RIZICI U DISTRIBUTIVNIM CENTRIMA

Upravljanje procesima u distributivnim centrima nose veliki broj rizika i njihovo umanjenje garantuje veću bezbednost lica, imovine i poslovanja, a samim tim kvalitetno upravljanje zalihama.

141

Upravljanje procesima u distributivnim centrima nose veliki broj rizika i njihovo umanjenje garantuje veću bezbednost lica, imovine i poslovanja, a samim tim kvaliteteno upravljanje zalihama.

Koji su to rizici sa kojima se suočavaju distributivni centri?

Pre svega, treba napomenuti da su obuka zaposlenih, periodični pregledi, aktvno poštovanje propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, poštovanja zakona o privatnom obezbeđenju u pogledu instalacije video nadzora i drugih tehničkih sistema zaštite (kontrole pristupa ključnim prostorijama distributivnog centra, GPS u vozilima), IT infrastukture koja igra sve značajniju ulogu u transportu robe,  angažovanja fizičkog obezbeđenja, pa sve do poštovanja procedura prijema i otpreme robe. Pored klasične nepažnje i incidenata, interne krađe i malverzacije između dobavljača i zaposlenih jedan od ključnih rizika za kompanije koje mogu izgubiti i po nekoliko stotina hiljada ili čak miliona evra prihoda (u zavisnosti od veličine kompanije) i da takav jedan vid zloupotrebe bude prividno „zataškan “  dokumentacijom. Takođe pravilno održavanje opreme, uređaja i odgovorno ponašanje takođe predstavlja značajan procenat u povećanju bezbednosti.

Njačešće postavljeno pitanje : Kako mogu sve rizike da kontorlišem? I …odakle da počnem?

Odgovor je u Aktu o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja kojim se sveobuhvatno, sistematizovano i studiozno identifikuju, ocenjuju rizici, interno i eksterno, vrši tretman kroz odgovarajući set mera, aktivne konsultacije i preispitivanja.

U daljem tekstu navešćemo ključne rizike u dsitributivnim centrima kao i neke od mnogobrojnih mera zaštite.

1. Požari

Požar ima  više različitih uzroka, od nepoštovanja propisa i pušenje cigareta na nedzvoljenim mestima, požar može biti izazvan zemljotresom, nekontrolisanim sagorevanjem zapaljivih para ili akumulacija, neispravnim električnim instalacijama… i drugo. Njegovom širenju pogoduju upravo materjali koji su najčešće od kartona, drveta, plastike.

2. Povrede

Jedna od najčešćih nezgoda su padovi nastali klizanjem po podu ili spoticanjem, usled neadekvatnohg pozicioniranja robe, padovi na stepeništu, sa merdevina, viljuškara ili otvorenih liftova. Takođe još jedna učestala povreda – posekotina koja nastaje kao rezultat upotrebe oštrih ili šiljastih alata kao što su perorezi i sekači, kao i kontakt sa oštrim ivicama kutija.

3. Incidenti i vanredni događaji

Loše postavljanje regalnih ormara, loše osvetljenje, loše održavanje podova, mogu dovesti do sudara  teretnih vozila i radnih mašina, povreda magacionera i drugin nesreća prilikom transporta robe. Udar u fiksirane palete je vrlo čest slučaj. Loše naslagana roba može dovesti do nezgoda pri rukovanju teretom na visini. Jedan od načina da se spreče bespotrebni incidenti, povrede na radu i oštećenja robe su redovne kontrole i prdržavanje procedura.

4. Kontakt sa toksičnim supstancama

U distributivnim centrima mogu se nalaziti i hemijske, toksične supstance koje udisanjem ili pri kontaktu sa kožom mogu izazvati zdravstvene probleme. Zbog toga je neophodno da uvek budu hermetički zatvorene u odgovarajućim kontejnerima i da sa njima rukuje odgovarajuće lice prema odgovarajućim uputstvima.

5. Prekomerno naprezanje

Podizanje prekomerne težine ili obavljanje ponavljajućih zadataka su fizički faktori rizika koji dovode do kontraktura, patologija mišića i kostiju i bola koji u krajnjem rezultiraju smanjenom pokretljivošću i nesposobnošću za rad.

6. Električne instalacije

Kontakt sa bilo kojim elementom električne instalacije u lošem stanju (utikači, kablovi, paneli, itd.) može dovesti do strujnih udara i opekotina. Zbog toga je važno vršiti redovne kontrole ispravnosti.

7. Smrzavanje

Karakteristično za distributivne centre sa hladnjačama. Smrzavanje može nastati usled prekomerne izloženosti hladnoći ili nepoštovanja procedura i neadekvatne upotrebe zaštitne opreme.

8. Nepromišljena upotreba opreme

Bilo zbog privida ili zloupotrebe, u centrima za distribuciju postoje rizici povezani sa neadekvatnim  korišćenjem opreme i uglavnom se odnose na:

  • Rukovanje viljuškarima, paletarima, kamionima i drugim vozilima
  • Nekorišćenje ili nepravilno korišćenje lične zaštitne opreme
  • Nepravilnu upotrebu alata i drugih uređaja
  • Nepravilno rukovanje i nepoštovanje procedura prilikom utovara i slaganja artikala

9. Rizik od poplave

Ekstremni vremenski uslovi ili napukla vodovodna cev, mogu prouzrokovati poplavu, posebno oštećenje zaliha naslagane robe u nivou zemlje. Stoga je kontrola vlažnosti od vitalne važnosti da se što pre otkrije ovakav rizik i preduzmu mere.

10. Rizik od nestanka električne energije

Nestanak električne enregije može prouzrokovati veliku štetu, posebno u distributivnim centrima  koje imaju hladnjaču. Ovakav rizik rešava se ugradnjom alternativnih generatora (agregati, UPS) koji  omogućavaju kontinuitet rada.

Postojanje svesti o rizicima je važan korak u izgradnji sistema bezebdnosti.

Za kontrolu glavnih rizika postoji niz sistema koji jačaju bezbednost i pomažu u prevenciji. Govorimo o softveru za automatizaciju procesa koji svakodnevni rad čini efikasnijim i ujedno manje opasnim. Primena ovih sistema obezbeđuje bezbedne uslove za rad i pravilno upravljanje zalihama. U prilog tome navešćemo nekoliko mehanizama zaštitite.

Automatski sistemi za sprečavanje rizika

Trend ka povećanju automatizacije distributivnog centra podrazumeva primenu elektronskih sistema koji znatno smanjuju rizike. Neki od njih su:

1.Tasteri za zaustavljanje mašina u slučaju nesreće

U slučaju bilo kakve nezgode ili opasne situacije, operaterima su na raspolaganju tasteri za zaustavljanje mašina koji se nalaze na strateškim mestima, a zaposleni su upoznati o njihovoj lokaciji i proceduri upotrebe. Ovi uređaji se aktiviraju jednim potezom i trenutno zaustavljaju rad mašina. Ovakav vid zaštite je od velikog značaja za sprečavanje incidenata ili dodatnih povreda i štete.

2. Senzori za detekciju pokreta i prepreka

U cilju izbegavanja sudara između vozila i mašina, jedan od najkorisnijih uređaja je senzor u automatskim sistemima, kao što su kranovi ili mobilni regali. Na primer, senzori emituju svetlosne i zvučne signale koji upozoravaju rukovaoca viljuškara prilikom približavanja raskrsnici ili fizičkim barijerama.

3. Higijena distributivnog centra

Svaki radni prostor zahteva održavanje, pa zašto bi bilo drugačije za distributivne centre. Održavanje prostora čistim je od suštinskog značaja, posebno utiče na smanjenje prašine koja može da prouzrokuje respiratorne, infekcije oka, kao i niz drugih oboljenja.

4. Protivpožarni uređaji

Požar može naneti nepopravljivi gubitak robe, a da ne pominjemo ljudsku živote. Da bi se postigla maksimalna zaštita, instaliraju se sistemi koji se fokusiraju detektovanje, dojavu i gašenje. Stručnjaci preporučuju pregrađivanje prostora većih kvadratura vatrostalnim panelima, kako bi se požar lokalizovao i pravovremeno otklonio.

Pored navedenih mehanizama zaštite navešćemo još 8 načina obezbeđenja distributivnih centara imajući u vidu interno i eksterno okruženje:

1.VIDEO NADZOR

Postavljanje sigurnosnih kamera je od izuzetnog značaja, ne samo za odvraćanje lopova, već predstavlja stratešku meru kojom se vrši uvid u proces poslovanja. Takođe ukoliko su kamere legalne, odnosno, ukoliko su predviđene procenom rizika, postaju i dokazno sredstvo u slučaju izvršenja krivičnog dela.

2. ALARMNI SISTEMI

Alarmni sistemi mogu biti presudno sredstvo u sprečavanju krađa. Ugradnjom antivandal sistema, krađe ne samo da se minimiziraju, nego se povećava efikasnost i pravovremeno pozivanje obezbeđenja i policije u slučaju neovlašćenog upada.

3. SLUŽBA OBEZBEĐENJA

Vrlo važna komponenta obezbeđenja je fizičko obezbeđenje. Bez obzira na postojanje video nadzora, neophodno je da postoje formirani bezbednosni timovi koji će obilaziti distributivni centar i vršiti kontrolu spoljnih perimetara.

4. SISTEMI KONTROLE PRISTUPA

Kako se roba visoke vrednosti čuva na sigurnom? Kako se kontroliše pristup? Sigurnosni kavezi i sistemi za kontrolu pristupa otežavaju lopovima da dođu do dragocenog inventara i artikala – stvarajući visoko-bezbedno okruženje koje minimizira rizike od krađe. Pristup može biti ograničen šifrom, karticom ili biometrijom. Najčešći vid ograničavanja pristupa realizuje se kartičnom kontrolom pristupa. Na taj način stavra se uvid u kretanje zaposlenih i obezbeđuje da neovlašćena lica nemaju pristup određenim delovima ili čitavom prostoru.

5. RASVETA

Osvetljenje se može smatrati vitalnim delom bezbednosti distributivnog centra. Loše osvetljenje ne samo da pruža zaštitu lopovima (zbog čega ih je teže identifikovati), već mogu predstavljati i opasnost za zaposlene i obezbeđenje. Dakle, dobro osvetljeni centri za distribuciju su manje pogodni za krađe a sa druge strane smanjuju povrede na radu i omogućavaju bolji proces rada.

6. UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Kako se upravlja zalihama u centrima za distribuciju? Koliko često se proveravaju proizvodi i koliko često postoji deficit prilikom sabiranja? Upravljanje zalihama je od vitalnog značaja za brzu  identifikaciju svih artikala, pri čemus e dobija preglednost onih koji nedostaju. Vođenje evidencije je osnovna mera u  sprečavanju gubitka.

7. SIGURNOSNA VRATA I PROZORI

Slabe brave ili vrata mogu omogućiti lak ulazak u distributivni centar  svakome ko želi da uđe, pružajući im lak pristup unutrašnjosti. Da li su to kradljivci koji žele da zarade ili radoznala deca koja se igraju i istražuju teren, pri čemu mogu zadobiti povrede. Ulaz mora biti maksimalno zaštićen, adekvatnim vratima, bravavama na takav način da distributivnom centru mogu pristupiti samo zapsoleni prilikom otključavanja istog.

Kako zaštititi prozore u prizemlju? Vrlo jednostavno, postavljanjem mehaničke zaštite – čelične rešetke, korišćenjem ojačanog stakla.

8. OGRADA

Takođe poslednja, ali ne i najmanje bitna komponenta je ograda, koja u suštini predstavlja glavnu imperativ kada je u pitanju neovlašćen ulaz na posed.