Izrađuje se mapa ugroženosti i rizika od poplava

Region Zapadnog Balkana jedan je od najugroženijih klimatskim promenama. Procenjuje se da je šteta od poplava i suša u Srbiji od 2000. godine oko pet milijardi evra. I susedne zemlje imaju isti problem- kako se suočiti sa prirodnim nepogodama. Na Balkanskoj konferenciji o razumevanju rizika, koja je održana u Beogradu, Svetska banka predstavila je nove tehnologije jačanja otpornosti na klimu i nepogode.

27
Izrađuje se mapa ugroženosti i rizika od poplava

Poplave 2014. bile su upozorenje da treba izgraditi efikasan sistem za zaštitu od prirodnih katastrofa. Uz pomoć EU, UNDP-a i Svetske banke do sada je uloženo oko 100 miliona evra.

„Opštine su danas mnogo spremnije kada je u pitanju upravljanje rizicima od klimatskih promena i suočavanje sa prirodnim katastrofama”, navodi Alana Simpson iz Svetske banke.

Srbija je prošle godine od Svetske banke dobila 66 miliona evra kredita za slučaj neke katastrofe. Od toga je iskorišćeno 23 miliona evra da se nadoknade štete od poplava u – zdravstvu, školstvu i poljoprivredi.

„U ovom trenutku ono što je aktuelno, to je brana koju ćemo praviti na Novom Beogradu i u zemunskom delu, koja će omogućiti da smanjimo rizik od poplava ukoliko se dese. Takođe je značajno da ćemo se u narednom periodu baviti priobaljima i rekama”, navodi gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić.

Uz pomoć Japana, urađen je i katastar klizišta i mapa sliva Kolubare, gde se pokazalo da je neophodna investicija od oko 200 miliona evra.

„U toku je snimanje terena koji treba da omogući da imamo sistem koji treba da nam pomogne da predviđamo i plavljenje, a i način plavljenja, koji treba da ukazuje na to gde sme, gde ne sme da se gradi, kako planirati resurse kada je reagovanje na vanredne situacije u pitanju”, navodi Marko Blagojević, direktor Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Evropska unija donirala je i opremu za snimanje iz vazduha kako bi se uradila karta rizika za 75 plavnih područja u Srbiji.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasador Sem Fabrici i v.d. direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević, prisustvovali su na aerodromu „Batajnica“ predstavljanju projekta finansiranog iz donacije EU, IPA 2014 – „Obnova posledica poplava – izrada mapa ugroženosti i mapa rizika plavnih područja na teritoriji Republike Srbije“, u okviru koga je donirana oprema za lasersko vazdušno snimanje.

„Vojska Srbije, kao svoju treću misiju ima saradnju i pomoć civilnim vlastima kada su u pitanju elementarne nepogode. Ali ne samo kada se one dese, već i kao vid prevencije da se ne dese, ili ako se dese, da šteta bude najmanja moguća. Vojnogeografski institut, koji je težišni nosilac ovog zadatka, ima pred sobom 10.000 kvadratnih kilometara koje treba snimiti i mapirati, što je veliki posao i posao za koji smo pripremili ljude, za koji smo u potpunosti spremni, što je posao koji će značajno pomoći našoj zemlji da se mnogo uspešnije nosi sa potencijalnim pretnjama, da predviđa događaje i da ide u susret svetu, koji se, nažalost, ne menja na bolje“, naglasio je ministar Vulin.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući donaciji EU, Vojnogeografski institut će biti mnogo bolje opremljen i mnogo spremniji da stvari menja. On je ovom prilikom naglasio da je ovo odličan primer kako Vojska Srbije sarađuje sa civilnim organima, a isto tako primer kako organi EU mogu da sarađuju direktno sa Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije.

U projektu, finansiranom od strane EU, a u koordinaciji Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije, učestvuju Ministarstvo odbrane i Vojnogeografski institut Generalštaba Vojske Srbije, Republički geodetski zavod, Republički hidrometeorološki zavod, Republička direkcija za vode i javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode“ i „Vode Vojvodine“. Uz implementacionu podršku Svetske banke ovom projektu, cilj je da se karte ugroženosti i karte rizika od poplava izrade do 2020. godine.

Ambasador Fabrici izrazio je zadovoljstvo jer se ovaj projekat, ukupne vrednosti 6,15 miliona evra realizuje u saradnji sa institucijama Republike Srbije. Naglasio je da će LiDAR tehnologija obezbeđena donacijom (Light Detection and Ranging – LiDAR), kao i hardver i softver za obradu podataka dobijenih aerofotogrametrijskom LiDAR kamerom i ostala prateća oprema, pomoći Republici Srbiji da bude bolje zaštićena od rizika koji nose poplave.

On je podsetio na strašne poplave koje su zadesile Srbiju 2014. godine. Pomoć EU koja je u prvoj fazi donirana odnosila se na oporavak, a sada, kako je dodao ambasador Fabrici, predmet donacije je oprema koja će pomoći u prevenciji elementarnih nepogoda.

„Nadam se da će Vojnogeografski institut dobro iskoristiti ovu sofisticiranu opremu, a ova donacija je deo šireg paketa koji će pomoći da Srbija, kao i druge zemlje članica Evropske unije, može da stvori društvo koji će biti otpornije na štetu koje nose elementarne nepogode”, naglasio je ambasador Fabrici.

Govoreći o značaju donacije, direktor Kancelarije za javna ulaganja Marko Blagojević istakao je da je EU odvojila velika sredstva – ukupno 172 miliona evra, ne samo za obnovu, nego i za finansiranje nove infrastrukture za prevenciju i zaštitu od plavljenja.

„Republika Srbija je počela da ulaže više nego što je ikada ranije bio slučaj i u jačanje i unapređenje postojeće infrastrukture, jer smo svesni rizika kojima smo izloženi i radimo tako da svakoga narednog dana budemo makar malo bezbedniji nego što smo to danas ili nego što smo što smo bili juče. Karte ugroženosti i karte rizika od poplava značajne su i za prevenciju i za bolju pripravnost u slučaju elementarnih nepogoda, jer se na osnovu njih izrađuju planovi evakuacije i spašavanja stanovništva“, naglasio je Blagojević.

Uoči početka Balkanske konferencije o razumevanju rizika, Blagojević je rekao i da je u toku snimanje terena iz aviona, a zatim se na osnovu tih snimaka prave trodimenzionalne mape, uz pomoću kojih se predviđa plavljenje, kao i gde sme, a gde ne sme da se gradi.

On je ujedno podsetio i je da je katastar klizišta urađen za deo teritorije Srbije, za koji važi pretpostavka da je u velikoj meri izložen riziku od klizišta, poput Kolubarskog regiona. Blagojević je rekao da su mape klizišta pokazale da ih ima oko 30.000 i da je trećina zemlje pod rizikom od klizišta.

Blagojević je istakao i da se prevencija ne radi preko noći i kao primer naveo izgradnju 20 kilometara dugog nasipa na teritorijama opština Šabac i Bogatić, gde je samo za građevinske radove potrebno između godinu i po i dve godine, a za pripremu isto toliko.

Projektom je predviđeno da Vojnogeografski institut tokom 2018. i 2019. godine sprovede snimanje terena iz vazduha LiDAR kamerom doniranom kroz ovaj projekat, kako bi potom Republički geodetski zavod izradio digitalne modele terena plavnih područja.

Na osnovu ovih 3D modela do kraja 2020. godine biće izrađene mape ugroženosti i mape rizika od poplava u cilju prevencije poplava i efikasnijeg reagovanja u vanrednim situacijama na teritoriji Republike Srbije.

Izrađuje se mapa ugroženosti i rizika od poplava
Oceni ovaj članak

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

twelve + 14 =