U svetlu tragedije u Portugalu: Niko više nije pošteđen uticaja globalnog zagrevanja i šumskih požara

Tvrdi se da je globalno zagrevanje faktor smrtonosnog šumskog požara koji je u centralnom delu Portugala odneo više od 60 ljudskih života. Veliki broj ljudi je ostao bez domova, a najveći broj pobinulih život je izgubilo u svojim automobilima dok su pokušavali da pobegu iz oblasti zahvaćene nemilosrdnom vatrom

0
39
U svetlu tragedije u Portugalu: Niko više nije pošteđen uticaja globalnog zagrevanja i šumskih požara

Stručnjaci objašnjavaju da trenutni meteorološki uslovi ne samo da povećavaju rizik od požara, već i njihov intenzitet. Zbog toga se susrećemo sa požarima poput nedavnog u Portugalu, koje vatrogasci ne mogu savladati. Vatra se ne može staviti pod kontrolu jer se kreće sve brže i nepredvidiva je. Ovakvi vreli i suvi klimatski uslovi povećavaju verovatnoću da će šumski požari, nastali usled  udara groma i ljudkih faktora, trajati mnogo duže.

Sezona šumskih požara produžena je od juna do oktobra, a Portugal je prema rečima stručnjaka posebno bio kritičan zbog velike količine zapaljive vegetacije kao što su borove šume i drveće eukaliptusa.

Klimatske promene produžile su sezonu divljih požara i ona sada traje čak 5 meseci. Globalno zagrevanje neminovno utiče na nastanak strašnih požara, jer smo svedoci porasta temperature, a sve topliji vazduh je sinonim za sušu i zapaljivu vegetaciju.

Stručnjaci upozoravaju na sve veću opasnost i rastući trend od tzv. „mega požara” koji pogađaju površine koje su veće od 1.000 hektara. Ovo postaje gorući problem širom sveta, a Mediteran se izdvaja kao posebno rizično područje.

požar u čileu

Neobično veliki požari zahvatili su Aljasku i Indoneziju 2015. godine. Kanada, Kalifornija i Španija uništene su nekontrolisanim plamenom 2016. godine. Sada, 2017. godine – masovni požari buktali su u Čileu, a smrtonosni plamen u Portugalu odneo je na detetine života. Stravičan prizor mogao se nedavno videti i u Hrvatskoj, kada je izgorela borova šuma i maslinjaci.

U Sjedinjenim Američkim Državama, 2015. godina bila je rekordna sa više od 10 milona spaljenih područja – to je oko 4 miliona hektara ili veličina Holadnije ili Švajcarske! Ovakav bilans zabrinjava i nije viđen u novijoj istoriji.

Na pitanje da li su efekti globalnog zagrevanja zaista toliko loši, kratak odgovor je  – da. Čak i naizgled mali rast prosečne temperature je dovoljan da izazove dramatičnu transformaciju naše planete.

Razorne posledice požara, pre svega u smislu gubitka ljudskih života, ali i zdravlja ljudi i materijalne štete, prete stalnom tendencijom rasta ukoliko se na globalnom nivou ne promene aktivnosti koje dovode do klimatskih promena. Poseban problem je taj što su požari postali toliko učestali, da su oni sami postali značajni doprinosioci emisije gasova sa efektom staklene bašte.

U novijoj istoriji Republike Srbije, najviše šumskih požara zabeleženo je 2012. godine, kada je izgorela površina od 7.460 hektara.

Stručnjaci ipak podsećaju da požari nisu neprijatelji i da ih je uvek bilo u određenoj meri. Međutim, poslednjih godina efekat su osnovnog procesa – klimatskih promena i to je problem koji je potrebno rešavati.

U svetlu tragedije u Portugalu: Niko više nije pošteđen uticaja globalnog zagrevanja i šumskih požara
5 (100%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

eleven + 20 =