Svakodnevne rutine, ubrzani stil života, žurba po gradu…Zastanite na sekund, usporite i napravite mali predah. Da li vidite svoje okruženje na pravi način? Da li ste skoro zastali i zaista pogledali oko sebe?
Možda sedite u javnom prevozu dok ovo čitate, u kafiću, ili jednostavno sedite u svojoj sobi čitajući ovaj tekst. Da li vidite kameru? Pogledajte malo bolje. Iako vam se čini ili sa sigurnošću znate da kamere nema, moraćemo da vas razočaramo.
Još uvek niste primetili? Ako ovo čitate na svom mobilnom telefonu, postoji velika šansa da vas vaša kamera na telefonu nadgleda. S druge strane, ako sedite i radite na svom laptopu, verovatno je tu web kamera koja je usmerena pravo na vas.
Veruje se da je više od 1 milijarde kamera instalirano širom sveta. Gotovo je nemoguće izbeći ih jer su praktično implementirane svuda, a sve više dolaze fabrički „izlivene“ u svakom uređaju. One su svuda i sastavni deo svega. Na stubovima rasvete, semaforima, komandnim tablama, zgradama, trafikama, automobilima, autobusima, školama. „Ukrašavaju“ zidove i plafone u poslovnim prostorima i privatnim kućama, sportskim centrima, karate klubovima, prodavnicama, pijacama… Postoji velika šansa da vas upravo sada posmatra. Zato, napravite smešak!
Ako se pitate kako smo stigli (do)ovde, onda treba da znamo gde je sve i počelo – kada su izmišljene sigurnosne kamere, kada su počele masovno da se koriste na ulicama kao i niz drugih interesantnih činjenica.
Da li znate ko su preteče video nadzora?
Znatno ranije pre nego što je Nikola Tesla i zamislio moderne tehnologije, priroda je već postavila stvari na svoje mesto i imala svoj sistem video nadzora, a preteča je nastala upravo na srpskom tlu. Da vas pustimo da pogađate? Hm, nećete pogoditi!
Prvi pionir sigurnosne kamere bila je baba Mileva, a pomeranje zavese na prozoru značilo je jedno – REC! Nekoliko baka Mileva činile su složen sistem video nadzora koji je nadgledao, beležio i arhivirao i pohranjivao gomile informacija o komšijama. Ovaj sistem je radio 24/7 sa takvom preciznošću koja bi i najsavremenije tehnologije postidele i ostavile bez daha.
A sad, kada smo uspostavili da su bake prve “CCTV” operaterke, vreme je da pogledamo u savremeni svet i istražimo koliko vrsta kamera danas postoji i koje su to fascinantne činjenice.
Sistemi nadzora stariji od televizije
Verovatno niste znali da su prvi zatvoreni sistemi video nadzora – CCTV postojali još pre nego što je televizor bio na raspolaganju širokim narodnim masama! Prvi CCTV sistem stvorio je nemački inženjer Valter Bruh 1942. godine tokom Drugog svetskog rata kako bi posmatrao lansiranje raketa V-2. Ovaj sistem je prethodio širokoj upotrebi televizije, koja je tek kasnije postala deo svakodnevnog života i neizostavni uređaj u svakom domaćinstvu.
Gde i kada počinje istorija? Zavisi koga pitate!
Postoje dokazi koji sugerišu da se kamera za video nadzor prvi put pojavila u Sovjetskoj Rusiji, negde oko 1927. godine. Ruski fizičar Leon Teremin—najpoznatiji po izumu prvog elektronskog muzičkog instrumenta na svetu, jednostavno nazvanog tereminin—možda je stvorio sistem zatvorenog kruga koristeći kameru i televiziju, ali ga je Kremlj brzo klasifikovao što je onemogućilo njegovu dalju primenu sve do kasnijih godina.
Prvi nadzorni sistem iz 1942. – Postoji ali ne snima
Petnaest godina nakon što je Teremin možda napravio sistem u Sovjetskom Savezu, inženjer po imenu Walter Bruch dizajnirao je ono što mnogi smatraju prvim CCTV sistemom na svetu. Napravio ga je kako bi nacistički naučnici i vojno osoblje mogli bezbedno da posmatraju lansiranje V-2 raketa na aerodromu Peenemunde. Američka vojska kasnije je koristila sličan dizajn za testiranje atomskih bombi.
Ovi sistemi su možda postavili temelje, ali nisu mogli snimati ono što su videli. Ako neko nije sedeo i posmatrao monitor 24/7, nisu baš bili od koristi kao sigurnosne kamere.
TOP 10 gradova koji imaju najviše CCTV kamera – Globalna Rang lista
Prva bezbednosna kamera?
Najranije CCTV sigurnosne kamere dostupne javnosti pojavile su se 1949. godine. Proizveo ih je američki Vericon, ali one i dalje nisu mogle snimati i zahtevale su stalno praćenje. 1951. godine, izumljen je videorekorder (VTR). Rane verzije bile su uređaji sa otvorenim kalemom koji su omogućavali snimanje uživo slike na magnetsku traku. Prvi komercijalno dostupan model bio je VR-1000. Rekorder je debitovao 1956. godine po ceni od 50.000 dolara. Bio je veličine jednog stola.
U početku razvijena za televiziju, tehnologija je brzo prešla u ruke bezbednosne industrije. Međutim, nije bila praktična za privatnu upotrebu u domaćinstvima, te su zbog toga samo velike korporacije i državne institucije mogle priuštiti ovu opremu.
Kada je počelo „snimanje“ bezbednosnim kamerama?
Sigurnosne kamere su bile intenzivno korišćene tokom krunisanja kraljice Elizabete II 1953. godine. Godine 1960., tokom posete tajlandske kraljevske porodice, CCTV se ponovo koristio. London Transport je instalirao nekoliko CCTV kamera na železničkoj stanici 1961. godine. Njujork je imao nekoliko kamera koje su pokrivale Times Square sredinom 60-ih godina, dok je jedva 5- 10 % srpskih porodica moglo da priušti televizor sa ograničenim kanalima i bez boje.
Gde su prvi put postavljene kamere?
Grad Olean u Njujorku postao je prva lokacija u Sjedinjenim Američkim Državama koja je 1968. godine postavila sigurnosne kamere duž glavne ulice. Kamere su prenosile video direktno do lokalne policijske stanice. Ostali gradovi ubrzo su sledili njihov primer.
Ali ovi sistemi su i dalje zahtevali ili 24/7 praćenje ili tehničara koji bi gledao snimke sa VTR-a—ako ste mogli priuštiti jedan—i menjao trake po potrebi.
Videokasete menjaju pravila igre
Uvedene 1969. godine, videokasete su promenile igru. Bile su manje i jeftinije od tradicionalnih kalemova. Plastična kutija je obuhvatala traku za snimanje. Kao rezultat toga, kasete su mogle brzo i lako biti zamenjene.
Ovo unapređenje omogućilo je da nadzorne i sigurnosne kamere postanu mainstream. Dolazak potrošačkih videorekordera (VCR-ova) 1971. godine dodatno je ubrzao usvajanje.
Sigurnosni sistem „EVA“
Verovali ili ne, žena je izumela prvi sigurnosni sistem za domaćinstvo.
Marie Van Brittan Brown i njen suprug Albert izmislili su moderan video sigurnosni sistem krajem 60-ih godina. Njen patent za takav uređaj odobren je u Sjedinjenim Američkim Državama 1969. godine.
Zabrinuta za svoju sigurnost dok je bila sama kod kuće, dizajnirala je integrisani sigurnosni sistem. Sistem je uključivao četiri špijunke, kliznu nadzornu kameru, monitor i dvosmerni audio. Pomoću toga je mogla i da vidi i da razgovara sa onima koji su kucali na njena vrata. To je bio prvi takav sistem na svetu.
“Kombinacija sve složenijih CCTV mreža i VCR-ova omogućila je masovnu dostupnost nadzornih kamera i sigurnosnih sistema počevši od ranih 1970-ih.”
Bez istorije nema ni budućnosti
Poznato je da su ljudi više okrenuti saznanjima iz perioda koji počinje cifrom 2 i da sve što se dešavalo pre njihovog rođenja praktično „ne postoji ili nije bitno“, ali verujte ko ne zna istoriju nema ni budućnost. Zato ćemo iz kraćeg istorijskog pregleda zakoračiti u novu eru tehnologije video nadzora. Verujemo da će vam ovo biti daleko interesantnije, posebno ako vam kažemo da ste u proseku uhvaćeni kamerom oko 350 puta u toku dana.
Kada je prvi put nastala biometrijska tehnologija za prepoznavanje lica?
Ko ne zna gradivo, mali podsetnik za biometrijske sisteme. Obavezno pročitajte naš članak BIOMETRIJA _ NOVA ERA IDENTIFIKACIJE.
Tehnologija prepoznavanja lica potiče iz šezdesetih godina. Američki naučnik Vudro Vilson Bledso razvio je sistem koji je manuelno merio crte lica i koristio računar za poređenje sa pohranjenim podacima. Ovo je bio prvi poznati pokušaj prepoznavanja lica, ali tek su 1990-ih savremenije metode poput Eigenface pristupa omogućile značajan napredak zahvaljujući računarima.
Gde je prvi put primenjena kamera za prepoznavanje lica?
Jedna od prvih praktičnih primena tehnologije prepoznavanja lica bila je u bezbednosnim institucijama uključujući policiju i na strateškim lokacijama poput aerodroma. Početkom 2000-ih, počela je da se koristi za nadzor gužvi na javnim događajima. Na primer, 2001. godine, prepoznavanje lica je korišćeno na Super Bowlu kako bi se skenirali poznati kriminalci u masi prisutnih.
Više me ne vidiš! „Krpice“ koje zbunjuju kamere za prepoznavanje lica
Verovali ili ne, postoje odeća i modni dodaci koji su posebno dizajnirani da prevare sisteme za prepoznavanje lica. Na primer, neki džemperi i marame koriste specifične šare koje zbunjuju algoritme veštačke inteligencije, stvarajući iluzije koje otežavaju prepoznavanje lica. Ovaj pokret je poznat kao “adversarial fashion” i postaje sve popularniji među aktivistima za privatnost.
„Stelt metoda“ – naočare sa LED svetlima ometaju kamere
Još jedan način za izbegavanje nadzora su specijalne naočare opremljene infracrvenim LED svetlima. Ove naočare, kada se nose noću, ometaju kamere koje koriste infracrveno svetlo za snimanje, što ih čini potpuno nevidljivim na snimcima. Ova tehnologija je relativno nova i malo poznata, ali postaje popularna među onima koji žele da zadrže svoju privatnost.
Od baka Mileve do multifunkcionalnih tehnologija i nazad
Postoji više specijalizovanih vrsta nadzornih kamera, od kojih svaka ima specifičnu namenu:
- Kamere za prepoznavanje lica: Identifikuju osobe poređenjem crta lica sa bazama podataka.
- Kamere za prepoznavanje ponašanja i raspoloženja: Koriste AI za detektovanje i tumačenje ljudskog ponašanja i emocionalnih stanja, pomažući u praćenju sumnjivog ponašanja.
- Kamere za merenje brzine: Mere brzinu vozila radi sprovođenja saobraćajnih zakona.
- Kamere za prepoznavanje registarskih tablica: Identifikuju tablice vozila radi praćenja ili identifikacije ukradenih automobila.
- Termalne kamere: Detektuju toplotne signale, često korišćene za noćni nadzor.
- Kamere za detekciju objekata: Prepoznaju specifične objekte kao što su torbe, oružje ili ostavljeni predmeti. Ovo su samo neki primeri, a postoji mnogo drugih specijalizovanih kamera za javnu bezbednost i komercijalnu primenu.
A da li smo naveli sve? Pa i nismo. Tehnološka čuda nam priređuju iznenađenja, i dok ovo pišemo, nešto novo je već „rođeno“ u „industrijskim laboratorijama“.
Orvelova 1984 – 2024 – 2034…
Tehnologije nadzora, naročito sa prepoznavanjem lica i analizom ponašanja, mnoge asociraju na distopijski svet opisan u knjizi 1984 Džordža Orvela. Sveprisutna upotreba ovih sistema, često bez dovoljno nadzora, izaziva ozbiljne zabrinutosti za privatnost u svetu u kojem kamere prepoznaju lica, mere brzinu automobila, a veštačka inteligencija analizira ponašanje prolaznika
Sistem video nadzora danas nije samo tehnološki fenomen; on je postao neizostavan deo naše svakodnevice. Savremene kamere nisu tu samo da snimaju, već i da predviđaju ponašanje, unapređuju bezbednost i analiziraju obrasce kretanja. Međutim, sa svim tim napretkom dolaze i pitanja o privatnosti i etici.
U svetu u kojem su nam kamera i tehnologija svakodnevica, Orvelove ideje o stalnom nadzoru postaju sve relevantnije. Ali, dok se tehnologija razvija i menja, Baka Mileva ostaje na svom prozoru, uvek spremna da zabeleži svaku sitnicu – sa ili bez pomoći veštačke inteligencije!
ZA one koji su malo više raodznali, preporučujemo tekst u nastavku:
10 zanimljivih činjenica o video nadzoru – DOBRODOŠLI U BUDUĆNOST!
