Ulaganje u bezbednost kompanije i edukacija zaposlenih

Eksponencijalni rast promena i dostignuća u nauci i tehnologiji sa sobom je doneo i jednako tako veliki porast pretnjii i novih oblika ugrozavanja u svim oblastima ljudske delatnosti.

261
Ulaganje u bezbednost kompanije i edukacija zaposlenih

Bezbednost prestavlja osnovnu potrebu svake organizacije i kompanije, kao i uslov za odvijanje svih ostalih aktivnosti. Upravo zato zbunjuje činjenica da se na poslove bezbednosti i zaštite lica, imovine i poslovnih interesa jedne kompanije gleda kao na dodatni finansijski trošak, koji treba svesti na neophodni minimum, shodno zakonskoj regulativi. Retka su preduzeća koja bezbednost shvate kao investiciju, koja se u početku iskazuje kao trošak, a kasnije smanjuje troškove poslovanja i donosi benefite.

Bezbednost jedne orgnizacije i kompanije obuhvata skup mera i aktivnosti kojima se štite osobe, objekti, prostor, imovina, kao i poslovni podaci i informacije, od planiranih protivzakonitih radnji grupa ili pojedinaca, slučajno izazvanih akcidentnih situacija prouzrokovanih usled nemara, nehata i nepažnje, kao i sprečavanje nastanka šteta usled delovanja više sile. Prikaz o stanju bezbednosti se najbolje stvara analizom prošlosti i genezom nastanka štetnih radnji i događa, koji mogu dati prognostiku budunosti. Uzroci nastanka šteta u jednoj kompaniji su do danas uglavnom bili vezani za:

  1. protivzakonita delovanja grupa ili pojedinaca
  2. nemar, nehat i nepažnja, te i
  3. viša sila.

Istraživanja pokazuju da skoro 75% šteta nastaje zbog uticaja delovanja ljudi (protivzakonitih ili u obliku nemara, nehata i nepažnje). Ove protivzakonite radnje mogu delovati kao “spoljašnja zavera” ili kao “unutrašnja zavera” od strane samih zaposlenih. Prema istraživanjima u samoj strukturi počinitelja, 80% su osobe izvan organizacije i uglavnom je imovina predmet napada, 20% osobe koje rade u organicaciji. Međutim što se tiče štete nastale po kompaniju usled protivzakonitih delovanja, ona je u obrnutom smeru, pa 80% štete je usled delovanja ovih 20% iz redova organicacije, a samo 20% štete je nastalo delovanjem od strane konkurencije izvan kompanije. Postoji moštvo različitih motiva koji navode zaposlene da vrše neke od nedozvoljenih radnji na štetu kompanije, kao sto su alkoholizam, vlastiti dugovi, kleptomanija, nesrazmernost finansijskih zelja i mogućnosti njihovog legalnog ostvarivanja, kriminalne sklonosti i slično. Svetska iskustva potvrđuju činjenicu da zaposleni sa dužim radnim stažom vrše više ovakve radnje, jer su se upoznali sa slabim tačkama organizacije. Sa aspekta bezbednosti je zato bitno obezbediti potpunu kontrolu i nadzor nad zaposlenim u kompaniji, da ne bi došlo do toga da protivzakonite aktivnosti ugroze interese čitave orgnizacije.

Takođe se svakodnevno u mnogim organizacijama dešavaju radnje i postupanja zaposlenih suprotna važećim internim propisima, procedurama rada, kao i pravilima ponašanja jednog radnika. Takve radnje i postupanja dovode do raznih vidova nastanka materijalne i nematerijalne štete za preduzeće, a njihovo registrovanje se najčešće uočava tek po nastanku posledica.

Ostatak od 1/4 celokupne štete nastale za imovinu pojedine kompanije je usled delovanja više sile, požar, poplava, vremenske nepogode i sl. Kada se dogodi, viša sila predstavlja snagu prirode i čovek tu teško može parirati. Ipak se ovde preventivom i ulaganjem u bezbednost organizacije mogu stvoriti pretpostavke da do štete ne dodje i smanjiti rizik koje one nose sa sobom.

Kompanija treba da ulaže u prevenciju koja može biti generalna ili pojedinačna, a uvek je usmerena na sprečavanje nastanka štetnih radnji i događaja. U prevenciji se koriste znanja bezbednosnih stručnjaka i oslanja se na njihovo iskustvo o zabeleženim štetnim radnjama i događajima kako bi se otklonile ili umanjile okolnosti koje su do njih dovele, odnosno koje su pogodovale njihovom nastanku ili odvijanju. Postavlja se pitanje kako preventivno delovati? Na prvom mestu su promena odnosa prema radu, te edukacija zaposlenih u cilju podizanja bezbednosne kulture, kao i usvajanje brojnih zakona, standara i procedura koji se se tiču bezbednosti.

Edukacija zaposlenih u cilju podizanja svesti i bezbednosne kulture, nezamenjiv je faktor u smanjenju štete za organizaciji. Ova edukacija mora biti u fazi zapošljavanja, i u kontinuitetu se odvijati tokom procesa rada. Programi edukacije moraju biti usmereni na to da se propisani procesi i procedure oživotvore u praksi, a ne da su “mrtvo slovo na papiru“.

Uprave kompanije treba da koriste konsultantske usluge stručnjaka za poslove bezbednosti. Predlog stručnjaka, a zatim odluka uprave mora biti doneta na osnovu procene ugroženosti kompanije.

Osnovni naglasak stavljen je na sastav fizičke i tehničke zaštite kompanije. Fizička zaštita kompanija je najčešće prepuštena spoljašnjm partneru koji je angažovan ugovornim odnosom, a angažman je dobila ona firma obezbeđenja koja je ili imala najpovoljniju ponudu (što ne znači i najkvalitetniju), ili je za nju lobirao neko od članova uprave organizacie. Tehniki sastav zaštite je takođe projektovan u celosti od strane spoljašnjeg partnera koji u velikom broju slučajeva je trgovac koji ima za interes ugraditi što skuplju opremu, zanemarujući njenu funkcionalnost i operativnost upotrebe.

Bitna stavka za uspeh jedne organizacije jeste ulaganje u njenu bezbednost, jer ako nije rešen problem bezbednosti, nijedan drugi neće biti rešen i to je siguran put u propast te organizacije. Investicija u bezbednost je investicija u budućnost i napredak kompanije.

Ulaganje u bezbednost kompanije i edukacija zaposlenih
5 (100%) 3 ocena/e