1. Pojmovi.

HTTP (eng: HyperText Transfer Protocol) predstavlja glavnu i najčešću metodu prenosa informacija na Webu. Osnovna svrha ovog protokola je da omogući objavljivanje i prezentaciju HTML dokumenata, odnosno web stranica.

HTTP je samo jedan od protokola koji postoje na Internetu na aplikativnom nivou.

Drugi značajniji Internet protokoli na tom nivou su: FTP, HTTPS, IMAP, POP3, SMTP, SSH, SSL, Telnet…

Razvoj i standardizaciju HTTP protokola nadgledaju World Wide Web Consortium (W3C) i radne skupine Internet Engineering Task Force.

FTP (eng: File Transfer Protocol) predstavlja protokol za prenos fajlova (datoteka). To je ustvari naziv za protokol i vrstu usluge koji služe za razmenu fajlova između udaljenih kompjutera.

FTP omogućava da se sa jednog kompjutera (korisnikovog) prenesu fajlovi na drugi kompjuter (server) i u obrnutom smeru.

1.1 HTML, XHTML, XML i CSS!

HTML (eng: HyperText Markup Language) je skup znakova za označavanje hiperteksta. HTML je specijalno namenjen opisu web stranica. Pomoću njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i slično.
Pored toga, u HTML standard su ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument ­ recimo, kratak opis dokumenta, ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su poznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadržaja dokumenta.

HTML standard su ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument ­ recimo, kratak opis dokumenta, ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su poznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadržaja dokumenta. Internet browser (Firefox, Internet Explorer, Opera, Chrome…) prevode html tekst u format prihvatljiv ljudskom oku, odnosno u grafički format koji se vidi na ekranu.

XHTML (eng: Extensible HyperText Markup Language) predstavlja jezik za označavanje baziran na XML opisnom jeziku; on je reformulacija HTML jezika. XHTML kombinuje HTML oznake sa sintaksnim pravilima XML­a.

XHTML 1.0 je W3C, međunarodna organizacija zadužena za izradu Internet standarda, preporučila kao standard 26. januara 2000. godine.

XML (eng: Extensible Markup Language) je proširivi meta jezik za označavanje tekstualnih dokumenata, a predstavlja „set mapiranih oznaka“ koje olakšavaju integraciju sa popularnim Web servisima. Propisan je od strane W3C. Ideja je bila da se stvori jezik koji će i ljudi i računarski programi moći jednostavno da čitaju.

XML definiše opštu sintaksu za označavanje podataka pomoću odgovarajućih etiketa (tags) koje imaju poznato ili lako razumljivo značenje. Format koji obezbeđuje XML za računarske elemente može se prilagoditi najrazličitijim oblastima, kao što su elektronska razmena podataka, čuvanje podataka, odvajanje podataka od prezentacije, vektorska grafika, sistemi glasovne pošte, izrada novih specijalizovanih jezika za označavanje.

Poštujući pravila XML standarda, korisnici definišu sopstvene XML formate podataka, koje mogu koristiti za njihovo skladištenje, obradu i razmenu.

CSS (eng: Cascading Style Sheets) standardi definišu stilove koji određuju izgled HTML elemenata (font, boje, pozadine, razmake…) Ti stilovi se povezuju u eksterne fajlove sa .css extenzijom, ili se jednostavno pišu u zaglavlju HTML dokumenta. Mogu da se pišu i inline, odnosno na samim elementima. Eksterni stilovi su i najbolji, jer
omogućuju uštedu vremena pri radu i pri redizajniranju HTML dokumenata, a veoma su praktični kada ima više HTML stranica.

Postoji više HTML i CSS standarda (HTML 4.01, HTML 5, CSS 2, CSS 3…) ali zbog efikasnosti, automatizacije i čistiijeg koda treba koristiti XHTML.

Korisnici okrenuti budućnosti treba da se posvete savremenim i nekim starijim alatima, tehnologijama i jezicima za programiranje (SGML, JS, GWAN, HTML5, CSS3 , AIML, PHP, Pyhton, LISP, HTML6, CSS4, XML itd.)

Ovo je neki mali uvod u klijent stranu (eng: browser ) i klijent-­server tehnologiju.

Nastavak sledi.

Članak je preuzet iz Dnevnika jednog dinosaurusa (Dinov Zabavnik).

Originalni pdf 32-bitnog izdanja na 32 strane se nalazi na sledećoj adresi:

http://dinovzabavnik.antistereotip.net/nulti/broj/download.pdf

Detaljnije o samom web dizajnu na drugačiji način možete pogledati na sledećoj adresi:

https://supernet.rs/sta-je-web-dizajn/