su se Vlade dobro borile protiv korupcije.

Sa druge strane, dobra vest je da više od polovine ljudi širom sveta, a naročito mladih, se složila da građani mogu napraviti razliku. Pedeset i osam procenata ljudi starijih od 24 godine izjavilo je da se osećaju ovlašćenim da naprave razliku. Takođe, čak 50% starijih od 55 godina se složilo sa konstatacijom da građani mogu da naprave razliku. Takvo mišljenje najvše je zastupljeno u Brazilu, na Grenlandu, u Kosta Rici, Paragvaju i Portugalu. Sa druge strane, u Belorusiji, Česškoj Republici, Mađarskoj i Slovačkoj, građani smatraju da nemaju gotovo nikakvu moć da se bore protiv korupcije i da oni tu ne mogu apsolutno ništa da učine.

Policija i izabrani zvaničnici dele prvo mesto sa 36% udela u korumpiranosti širom sveta. Ljudi generalno smatraju da su policija i izabrani zvaničnici najkorumpiraniji, ma gde da se nalazili. Potom slede vladini predstavnici (35%), biznismeni (34%), lokalne samouprave (33%), premijeri, odnosno predsednici i poreski službenici (32%), sudije (30%) i religiijske vođe (18%).

Gde se tu nalazi Srbija?

Za sada, Srbija se nalazi u „zlatnoj sredini“ sa ozbiljnom tendencijom ka tome da postane veoma korumpirana. Čak 20% do 30% je reklo da je dalo mito na prostoru Republike Srbije u prethodnih 12 meseci za neku od usluga. Srbija deli mesto sa Mađarskom, Rumunijom i Bosnom i Hercegovinom, i one se smatraju najkorumpiranijim državama u regionu. Drugo mesto zauzima Crna Gora sa 15% do 20%, a kao najmanje korumpirane države u okruženju smatraju se Hrvatska i BJR Makedonija sa svega 10% do 15%.

Dobra vest je da ima mnogo građana širom sveta koji su spremni da pomognu u borbi protiv korupcije. Međutim, Vlade su te koje moraju naporno da rade i da pokažu napredak u toj borbi, tako što će pokazati odlučnost i napor u borbi protiv korupcije ukoliko žele da uvere građane o stvarnom napretku, a ne samo da pričaju o tome.

LJUDI I KORUPCIJA: Da li građani mogu da naprave razliku?
4.8 (96.36%) 11 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

seventeen + 2 =