Nedržavni sektor bezbednosti u Republici Srbiji

Zaštita života i imovine građana nije samo potreba, već i neminovnost funkcionisanja u današnjem svetu punom nasilja. U savremenom društvu došlo je do velikih promena u socijalnoj i ekonomskoj strukturi, zbog čega se opasnost po čoveka i njegovu imovinu mnogostruko uvećala

178
fizičko tehničko obezbedjenje srbija
- Sponzor članka -assa abloy srbija

Svi savremeni bezbednosni izazovi, rizici i pretnje stvorili su potrebu za sveobuhvatnijom zaštitom. Taj sveobuhvatniji način zaštite je, u stvari, ceo sistem koji konstantno mora da se menja i prilagođava u cilju praćenja i efikasnog odgovora na sve modernije bezbednosne izazove.

Na žalost, sama država danas nije u mogućnosti da obezbedi prisustvo policijskih službenika na svakom mestu u svakom trenutku, gde određena dobra mogu biti predmet napada i ugrožavanja. Sa druge strane, razvija se svest o tome da svaki pojedinac, odnosno organizacija i/ili drugi subjekti moraju preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost. Sve je više pojedinaca, vlasnika organizacija, koji angažuju druge subjekte kako bi dobili viši stepen zaštite od onog koji im država može pružiti. Ta dodatna zaštita se očekuje od nedržavnog sektora bezbednosti.

Tokom 2003. godine, u proceduri razmatranja u Narodnoj skupštini Republike Srbije nalazio se predlog Zakona, pripremljen u Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, kojim je ova oblast trebalo da bude regulisana, ali on nije usvojen. Postojala su još tri zakonska predloga:

  • Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja – Centar za civilno-vojne odnose, 2006. godine
  • Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju lica i imovine – Odbor Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije, takođe 2006. godine
  • Nacrt zakona o privatnoj delatnosti obezbeđenja lica i imovine i detektivskoj delatnosti – LEX – Liga eksperata, takođe 2006. godine

Svi su odbijeni. U toku 2011. godine, u proceduri usaglašavanja se nalazio Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju, ali zbog suviše udaljenih stavova i brojnih neusaglasivih primedbi nadležnih institucija, nije pripremljen u formi zakonskog predloga za razmatranje od strane Vlade Republike Srbije. Bez obzira što u Srbiji ova oblast tada nije bila pravno regulisana, postojao je veliki broj kompanija koje su obavljale poslove sektora privatne bezbednosti. Manji broj agencija se učlanjivao kao pravno lice u Privrednu komoru Srbije, dok ostale, manje firme, koje pružaju ad hoc usluge iz te oblasti, nisu bile registrovane u Komori.

Preduzeća i drugi subjekti u Republici Srbiji su, koristeći Ustavom utvrđeno pravo na ostvarivanje bezbednosti, a u cilju ostvarivanja zaštite imovine i drugih vrednosti, po pravilu nastavila da sprovode bezbednosnu delatnost na osnovama metodologije rada i iskustava iz prakse proisteklih iz ukinutih zakonskih i podzakonskih propisa.

Tako je u nizu bolje organizovanih državnih i društvenih preduzeća, i pored ukidanja Zakona o sistemu društvene samozaštite u praksi, nastavljena primena principa i procedura ustanovljenih tim Zakonom, ali ovoga puta ne kao pravnih normi, već kao „standard pozitivne prakse“.

Međutim, ova situacija se menja 2016. godine, nakon što je donet Zakon o privatnom obezbeđenju, koji kaže da su svi zaposleni u privatnim kompanijama (do kraja 2016. godine) morali da prođu obuku, polože stručni ispit i na taj način steknu licencu koja je potpisana od strane MUP-a Republike Srbije.

Šta zapravo ovaj Zakon propisuje i uređuje?

  • Uvedene su licence koje izdaje MUP, svim fizičkim i pravnim licima angažovanim na poslovima obezbeđenja;
  • Licence fizičkim licima omogućavaju zaposlenje u pravnom licu ili kod preduzetnika sa licencom za obavljanje delatnosti, ali ne i samostalno obavljanje poslova;
  • Uvedena je obaveza i licenciranje samozaštitne delatnosti za firme koje koriste sopstveno obezbeđenje, ili za sopstvene potrebe vrše održavanje, instaliranje, projektovanje sistema tehničke zaštite;
  • Zabranjeno je obavljanje bilo kakvih poslova obezbeđenja ili instaliranja sistema tehničke zaštite od strane lica koja nemaju Licencu MUP-a.

Sistemi tehničke zaštite video nadzor, alarmni sistemi, kontrola pristupa spadaju u poslove obezbeđenja i podležu ovom zakonu koji i definiše određene procedure koje prethode instalaciji sistema (procedure zavise od kategorije objekata).

Zakon uređuje i nalaže sledeće procedure:

  • Izradu Akta o proceni rizika;
  • Izradu plana sistema tehničke zaštite;
  • Izradu projekta sistema tehničke zaštite;
  • Montažu, ugradnju podešavanje, puštanje u rad i obuku korisnika;
  • Obavezno održavanje sistema tehničke zaštite.

Za svaki deo poslova iz oblasti Tehničke zaštite (procena rizika, planiranje, projektovanje sistema, nadzor nad izvođenjem, izvođenje radova, obuka korisnika i održavanje sistema) obavezna je Licenca MUP-a, u skladu sa zakonom o privatnom obezbeđenju.

Šta je važno znati kod izbora sistema tehničke zaštite?

  • Sva instalirana oprema mora u smislu kvaliteta i funkcionalnosti da ispunjava domaće SRPS standarde, a u nedostatku domaćih odgovarajuće Evropske EN standarde, što se dokazuje sertifikatima;
  • Instaliranje i održavanje sistema obavezno obavlja Licencirano pravno lice ili preduzetnik sa Licencom;
  • Za svaki instaliran sistem izrađuje se tehnička dokumentacija u skladu sa zakonom;
  • Obaveza korisnika sistema je da omogući i ugovori održavanje sistema tehničke zaštite u skladu sa zakonom;
  • Instalirani sistem tehničke zaštite ne sme da ugrožava privatnost drugih, u skladu sa zakonom;
  • Snimljeni video materijal sa svake kamere se mora čuvati najmanje 30 dana i obavezno se mora staviti na uvid ovlašćenom policijskom službeniku, na zahtev!
Nedržavni sektor bezbednosti u Republici Srbiji
5 (100%) 17 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

7 + 7 =