Obeležen međunarodni dan borbe protiv mina u BiH

Prošle nedelje obeležen je Međunarodni dan borbe protiv mina. Tom prilikom, demineri Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) su na platou ispred „Sarajevo City Centra“ ukazali građanima na opasnost od minsko-eksplozivnih sredstava.

7
obelezen-medjunarodni-dan-borbe-protiv-mina-u-bih
- Sponzor članka -assa abloy srbija

Ova aktivnost namenjena je podizanju svesti najšire populacije o problemu kontaminacije minama i teškoćama povezanim sa uklanjanjem istih, kao i stvaranjem sigurnog okruženja.

Međunarodni dan borbe protiv mina i svesti o minskoj opasnosti, 4. april, obeležava se i u Bosni i Hercegovini u organizaciji Ministarstva civilnih poslova, Komisije za deminiranje i Centra za uklanjanje mina u BiH (BHMAC), uz tehničku podršku Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP).

Deminerski timovi Federalne uprave civilne zaštite su na postavljenoj simuliranoj minski rizičnoj površini, na platou ispred SCC-a u Sarajevu, demonstrirali način rada u humanitarnom deminiranju, a kroz video klipove snimljene tokom operacija deminiranja i uništavanja eksplozivnih sredstava, koje je realizovala FUCZ i izložbu opreme i alata koji se koriste u ovim operacijama. prezentovali svoj rad.

Deminer i vodič pasa pri Federalnoj upravi civilne zaštite Alden Ćesko, demonstrirao je građanima kako svakodnevno obavlja svoj posao sa akreditovanim deminerskim psom Ogijem, te na simuliranoj minski rizičnoj površini pokazao koje se sve vrste mina i neeksplodiranih smrtonosnih sredstava mogu naći na livadama, šumama, ali i gradskim površinama u BiH. Ćesko je sugerisao da su tu, između ostalog, ukopane i protivpešadijske mine, te je preporučio građanima da iste ne diraju, nego da ih obeleže i pozovu FUCZ.

Iz Federalne uprave civilne zaštite su takođe savetovali stanovništvo da pre obrađivanja zemljišta, ali i prilikom kupovine kuća i zemljišta za koje postoji sumnja da su na kontaminiranom terenu, kontaktiraju ovu Upravu, gde su im na raspolaganju i akreditovani psi otkrivači eksploziva koji rade sa deminerima na terenu.

Ova aktivnost Federalne uprave civilne zaštite rađena je u cilju podizanju svesti stanovništva o problemu kontaminacije minama i teškoćama povezanim sa njihovim uklanjanjem.

Prema podacima Centra za uklanjanje minskih polja u Bosni i Hercegovini, trenutna veličina minski sumnjive površine u BiH iznosi 1.081 km2 ili 2,2% u odnosu na ukupnu površinu BiH. Opšta procena uticaja mina/kasetne municije/ESZR u 129 gradova/opština u BiH je identifikovala 1.398 ugroženih zajednica pod uticajem mina/kasetne municije/ESZR.

Upozoravanje na mine jedna je od komponenti protivminskog delovanja, sa osnovnim ciljem da kroz edukaciju, informisanje putem medija ili direktnim kontaktom sa rizičnim ciljnim grupama, podigne svest o opasnosti od mina, smanji mogućnost novih nesreća i ukaže na dugoročnost opasnosti od mina i eksplozivnih sredstava zaostalih iz rata (ESZR).

Dugoročno smanjenje rizika od mina može se efikasno i provereno postići sprovođenjem akcija upozoravanja na mine i eksplozivna sredstva zaostala iz rata (ESZR), navodi se u zvaničnom saopštenju Vlade BiH. Upozoravanje na mine/ESZR obuhvata javno informisanje, edukaciju stanovništva i povezivanje sa ugroženom zajednicom.

BiH i dalje najugroženija zemlja po broju mina u Evropi

Prema podacima Centra za uklanjanje mina u Bosni i Hercegovini, u Bosni i Hercegovini je od ukupnog broja ugroženih zajednica, čak 1.369 zajednica kontaminirano minama, dok je 60 zajednica kontaminirano kasetnom municijom. Mikrolokacije kontaminirane minama/kasetnom municijom/ESZR direktno utiču na bezbednost 545.000 stanovnika ili 15% od ukupnog broja stanovnika BiH. Od toga, mikrolokacije kontaminirane minama utiču na bezbednost 517.238 stanovnika, dok mikrolokacije kontaminirane kasetnom municijom utiču na bezbednost 54.314 stanovnika (od čega je 25.949 stanovnika ugroženo kombinovano minama i kasetnom municijom).

Kroz operacije sistematskog izviđanja definisano je 8.525 sumnjivih mikrolokacija na mine na kojima je, procenjuje se, zaostalo oko 79.000 mina/ESZR.

Trenutna veličina sumnjive opasne površine na kasetnu municiju u BiH iznosi 7,26 km2, od čega je 3,8 km2 kombinovana sumnjiva opasna površina na mine i kasetnu municiju. Kroz operacije sistematskog izviđanja definisano je 203 sumnjivih mikrolokacija na kasetnu municiju na kojima je, procenjuje se, zaostalo oko 1.500 komada kasetne podmunicije/ESZR. U bazi podataka (BHMAIS) trenutno je registrovano 20.220 zapisnika minskih polja.

U 2017. godini u BiH su registrovane dve minske nesreće, jedna nesreća izvan sumnjive opasne površine i jedan minski incident, pri čemu je ukupno stradalo 5 osoba od čega dve smrtno, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Direktor Federalne uprave civilne zaštite (FUCZ) Fahrudin Solak izjavio je da je Bosna i Hercegovina „najzagađenija“ zemlja u Evropi, te da veliku opasnost predstavljaju mine i minska polja u BiH.

On je tom prilikom istakao da svake godine određen broj građana strada u minskim poljima, i da je to, možda i najveća opasnost u BiH.  Dodao je i da Federalna uprava civilne zaštite, kao deminerska organizacija, ulaže maksimalne napore na podizanju svesti kod građana, pogotovo u ovom periodu, kada ljudi žele da provode vreme u prirodi.

Solak je naveo da su uloženi izvesni napori da se sa kolegama iz MAC-a, UNDP-a i Evropskom komisijom napravi interaktivna aplikacija, tako da svi mogu pomoću aplikacije da vide gde se nalaze u odnosu na minska polja. On smatra da će biti potreban dug period „da vidimo BiH bez mina, ako ne budemo primenjivali nove metode“. „Sa drugim kompanijama i BH MAC-om smo razvili novu metodu „land release“, koja je odlično prihvaćena u BiH. Mislim da ćemo primenom tih metoda, i kroz ovu novu strategiju, koja je u planu da se uradi, moći da vidimo BiH bez mina do 2025. godine“, procenjuje Solak.

Ovo zaista predstavlja opasnost i opet je naglasak, pre svega, da se kroz ovaj dan podigne svest i ukaže na opasnost od minskih polja. “Veoma je važno da svi, u svakom trenutku, ako znaju da će se kretati na nekim površinama, traže informaciju od civilnih zaštita ili BH MAC-a, dok ne bude uspostavljena jedna interaktivna karta koja će nam pomoći da znamo gde smo mi u odnosu na neko minsko polje” rekao je direktor FUCZ.

On napominje i da se vrlo često susreću sa činjenicom da neodgovorni pojedinci uklanjanju oznake minskih polja da bi napravili “kafu ili roštilj“, što je nedopustivo. Zato kolege iz BH MAC-a, iz opštinskih službi civilne zaštite, i kantonalnih službi, obilaze te prostore i proveravaju da li su tu minske oznake, navodi Solak i dodaje da je vrlo teško obići sve površine minskih polja da bi se videlo da li ima oznaka ili nema.

Pripadnik Federalne uprave civilne zaštite Jasmin Imširović podsetio je ovom prilikom da je svima poznato koliko je deminiranje opasan i zahtevan posao, jer deminer, pre svega mora da ima volju da radi taj posao, a ako se već odlučio da ga radi, treba da ga radi savesno i odgovorno. Na drugom mestu je svakako i obučenost deminera, naglasio je Imširović.

Imširović je dodao da FUCZ mnogo pažnje poklanja obučavanju deminera i njihovom usavršavanju, jer kako vreme prolazi,i neke se stvari menjaju i u standardima operativnih procedura, i u minskim poljima i u samom načinu deminiranja. On je napomenuo i da FUCZ ima i pet akreditovanih pasa za rad u minskom polju, koji rade kao otkrivači eksploziva.

Imširović je poručio građanima da budu pažljivi, da se ne opuštaju i ne rizikuju, već da poštuju pravila i oznake koje upozoravaju na prisustvo mina. On je podsetio da se najviše nesreća dešava baš u ovom periodu kad se počinje izlaziti u prirodu i kada počinju da se obrađuju njive i parcele koje su zarasle i zapuštene.

Najrasprostranjeniji tipovi mina i neeksplodiranih ubojnih sredstava u BiH

Najrasprostranjeniji tipovi mina koje su korišćene u ratu u BiH, i koje su najčešći uzroci minskih nesreća, su protivpešadijske mine: PMA-2, PMA-3, PMR-2A i PROM-1, kao i ručne bombe i tromblonske mine.

PMA-2 predstavlja protivpešadijsku antimagnetnu nagaznu minu za čije je telo cilindričnog oblika (prečnika 6,5 i visine oko 3,3 cm) izrađeno od plastične mase maslinaste boje, u kome je smešteno oko 70 grama eksploziva. Na gornjem delu tela nalazi se upaljač sa nagaznom pritisnom zvezdicom za aktiviranje. Mina se postavlja na površinu zemlje, u sloj vegetacije ili ukopana i maskirana toliko da samo zvezdica upaljača viri iznad nivoa tla radi mogućnosti nagaza. Prilikom aktiviranja nagazom, udarni eksplozivni talas odbija donji deo noge (stopalo i deo potkolenice) a od udarnog talasa i produkata eksplozije moguće su povrede i druge noge.
PMA-3 predstavlja protivpešadijsku antimagnetnu nagaznu minu za čije je aktiviranje potrebna nagazna pritisna sila na bilo koji deo nagazne površine. Telo mine je dvodelnog cilindričnog oblika (prečnika 10,3 i visine 3,6 cm) izrađeno od plastične mase maslinaste boje, sa nagaznom površinom 82 cm2. Dvodelni cilindrični deo spaja gumena kapa tamnosive boje. U gornjem cilindričnom delu tela, ispod gumene kape nalazi se 35 grama eksplozivnog punjenja sa upaljačem koji se postavlja kroz otvor na donjem delu cilindričnog tela. Na donjem delu cilindričnog tela smešten je poklopac upaljača koji svojom konstrukcijom kod nagaza, zbog pomeranja cilindričnih delova tela, aktivira upaljač mine. Mina se postavlja na površinu zemlje u sloj vegetacije ili ukopana i maskirana tako da se nagazom može aktivirati upaljač. Prilikom aktiviranja nagazom, udarni eksplozivni talas odbija donji deo noge (stopalo i deo potkolenice).

PMR-2A predstavlja protivpešadijsku rasprskavajuću minu, koja se postavlja iznad površine zemlje. Aktiviranje mine se vrši zapinjanjem nogom za poteznu žicu, kada se izvlači osigurač koji aktivira udarnu iglu upaljača. Telo mine je cilindričnog oblika (prečnika 6,5 i visine 13,2 cm) izrađeno od livenog gvožđa i оbojeno u maslinastu boju. U telu mine se nalazi eksplozivno punjenje od 100 grama eksploziva. Sa gornje strane tela mine postavljen je upaljač. sa detonatorom koji ulazi u eksplozivno punjenje. Na donjem delu cilindričnog tela ispod eksploziva je slobodan prostor koji omogućuje da se mina postavi na kočić koji je prethodno nabijen u površinu tla. Za sigurnosnu iglu vezan je jedan kraj potezne žice, a drugi kraj se veže za drvo ili drugu vrstu predmeta. Kod postavljanja mina se maskira u vegetaciji, a sama potezna žica je takođe maslinaste boje, te je teško uočljiva u prirodi. Prilikom kretanja i zapinjanja za poteznu žicu dolazi do izvlačenja osigurača upaljača i aktiviranja mine. Usled aktiviranja eksplozivnog punjenja dolazi do razbijanja tela od livenog gvožđa, a geleri imaju smrtonosno dejstvo u prečniku od 40 metara, док је opasno dejstvo gelera i do 100 metara.

PROM-1 predstavlja protivpešadijsku rasprskavajuću odskočnu minu koja se ukopava u površinu tla, tako da upaljač bude manje ili više iznad površine, zavisno од тога da li se ista postavlja radi aktiviranja na nagaz ili na potez. Prilikom aktiviranja mina prvo odskače iznad površine tla od 20-80 cm a zatim eksplodira. Aktiviranje mine se vrši nagazom na zvezdicu upaljača ili zapinjanjem nogom za poteznu žicu, kada se oslobađa udarna igla upaljača koja aktivira minu. Telo mine je cilindričnog oblika u vidu flaše sa kratkim grlićem (prečnika 7,5 i visine 16,5 cm) izrađeno od čelika i obojeno u maslinastu boju. U telu mine se nalazi eksplozivno punjenje od 420 grama eksploziva. Sa gornje strane tela mine postavljen je upaljač sa zvezdicom za aktiviranje na nagaz i alkicom za vezivanje potezne žice za aktiviranje na potez. Kod aktiviranja na potez, za alku upaljača vezan je jedan kraj potezne žice a drugi kraj se veže za drvo ili drugu vrstu predmeta. Kod postavljanja na nagaz mina se ukopa i maskira tako da su krakovi zvezdice iznad nivoa tla, a pri postavljanju na potez, kada vegetacija dozvoljava maskiranje, upaljač  može viriti iz zemlje za svoju veličinu. Za alku se veže potezna žica koja je u vegetaciji teško uočljiva zbog svoje boje. Prilikom kretanja te nagaza na zvezdicu upaljača ili zapinjanja za poteznu žicu, dolazi do oslobađanja udarne igle koja aktivira upaljač mine nakon čega mina prvo iskače iz tla, a zatim se aktivira. Usled aktiviranja eksplozivnog punjenja dolazi do razbijanja tela od čelika čiji geleri imaju smrtonosno dejstvo u prečniku od 50 metara, a opasno dejstvo gelera je i do 100 metara.

Najrasprostranjenija neeksplodirana ubojna sredstva (NUS), koja se iz nekog od razloga nakon  bacanja ili ispaljenja nisu aktivirala (eksplodirala), predstavljaju stalnu opasnost da se sama ili uz najmanji pokret aktiviraju. Ta sredstva se mogu najčešće naći na površinama gde su bila borbena dejstva, i u ista spadaju ručne bombe i tromblonske mine.

Ručne bombe predstavljaju eksplozivna sredstva koja se bacaju iz ruke u kojima je od 100 i više grama eksploziva. Eksploziv je smešten u tela koja se usled eksplozije raspadaju i svojim gelerima nanose smrtne povrede u prečniku od oko 40 metara, a opasno dejstvo može biti i do 200 metara.

Tromblonske mine Predstavljaju eksplozivna sredstva u kojima se nalazi od 70 i više grama eksploziva i koja se izbacuju pomoću ličnog naoružanja na daljinu i do 400 metara. Aktiviranjem eksplozivnog punjenja na cilju svojim gelerima nanose smrtne povrede u prečniku od 30 metara, a opasno dejstvo može biti i do 200 metara.

Međunarodni dan borbe protiv mina, koji se obeležava 4. aprila, prilika je da se ukaže na problem koji predstavljaju nagazne mine i druga eksplozivna sredstva zaostala iz rata.

Bosna i Hercegovina spada u red zemalja s najvećim stepenom zagađenja minama, život stanovnika je u stalnoj opasnosti, a demineri FUCZ svakodnevno rade na čišćenju minskih polja, uklanjanju i uništavanju minsko-eksplozivnih sredstava.

Obeležen međunarodni dan borbe protiv mina u BiH
Oceni ovaj članak

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

1 × 2 =