POLIGRAF: Tehnika otkrivanja laži

Poligrafsko testiranje obuhvata niz kompleksnih postupaka koji uključuju postavljanje posebno odabranih pitanja, merenje psihofizioloških reakcija na ta pitanja i njihovu složenu interpretaciju sa ciljem otkrivanja lažnih odgovora. Poligraf pripada domenu primenjene psihologije sa obzirom na to da je detektor laži čisto psihološki test i predstavlja psihološku „igru“ ispitivača i ispitanika.

217

Poligraf registruje simptome koji nastaju kao posledica promene u unutrašnjim funkcijama organizma, on meri intenzitet emocija na osnovu praćenja promena disanja (poligraf razlikuje stomačno i plućno), pulsa, krvnog pritiska, mišićnih pokreta i psihogalvanskog refleksa.

Kako izgleda postupak poligrafskog testiranja?

Pre samog početka ispitanik potpisuje obrazac koji potvrđuje dobrovoljni pristanak na poligrafsko testiranje. Nakon što dobije pisanu saglasnost ispitanika, ovlašćeno službeno lice daje ispitaniku unapred pitanja kako bi se on pripremio za odgovore i upoznaje ga sa radom uređaja i tek nakon toga pristupa se testiranju. Ispitanik se povezuje sa aparatom koji precizno registruje i meri promene u fiziološkim reakcijama i daju mu se instrukcije da na pitanja odgovara kratko sa „da” ili „ne”. Pitanja se spremaju prema određenim metodama u uskoj vezi sa specifičnostima konkretnog krivičnog dela i ličnošću ispitanika. Postoji čitav niz testova, od koji su najčešći metoda vrhunca napetosti (indirektna metoda)  i test kontrolnih pitanja (direktna metoda) koji kombinuje niz relevantnih i irelevantnih pitanja i kontrolno pitanje. Poenta tehnike testa vrhunca napetosti (POT) jeste u neminovnom približavanju kritičnog pitanja koje može da poznaje samo krivac. Osnov ove metode jeste pretpostavka da će ispitanik pokazati intenzivno emotivno uzbuđenje nakon lažnog odgovora na kritičnu činjenicu. Manu ove metode predstavlja teškoća pronalaženja kritičnog pitanja koje zaista može poznavati samo krivac. Kao dopuna ovoj metodi, uvodi se kontrolno pitanje i tzv. pitanje kompleksa krivice, kojima se želi isprovocirati reakcija na laži, ova metoda zapravo predstavlja posmatranje reakcije pri lažnom optuživanju.

U Zakonu o policiji  postoji odredba koja se odnosi na postupak i ograničenja pri testiranju, koja navodi da ispitanik može u toku ispitivanja da odustane od daljeg poligrafskog testiranja. U policiji takođe navode da je odbijanje poligrafskog testiranja potpuno legitimno i ne povlači nikakve zakonske posledice.

Ko poligrafskom ispitivanju ne može da se podvrgne?

Poligrafsko testiranje ne može da se primeni na osobe koje imaju ozbiljna srčana obolenja ili respiratorne smetnje, na one koje pokazuju vidljive znake duševne bolesti, na trudnice, osobe koje su u izrazito stresnom stanju i na lica koja nisu navršila 14 godina života. Maloletnik se može podvrgnuti poligrafskom ispitivanju uz njegov pristanak i uz saglasnost i prisustvo roditelja, staraoca ili punoletne osobe od poverenja.

Da bi poligraf utvrdio istinu, mora se najpre utvrditi fiziološka norma ispitanika (normalni fiziološki status organizma). Takođe treba imati u vidu da osoba koja se ispituje bude odmorna, sita i naspavana, da bi rezultati poligrafskog testiranja bili tačni. Nagon za hranom ili spavanjem jači je od straha, pa se rezultati testiranja u ovakvim slučajevima ne mogu uzeti kao merodavni.

Da li se poligraf može prevariti?

Poligraf se ne može prevariti, jer su to reakcije autonomnog nervnog sistema i možemo ih uporediti sa primerom da ukoliko padnete u nesvest vi nećete prestati disati, tako je i sa reakcijama. Poligrafski aparat snima reakcije i ne može se prevariti, a jedino je moguće „prevariti“ ispitivača.

Veština ispitivača i izbor metode su od velikog značaja za uspeh testiranja, dok je najteži zadatak – dobra interpretacija poligrama. To nužno zahteva od ispitivača iskustvo, naravno, uz poznavanje psihologije i fiziologije. Samo osobe čija je uža specijalnost baš rad na poligrafu mogu da imaju pravo testiranja pomoću poligrafa. Mnogo stručnjaka se složilo u tome da bi za to bio najkompetentniji sudski psiholog. Ispitivač treba da je upoznat sa krivičnim zakonodavstvom, a posebno sa odredbama na osnovu kojih vrši ispitivanje, uspešnost njegovog testiranja u najvećoj meri zavisi od postavljanja ključnih pitanja ispitaniku.

Ljudi mogu steći izvestan stepen voljne kontrole unutrašnjih fizioloških procesa. Promenu emocija prate fiziološke reakcije.Nije retkost da krivci pokušavaju da lažiraju rezultate time što lažno prikazuju neko drugo osećanje – pomeranjem prstiju, naprezanjem, kašljanjem, menjanjem ritma disanja i mnogim drugim metodama za koje smatraju da će im pomoći da izbegnu otkrivanje istine. Pored fizičkih protivmera kojima se pokušava uticati na fiziološke reakcije, krivci koriste i psihološke protivmere gde spada autosugestivna kontrola misli kojom ispitanik pokušava da „prebaci” fokus koncentracije sa relevantnog pitanja na irelevantno. Sve ovo može u određenoj meri da utiče na relevantnost poligrafskog testiranja, ali ga je gotovo nemoguće prevariti, a to proizilazi iz jednostavne fiziološke činjenice da je nemoguće odjednom kontrolisati sva četiri parametra koji se ispituju tokom poligrafskog testiranja.