U februaru su doneti novi pravilnici koji se tiču postupanja obrazovnih ustanova tokom kriznih događaja, ocenjivanja učenika i obavljanja društveno-korisnog rada. Cilj ovih izmena je preventiva neželjenih događaja, kao i skretanje pažnje učenicima da ocena iz vladanja ipak mora da se zasluži.
Za početak, jedna od novina tiče se disciplinskog postupka. Naime, svedoci smo da je ranije bio slučaj da kada se pokrene disciplinski postupak, roditelji bi neretko u prebacili dete u drugu školu. Sa novim izmenama, za vreme trajanja disciplinskog postupka roditelj ne može ispisati dete iz jedne škole u drugu, što je pre bio slučaj, pa bi se u toj situaciji prekidao disciplinski postupak i učenik ne bi snosio nikakve sankcije.
Ovaj pravilnik uključuje i jednu novinu koja pre nije bila praksa u našim školama, makar ne formalno, a to je društveno-koristan rad.
Ministarka prosvete je za pravilnik o obavljanju društveno-korisnog rada rekla sledeće:
„Svrha društveno-korisnog rada u školama je razvijanje empatije, solidarnosti i saradnje i aktivizma. Kroz ove aktivnosti učenici bi trebalo da unaprede veštine potrebne za odgovorno učešće u društvu, kao i da budu osnaženi da poštuju i promovišu ljudska prava. Društveno-korisne aktivnosti u školama nisu više samo alat pojačanog vaspitnog rada, kao što je to bio slučaj do sada, nego su sastavni deo preventivnog plana zaštite od nasilja koji se planira godišnjim planom rada škole i ostvaruje se radi uključivanja svih učenika“.
Vladanje je takođe jedan domen gde je došlo do promena. Naime, u osnovnim školama vladanje će uticati na prosek od drugog razreda, dok je u srednjoj to aktivno od početka srednje škole. Ocena neće više biti opisna već brojčana i deca će se iz vladanja ocenjivati najmanje dva puta u toku polugodišta i zaključna ocena koja će se donositi na kraju polugodišta. Ističe se da je cilj ove mere da bude preventivna i da đaci budu svesni činjenice da se i njihovo ponašanje ocenjuje i da će ocena koju budu imali iz vladanja uticati na njihov opšti uspeh.
Na snazi je takođe i pravilnik za prevenciju i sprečavanje nasilja koji se odnosi i na krizne situacije i postupanje u njima. U slučaju da do nasilja dođe, prema pravilniku formira se tim koji je u obavezi da u zavisnosti od tipa nasilja bude u komunikaciji sa MUP-om, centrom za socijalni rad i drugim institucijama, ali svakako najpre sa roditeljima. Tim čine stručni saradnici, direktor, razredne starešine, u zavisnosti od tipa situacije. Postupanje ustanova u kriznim događajima će biti deo Pravilnika o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.
Od onih koji su se upoznali sa novim izmenama, veliki broj njih je skeptičan, a među njima se nalazi i određeni deo nastavnika. Jedan od članova foruma beogradskih gimnazija je istakao da u obrazovnim ustanovama postoji sve više timova za razne situacije i da je samim tim sve više administracije, dok su deca istovremeno sve gora. Ističe da zbog povećanog obima administracije nastavnici nemaju toliko mogućnosti da se posvete vaspitno obrazovnom domenu svojih učenika.
Predstavnici institucija ističu da su ovi pravilnici jedan od načina kako se jača vaspitna uloga škola i obrazovni sistem za prevenciju i odgovor na nasilje.
Međutim, deo pravilnika oko koga je bilo najviše spornih reakcija u javnosti je deo koji se odnosi na „ocenjivanje“ nastavnika od strane roditelja. Ovaj deo se pre svega odnosi na osnovne škole, dok u srednjim školama ne funkcioniše po istom principu.
U članu 4 pravilnika ocenjivanja stoji definicija ocene i šta ona podrazumeva: „Ocena predstavlja objektivnu i pouzdanu meru napredovanja i razvoja učenika kao i angažovanja učenika i njegove samostalnosti u radu i pokazatelj je kvaliteta i efikasnosti zajedničkog rada nastavnika, učenika i škole u celini.“ Imajući u vidu ovu definiciju koja, iako se odnosi na učenike, nameće pitanje kompetencije roditelja da ocenjuju nastavnike i u čijim se onda rukama dnevnik zapravo nalazi. Iako je određena procedura za postupanje u tim situacijama, ova novina je s pravom iznenadila mnoge.
Pošto je spomenuto da će se formirati i novi timovi, tu se nameće i tema manjka prosvetnih radnika. To je svakako posebna tema, ali nemoguće je a ne primetiti da se položaj prosvetnih radnika značajno promenio u odnosu na ranije. Neki su ovim promenama apsolutno zadovoljni, drugi ističu da te promene nisu donele ništa dobro, a da najviše štete snose upravo đaci.
Svi smo slušali priče o tome kako je školovanje ranije funkcionisalo, pogotovo od starijih članova u porodici i da je tada bila prisutna druga krajnost, gde je nastavnik više bio strah i trepet nego osoba koja vas usmerava na neki zdrav način. Međutim, reklo bi se da danas svedočimo drugoj krajnosti.
Roditeljska uloga je uvek bila, u najmanju ruku, izazovna. Interesovanje za život svog deteta i aktivno učestvovanje uvek mora da postoji, ali dolazak u školu i pretnja otkazom nastavnicima jer niste zadovoljni trojkom svog deteta je nešto sasvim drugo, a nažalost sreće se u praksi.
Mora se imati u vidu i da mogućnost ocenjivanja rada nastavnika od strane roditelja može uticati na percepciju njihovog autoriteta. Odnosno do smanjenja autoriteta u očima učenika. Da li se kvalitet obrazovanja poboljšava na ovaj način ili će se ipak istaći nedostatak stručnosti i objektivnosti u procenjivanju nastavnika ostaje da vidimo.
Nijedna krajnost nije dobra. Hoće li roditelji i nastavnici uspeti da pronađu balans i koliko će u tome pomoći institucije, saznaćemo primenom ovih pravilnika. Na kraju dana, najbitnije je da obezbedimo da deca najpre budu sigurna u školama i u tom domenu ne bi trebalo da postoji prostor za neslaganja.
