Šef nema pravo da kontroliše vaše socijalne mreže!

Poslodavci često vrše kontrolu ponašanja zaposlenih ili proveru kandidata za posao putem socijalnih mreža, analizom njihovih objava i fotografija. Međutim, treba imati u vidu da se ova vrsta kontrole ne sme sprovoditi bez informisanja i znanja kandidata ili zaposlenih, jer ona predstavlja sakupljanje podataka o ličnosti i mora biti usaglašena sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

333

Usaglašavanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti odnosi se i na svaku drugu kontrolu zaposlenih od strane poslodavca, kao što je video-nadzor, kontrola odlaska i dolaska na posao, kontrola komunikacije zaposlenih, biometrijski otisak prsta na portirnici i svaka kontrola koja svojim vršenjem prikuplja osetljive informacije o zaposlenima.

Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije stupa na snagu 25. maja,  kada će zakon naše zemlje biti u obavezi da se u potpunosti uskladi sa evropskom regulativom. Ovaj zakon nalaže da ukoliko se izvrši implementacija video- nadzora u određenom društvu na vidnom mestu mora da bude istaknuto grafičko tekstualno saopštenje i na njemu da piše ko i u koju svrhu prikuplja podatke, kao i kontakt osoba koja rukuje podacima. U svakoj prostoriji koja se snima mora da postoji slika kamere, a video-nadzor ne sme se uvoditi u toalet, svlačionicu, odnosno sva mesta gde se drastično zadire u privatnost osoba. Uz to, video kamera ne sme biti postavljena tako da snima samo jednog zaposlenog. Poslodavac može nadzirati samo poziciju na kojoj zaposleni radi, i to samo u vreme koje je predviđeno za rad. Automatsko praćenje kretanja zaposlenog nije dozvoljeno (osim u situaciji kada je priroda poslova takva da se njihovo izvršavanje ne može uspešno pratiti nadziranjem samo jednog mesta). Svrha video nadzora jeste kontrola zaposlenih u obavljanju radnih zadataka, stoga poslodavac može iskoristiti video materijal prikupljen nadzorom da pokrene disciplinski postupak protiv zaposlenog, ili ga opomene na nedostatke koji su uočeni u radu. Poslodavac ne može međutim koristiti ovaj materijal da bi zastrašivao zaposlene, da bi ih uznemiravao, diskriminisao ili na bilo koji način ulazio u njihovu intimu i prikupljao podatke o privatnom životu.Ukoliko se video-nadzor sprovodi bez informisanja i znanja zaposlenih dolazi do ozbiljne povrede zakona i prava zaposlenih.

Živimo u doba digitalne realnosti i svaki naš postupak ostavlja neizbrisiv digitalni trag, koji se može negativno odraziti na našu reputaciju. Istraživanje je pokazalo da svaki peti šef odbija kandidata za posao ako mu se ne dopadne njegov profil na društvenoj mreži i opšte su poznate informacije da su mnoge osobe dobile otkaz zbog objava neprimerenog sadžaja na svojim profilima. Evropski zvaničnici su izdali nove propise prema kojima upozoravaju poslodavce o proveravanju profila budućih zaposlenih. Pravila zahtevaju da poslodavac obavesti budućeg kandidata pre nego što proveri njegove društvene mreže.Poslodavcima je takođe zabranjeno da sakupljaju podatke preko društvenih mreža kao deo procesa zaposlenja osim ako je baš relevantno za taj  posao. Poslodavac takođe nema pravo da traži šifru za privatne naloge na socijalnim mrežama, niti da traži uvid u naše profile na Facebook-u ili Instagramu. Ne smatra se korektnim ni kada vam poslodavac pošalje zahtev za prijateljstvo, jer je i to kršenje prava na privatnost. Međutim, ako je profil javni, poslodavac može da ima uvid u fotografije koje postavljamo na društvene mreže. Ako neko ode na bolovanje pa objavi sliku sa plaže, to samo po sebi nije dovoljno za otkaz, ali jeste osnov da se izvrši neka vrsta istrage o lažnom bolovanju.

Što se tiče kontrole i provere telefonske komunikacije zaposlenih, poslodavac ima pravo da snima razgovore zaposlenih samo ako je u opisu njihovog posla komunikacija sa strankama, odnosno ako zaposleni rade u call-centru ili tehničkoj podršci firme. Treba imati na umu da je poslodavac vlasnik službenih telefona zaposlenih i ima pravo da traži listing njihovih poziva.

E-mail prepiska koja se obavlja preko službene adrese firme je takođe vlasništvo poslodavca i on ima i pravo i obavezu da kompletnu poslovnu komunikaciju čuva. Međutim,  u obavezi je da o tome obavesti zaposlene.

Poslodavac može da zabrani upotrebu službenih telefona i službenog e-mail-a za privatnu komunikaciju, ali nema pravo da zabrani zaposlenom adekvatnu količinu privatne komunikacije dok je na radnom mestu.

Poslodavci mogu biti izloženi krivičnoj odgovornosti usled povrede prava privatnosti i odgovarati za krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Navedenoj grupi krivičnih dela upravo pripada kontrola i nadzor zaposlenih bez njihovog znanja, koja prelazi granice i narušava balans poslovne svrsishodnosti i privatnost.