KORPORATIVNA BEZBEDNOST U VANREDNIM SITUACIJAMA: Nacrt zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

Zdravo i bezbedno okruženje čini polaznu pretpostavku uspešnog poslovanja. Republika Srbija bi u toku procesa pridruživanja EU trebalo da usvoji zakon o kritičnim infrastrukturama koji će biti usklađen sa elementima Direktive 2008/114/ES. Na taj način, podigli bi nivo interoperabilnosti Republike Srbije sa EU, a u pogledu mera zaštite kritične infrastrukture, sve države, uključujući i Republiku Srbiju, moraju da utvrde i određene postupke za zaštitu kritične infrastrukture ili oporavak u slučaju krizne ili vanredne situacije.

102
KORPORATIVNA BEZBEDNOST U VANREDNIM SITUACIJAMA: Nacrt zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

Stručni skup sa međunarodnim učešćem menadžera korporativne bezbednosti iz javnog i privatnog sektora u Republici Srbiji i zemljama u regionu pod nazivom „Korporativna bezbednost u Republici Srbiji 2018“  tradicionalno je održan i ove godine, a značajan deo prisutnih i članova Asocijacije su upravo menadžeri bezbednosti u poslovnim sistemima koji predstavljaju kritičnu infrastrukturu Republike Srbije.

Zbog svega navedenog, na Konferenciji je bila izuzetno posećena panel diskusija koja je predstavila rešenja koja Nacrt zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama nudi, probleme sa kojima se pripadnici sektora korporativne bezbednosti svakodnevno susreću u praksi i ujedno predstavila i rešenja kako bi se jaz između ovog sektora i državnih institucija prevazišao.

Razlozi za donošenje novog Zakona

Zakon o vanrednim situacijama, donet je u decembru 2009. godine, a izmene i dopune 2011. godine i 2012. godine. Sistem reagovanja u vanrednim situacijama našao se pred ogromnim izazovima tokom katastrofalnih majskih poplava 2014. godine. Na bazi iskustava u dosadašnjim vanrednim situacijama i preporuka koje su upućene Republici Srbiji u vezi sa dogradnjom pravnog i institucionalnog okvira za upravljanje rizikom od katastrofa, naročito u pogledu potrebe daljeg razvoja preventivnih aktivnosti izrađen je Nacrt zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama

Šta se po prvi put pojavljuje u Nacrtu zakona?

  • Plan smanjenja rizika
  • Zone neposrednog rizika
  • Registar rizika
  • Eksterni plan zaštite od velikog udesa

Šta se novim zakonom menja ili drugačije reguliše?

Član 15. Procena rizika od katastrofa

Procenu rizika od katastrofa izrađuju i donose Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje i privredna društva i druga pravna lica, izuzev saveza, klubova i udruženja, zdravstvene ustanove izuzev apoteka, predškolske i školske ustanove i fakulteti za sve objekte u kojima borave deca odnosno objekte u kojima se odvija nastava, ustanove socijalne zaštite za objekte u kojima borave korisnici.

Privredna društva i druga pravna lica koja u svom sastavu imaju organizacione celine čiji kapaciteti, obim i značaj delatnosti su od posebnog značaja za privredu Republike Srbije iz oblasti energetike, telekomunikacija, rudarstva i saobraćaja, izrađuju Procenu rizika i za te organizacione celine

Procena rizika se periodično ažurira u skladu sa potrebama i novim okolnostima a u celini ponovo izrađuje i usvaja svake 3 godine uz pribavljanje saglasnosti nadležne službe, a ukoliko su se okolnosti u značajnoj meri promenile i ranije.

Član 17. Plan zaštite i spasavanja

Planom zaštite i spasavanja se planiraju mere i aktivnosti za sprečavanje i umanjenje posledica elementarnih i drugih nepogoda, kao i snage i sredstva subjekata sistema, njihovo organizovano i koordinirano angažovanje i delovanje u vanrednim situacijama u cilju zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara i obezbeđenja osnovnih uslova za život. Plan zaštite i spasavanja izrađuje se na osnovu procene rizika i usvaja najkasnije 90 dana nakon usvajanja procene rizika i redovno se usklađuje sa izmenama procene rizika. Plan zaštite i spasavanje Republike Srbije donosi Vlada, na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije.

Član 19. Ovlašćenje i Licenca

Procenu rizika i plan zaštite i spasavanja izrađuju privredna društva odnosno druga pravna lica koja imaju Ovlašćenje za izradu procene rizika i plana zaštite i spasavanja i imaju u stalnom radnom odnosu zaposlena lica koja poseduju Licencu za izradu procene rizika i plana zaštite i spasavanja . Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana izdaće se privrednom društvu odnosno drugom pravnom licu koje ima najmanje tri zaposlena lica u stalnom radnom odnosu koja poseduju Licencu i koje ispunjava organizaciono tehničke uslove. Rok važenja Ovlašćenja i Licence je 5 godina.

Član 21.  Obuka za izdavanje Licence

Obuku za polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja organizuju i sprovode pravna lica koja su ovlašćena za organizovanje i sprovođenje ove obuke od strane Ministarstva. Pravna lica iz stava 1. ovog člana organizuju polaganje posebnog stručnog ispita za izradu procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja pred ispitnom komisijom koju obrazuje ministar.

Član 30. Privredna društva i druga pravna lica

Svako privredno društvo i drugo pravno lice dužno je da, u okviru svoje delatnosti preduzima sve mere prevencije i smanjenja rizika, kao i da se odazove zahtevu nadležnog štaba i uzme učešće u sprovođenju mera zaštite i spasavanja.

Troškovi nastali učešćem pravnih lica iz stava 1. ovog člana u sprovođenju mera zaštite i spasavanja, nadoknađuju se iz budžeta jedinice lokalne samouprave, pokrajine i Republike, u zavisnosti od toga koji štab za vanredne situacije je uputio zahtev za angažovanje.

Privredna društva i druga pravna lica su dužna, bez naknade, dostave Ministarstvu, autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave odnosno pravnim licima koja su angažovana na izradi procene rizika od katastrofa i plana zaštite i spasavanja, podatke neophodne za izradu ovih dokumenata.

Član 31. Subjekti od posebnog značaja

Subjekti od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje su privredna društva i druga pravna lica koja se bave delatnošću iz oblasti: telekomunikacija, rudarstva i energetike, transporta, meteorologije, hidrologije, seizmologije, zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti, zaštite životne sredine, vodoprivrede, šumarstva i poljoprivrede, zdravstva, zbrinjavanja lica, veterine, komunalne delatnosti, građevinarstva, ugostiteljstva, i drugi koji raspolažu resursima za smanjenje rizika od katastrofa. Štab za vanredne situacije može staviti u pripravnost ili angažovati subjekte od posebnog značaja u vanrednoj situaciji, kao i za potrebe vežbi civilne zaštite kada vanredna situacija nije proglašena.

Izuzetno od stava 5. ovog člana a usled hitnosti sprovođenja mera zaštite i spasavanja ljudi i materijalnih dobara, rukovodilac Nadležne službe može izvršiti angažovanje subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje Republike Srbije, odnosno odobriti njihovo angažovanje na zahtev pokrajinskog, gradskog ili opštinskog štaba za vanredne situacije. Vlada, izvršni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinica lokalne samouprave, sa subjektima iz stava 1. ovog člana ugovorom uređuju troškove stavljanja u pripravnost odnosno angažovanja subjekata od posebnog značaja koji se nadoknađuju po tržišnim cenama. Troškovi stavljanja u pripravnost odnosno angažovanja padaju na teret budžeta jedinice lokalne samouprave, pokrajine i Republike, u zavisnosti od toga koji štab za vanredne situacije je naredio pripravnost odnosno izvršio angažovanje. Na određivanje i angažovanje subjekata od posebnog značaja ne primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke

Odluka o određivanju ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica za zaštitu i spasavanje u Republici Srbiji („Sl. Glasnik RS“, broj 26 od 5. aprila 2018. godine)

Od ukupno 282 ovlašćenih i osposobljenih pravnih lica, navedeni su: JP „Pošta Srbije“, JP „Elektroprivreda Srbije, JP „Elektromreža Srbije“, Jp „Srbijagas“ Novi Sad, A.D. Aerodrom „Nikola Tesla“, JP „Putevi Srbije“, „Infrastruktura železnice Srbije“, Crveni krst Srbije, „Telekom Srbija“, NIS a.d. Novi Sad, Energoprojekt Visokogradnja a.d. Beograd; Iz oblasti zdravstva navedeni su Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine, Kliničko bolnički centar „Bežanijska kosa“, Kliničko bolnički centar „Dragiša Mišović“; KBC „Zvezdara“, KBC „Zemun“, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“; Zatim naučne ustanove kao što su Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Rudarsko- geološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Tehnološko-metarulški fakultet Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu i mnogi drugi.

Član 32. Posebne obaveze pravnih lica koja obavljaju određene delatnosti

Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici elektronskih komunikacionih mreža i informacionih sistema i veza, stavljaju na raspolaganje korišćenje tih sistema za potrebe zaštite i spasavanja, po naredbi nadležnog štaba. Pravna lica – operateri javnih komunikacionih mreža i javno dostupnih telefonskih usluga moraju omogućiti svim korisnicima besplatne pozive prema jedinstvenom broju za hitne službe 112 uključujući i pozive iz javnih telefonskih govornica. Privredna društva i druga pravna lica, vlasnici i korisnici zaliha vode, hrane, medicinskih sredstava i lekova, energenata, odeće, obuće, građevinskih i drugih proizvoda neophodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja, dužna su da ova sredstva stave na raspolaganje za potrebe zaštite i spasavanja, po naredbi nadležnog štaba. Vlasnici i korisnici nepokretnih stvari dužni su da omoguće da se na njihovim nepokretnostima sprovode radovi neophodni za zaštitu i spasavanje, po naredbi nadležnog štaba, uz pravo na naknadu koja se isplaćuje po tržišnim cenama.

Član 97. Obaveze privrednih društava u uzbunjivanju

Elektroprivredna, vodoprivredna i druga privredna društva koja koriste hidroakumulacije stvorene izgradnjom visokih brana, deponija jalovine i pepelišta, dužna su da obezbede blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima koje mogu nastati ili su nastale na akumulacijama, deponijama jalovine i pepelištima koje koriste. Privredna društva i druga pravna lica koja vrše proizvodnju, skladištenje i promet opasnih materija dužna su da u slučaju udesa obezbede blagovremeno obaveštavanje i uzbunjivanje stanovništva o opasnostima izazvanim opasnim materijama. Privredna društva i druga pravna lica iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da svojim sredstvima izgrađene sisteme za obaveštavanje i uzbunjivanje održavaju u funkcionalnom stanju

Subjekti iz st. 1. i 2. ovog člana dužni su da obezbede sopstvene kapacitete za rano upozoravanje, obaveštavanje i uzbunjivanje i da se uključe u sistem javnog uzbunjivanja u Republici Srbiji i to u roku: 1) od 2 godine za subjekte koji već obavljaju svoju delatnost; 2) od 30 dana pre početka svog rada za subjekte koji započinju svoju delatnost.

Vlasnici i korisnici objekata u kojima se nalazi veći broj ljudi, a u kojima se, zbog buke ili akustične izolacije, ne može obezbediti dovoljna čujnost sistema za javno uzbunjivanje, dužni su da uspostave i održavaju odgovarajući interni sistem za obaveštavanje prisutnih lica u objektu.

Član 98.

Radio-difuzne i televizijske stanice dužne su da na zahtev Ministarstva preduzmu mere radi hitnog prenošenja odgovarajućih informacija od interesa za zaštitu i spasavanja.

Operateri mobilne telefonije dužni su da na zahtev Ministarstva obezbede besplatno prenošenje obaveštenja od interesa za zaštitu i spasavanje telefonskim pretplatnicima. Pravna lica koja se bave mobilnim telekomunikacijama dužna su da u cilju zaštite i spasavanja, obezbede besplatnu uslugu lociranja mesta pozivaoca (dolaznog poziva).

Član 100. stav 2. i 3.

Privredna društva za distribuciju električne energije dužna su da obezbede neprekidno snabdevanje električnom energijom uređaja sistema osmatranja, obaveštavanja i uzbunjivanja.

Privredna društva i druga pravna lica koja se bave delatnošću iz oblasti telekomunikacija, dužna su da prioritetno u okviru svojih kapaciteta obezbede i održavaju veze za potrebe uzbunjivanja.

Član 123. Kaznene odredbe

Novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ukoliko:

  • ne uzme učešće u sprovođenju mera zaštite i spasavanja;
  • ne odazove se na zahtev nadležnog štaba;
  • ne dostavi Ministarstvu, autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave, podatke neophodne za izradu procene rizika i planova zaštite i spasavanja.;
  • ne stavi na raspolaganje sisteme elektronskih komunikacionih mreža i informacionih sistema i veza za potrebe zaštite i spasavanja .
  • ne omogući svim korisnicima besplatne pozive prema jedinstvenom broju za hitne službe 112 uključujući i pozive iz javnih telefonskih govornica ;
  • ne stavi na raspolaganje zalihe vode, hrane, medicinske opreme i lekova, energenata, odeće, obuće, građevinskog i drugog materijala neophodnog za izvršavanje zadataka zaštite i spasavanja
  • na nepokretnostima ne omogući sprovođenje radova za zaštitu i spasavanje
  • ne donese akt o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji jedinice lokalne samouprave ;
  • ne donose procenu rizika, plan smanjenja rizika i plan zaštite i spasavanja ;
  • ne formira štab za vanredne situacije.
KORPORATIVNA BEZBEDNOST U VANREDNIM SITUACIJAMA: Nacrt zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama
5 (100%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

1 × 4 =