BEZBEDNOST AERODROMA: TRENDOVI I IZAZOVI

Na Aerodromu se vrlo lako može postaviti preko 1.000 kamera. Nije to problem, ali nije ni cilj, jer ne možete fizički da postignete da gledate sve kamere u isto vreme i da nastavite sa snimanjem iako se nešto abnormalno dešava. Potrebna je pametna analitika koja će izdvojiti i pokazati sumnjive aktivnosti – optimizacija sistema obezbeđenja.

1100
- Sponzor članka -hikvision srbija

Izazovi sa kojima se suočava današnji menadžment postaju sve složeniji, a njihove odluke moraju uzeti u obzir dodatne procese, promene i fleksibilnost, budući da tehnološko društvo nosi nove uloge i poteze koji su tradicionalno izvan njihove nadležnosti. Zbog toga je važno da postoji izuzetno složna koordinacija stručnjaka iz različitih domena, koji su zaduženi za putnu, IKT, bezbednosnu i drugu infastrukturu, koje i diktiraju specifičan i odgovarajući sistem obezbeđenja aerodroma, imajući u vidu i složenost izazova i pretnji. Pa da vidimo koji su to trendovi i izazovi sa kojima se susreće bezbednosni menadžment na aerodromima širom sveta.

To uključuje: zaštitu perimetara, upravljanje sistemom obezbeđenja (fizičko-tehnička zaštita), protokom putnika, usklađenost sa propisima, korišćenje nove tehnologije, optimizaciju bezbednosnog koncepta kroz digitalna smart rešenja i  slično i najvažnije zaštitu sajber prostora.

Trend 1: Upotreba pamentne CCTV tehnologije na širem području

Sprovođenje bilo koje sveobuhvatne bezbednosne politike obično uključuje višeslojni pristup pri čemu je prva linija odbrane perimetarska zaštita aredoroma. Bezbednosni incidenti usled neadekvatne perimetarske zaštite, ne samo da predstavljaju direktnu pretnju operacijama, narušavanju bezbednosti putnika, zaposlenih, imovine, već mogu narušiti kredibilitet – ugled aerodroma na današnjem konkurentnom tržištu i poverenje poslovnih partnera i kupaca.

Sadašnja sofisticirana rešenja za efikasnu zaštitu perimetara između ostalog obuhvataju:

  • termovizijske nadzorne kamere dugog dometa
  • senzore prisutnosti i detekcije pokreta otporne na lažne alarme
  • detekciju i praćenje radara na zemlji.

Kada se jednom primene, ovim sistemima spoljne detekcije može se upravljati putem inteligentnih platformi za upravljanje kako bi se automatski kvalifikovali i identifikovali neovlašćeni pokušaji pristupa i isti eliminisali kako ne bi postali direktna pretnja za lica, imovinu i poslovanje.

  • Praćenje vozila i ljudi i nadgledanje objekta putem Real time video analitike omogućava efikasno upravljanje svim zemaljskim aktivnostima u dinamičnom okruženju
  • Automatsko mapiranje svih kretanja i aktivnosti prema planiranim i odobrenim rutama uz integraciju drugih baza podataka aerodroma u realnom vremenu.

Ovo olakšava operaterima obezbeđenja aerodroma da budu upozoreni i da reaguju na vanredne događaje i sumnjivo ponašanje uz pomoć unapred definisanih procedura rada uvažavajući i najbolje prakse. Današnja CCTV rešenja imaju mogućnost da filtriraju kritične događaje sa kamere i drugih senzora, grafički prikazujući rezultate putem sveobuhvatne digitalne karte na jednom ekranu. Integrisana trodimenzionalna analitika daje podršku operaterima obezbeđenja da u realnom vremenu  vide šta se dešava na celom području.

Šta može biti problem? – Nedostatak operativnog nadzora

Nadgledanje bezbednosti i protoka istovremeno može se pokazati kao teška bitka. Jedan od ključnih izazova sa kojima se aerodromi suočavaju je efikasna koordinacija, kako u pogledu ažuriranja u realnom vremenu, tako i unosa podataka o protoku putnika. Ako imate više kontrolnih soba, za postizanje efektivnog nadzora biće potrebna značajna radna snaga. Nije iznenađujuće da je ova velika zavisnost od resursa skupa za održavanje na dugi rok-posebno kada se timovi sada mogu smanjiti.

Nasuprot tome, centralizovana bezbednosna kontrolna soba može pružiti efikasniji nadzor, uz integraciju pametne analitike koja dodatno podržava ovaj proces, kako objašnjava Jurgen Klijn:

Na Aerodromu se vrlo lako može postaviti preko 1.000 kamera ili pak više. Nije to poenta. Ne možete da gledate sve kamere u isto vreme i da nastavite sa snimanjem ako se nešto abnormalno dešava. Dakle, potrebna vam je pametna analitika koja će vam pomoći – barem izdvojiti i pokazati sumnjive aktivnosti pripadnicima obezbeđenja.

Sa integrisanim korisničkim interfejsom, istovremeno se bavite nadzorom aerodroma i zagušenjem, identifikujući probleme u ranijim fazama. Ova integrisana funkcija optimizuje postojeće tokove rada, poboljšavajući bezbednosne procese na aerodromima i maksimizirajući bezbednost i dobrobit putnika, što je od značaja za situaciju Covid-19.

Ali šta je sa terminalom? Sigurnosni sistemi perimetra mogu se sinhronizovati sa centralnom kontrolnom sobom, omogućavajući postavljanje virtuelnih spojnih žica koje sprečavaju neovlašćeni ulaz. Putem ovog sistema za nadzor aerodroma, možete prikupiti dokaze o pretnjama, precizirati pojedinosti i umanjiti njihov potencijalni uticaj na tokove putnika i percepciju.

Trend 2: Zaštita platforme

Aerodromska platforma, koja služi za prakiranje, ukrcavanja, itočenje goriva putnih vazduhoplova  , izuzetno je rizično i osetljivo područje. Da bi se suprotstavili pretnji od neovlašćenog pristupa, primenjuju se najsavremeniji video sistemi sa inteligentnim algoritmima za praćenje objekata i osoba, kao i za tumačenje i definisanje rutinskih operacija servisiranja aviona dok su parkirani u okviru platforme. Ova rešenja olakšavaju trenutno otkrivanje vanrednih aktivnosti i održavaju stalno stanje budnosti, osiguravajući bezbednost aviona i povezane imovine.

Trenutna rešenja dostupna operaterima aerodroma koriste nadzorne kamere za stvaranje virtuelnih barijera ili zona, oko ograda, zgrada ili područja unutar platforme, koja pokreću automatska upozorenja kada dođe do neovlašćenih aktivnosti. Slike sa kamera koje pokrivaju područje automatski se prikazuju operateru, prateći i klasifikujući aktivnosti u realnom vremenu. Operateri jednostavno pregledavaju jedan grafički prikaz cele površine platforme koji prikazuje sve potrebne informacije. Kada se dogodi incident, utvrđuje se tačna lokacija i omogućava brzo i efikasno raspoređivanje osoblja obezbeđenja ili odgovarajući resursi.

Trend 3: Merenje protoka putnika

Stvaranje uskih grla i redova ključno je pitanje sa kojim se suočavaju današnji aerodromi. Strogi bezbednosni postupci pogoršavaju problem, imajući u vidu i mere koje se aktivno sporvode na suzbijanju COVID-19.,  zbog čega su putnici morali dolaziti satima prije ukrcavanja, ograničavajući njihovo kretanje unutar terminala.  Odgovarajući broj osoblja mora biti operativan da upravlja svim procesima bez obzira na kritična dešavanja i incidente.

Sposobnost merenja i upravljanja redovima na svim ključnim tačkama na putu protoka putnika ključni je element u optimizaciji rada aerodroma. Sada su dostupna inteligentna rešenja koja pomažu osoblju u praćenju, upravljanju i razmeni informacija o putnicima i njihovom prtljagu.

Tehnologije kao što su praćenje protoka i predviđanje analitike mogu omogućiti aerodromima da snimaju podatke i pristupaju im u realnom vremenu, podržavajući ih u donošenju najefikasnijih odluka. Primeri tehnologije koja podržava aerodromski red i optimizaciju protoka putnika, uz smanjenje operativnih troškova, uključuju :

  • automatizovanu validaciju propusnica za ukrcavanje i automatizovano zakazivanje osoblja
  • dinamičko raspoređivanje resursa kao odgovor na aktivnosti putnika u realnom vremenu.

Korišćenje tačnih podataka o protoku putnika nudi aerodromima mogućnost da poboljšaju operativnu efikasnost, optimizirati raspored terminala i rekonfigurirati maloprodajne prostore i povećati prihode kao rezultat boljeg razumijevanja ponašanja putnika.

Podaci o očekivanom i stvarnom vremenu čekanja u stvarnom vremenu sve se više pružaju putnicima i dokazano je da smanjuju mogućnost frustracija i nezadovoljstva putnika, što zauzvrat poboljšava ugled aerodroma i osigurava ponavljanje poslovanja.

Podaci o očekivanom i stvarnom vremenu čekanja sve se više pružaju putnicima i dokazano je da smanjuju frustracije i nezadovoljstvo putnika, što zauzvrat poboljšava ugled aerodroma i osigurava bolje poslovne prilike.

Mogućnosti praćenja mogu se koristiti za praćenje imovine, poput invalidskih kolica i vozila za putnike sa smanjenom pokretljivošću, osiguravajući njihovu dostupnost.

Bezbednosni protokol za prolaz putnika

Za mnoge ljude, prolaz kroz skenere ili preters od strane fizičkog obezbeđenja je vrlo neugodna strana putovanja, posebno ako za to postiji razlog, pa je zato neophodno da pripadnici obezbeđenja budu profesionalni i putnicima učine ovaj proces što manje neprijatnim.

Na aerodromskom obezbeđenju skenira se ručni prtljag kroz rendgen aparat gde se proverava da li ima opasnih materija, takođe prolazi se i kroz detektor metala.

Trend 4: Biometrijska identifikacija i verifikacija

Već dugi niz godina istraživači razvijaju visoko sigurne tehnike autentifikacije koje koriste prepoznavanje merljivih bioloških karakteristika radi veće bezbednosti i veće pogodnosti.

Postoji sve veća potražnja za sve rasprostranjenijom upotrebom biometrijske verifikacione tehnologije i povećanje sigurnosti tradicionalnih rešenja za kontrolu pristupa i identifikaciju. Neovlašćeni pristup je pri vrhu liste bezbednosnih pretnji. Potencijalna zloupotreba akreditacije zaposlenih zahteva efikasno sredstvo za izgradnju i jačanje dodatnih nivoa bezbednosti.

Kako biometrijska rešenja postaju sve isplativija i pouzdanija, očekuje se da će se njihova upotreba povećati. Nekoliko tehnologija, poput skenera otisaka prstiju, lica, šarenice i mrežnjače za potvrdu identiteta, koristi se već dugi niz godina, sa različitim nivoima uspeha.

Detekcija vena jedna je od novijih tehnologija koje su se pojavile na tržištu, a koja koristi jednu od najefikasnijih i široko prihvaćenih tehnika identifikacije, putem beskontaktnog i sigurnog skeniranja uzoraka ljudskih vena na dlanu. Jedinstveni obrasci vena na dlanu svakog čoveka su izuzetno složeni, a položaj vena ostaje nepromenjen doživotno, osiguravajući da je identifikacija izuzetno pouzdana, čak i sa oštećenjima kože ili površinskim povredama koje ne utiču na performanse čitaoca.

Čitači za verifikaciju koriste infracrvenu tehnologiju za skeniranje uzoraka vena u roku od nekoliko sekundi i obično potvrđuju unapred uskladištene karakteristike kartice registrovanog korisnika, osiguravajući da je koristi samo pravi vlasnik.

ZAŠTITA SISTEMA I PODATAKA

Vrlo važan aspekt je upravljanje i obrada opsežnim podacima o putnicima, letovima, koordinaciji vazdušnog saobraćaja, bezbendosni aspekti na zemlji i u avionu, zaposleno osoblje na aerodromu, i avio kompanijama koje sprovode usluge letenja i slično.

Dakle, upravljanje svim tim podacima neophodno je uskladiti sa zakonskom regulativom, pojačati mere bezbednosti IKT sistema koji je od krucijalnog značaja.

Postoje različiti sistemi, između ostalog vrlo je vžno razumevanje aerdromskog ekosistema, pa je zbog toga krucijalno da postoji vrhunska i sajber i fizička zaštita jer u pitanju vitalna infrastruktura:

  • IT i komunikacija (interna i eksterna infrastruktura)
  • Vazdušnih operacija –  upravljanje vazdušnim saobraćajem, sistemi za praćenje letova, sistemi kontrole polaska, osvetljenje aerodroma i kontrole i nadgledanje pista, dopunu aviona gorivom itd.
  • Rukovanje prtljagom i pregled
  • Transportni sistemi
  • kontrolni centar operativnih sistema na kopnu
  • Sigurnost i zaštita: sistemi za kontrolu pristupa, sistemi za autentifikaciju, sistemi za pregled i rukovanje prtljagom, sistemi za nadzor, pregled putnika, otkrivanje upada perimetra, reagovanje u hitnim slučajevima, gašenje požara itd.
  • Cashpoint terminali, mobilne uplate, ugostiteljstvo, itd
  • Objekti i održavanje: održavanje aerodromskih vozila, sistemi za upravljanje i kontrolu zgrada, sistemi za upravljanje energijom, liftovi i pokretne stepenice, SCADA (komunalije, putevi, pomoćna područja), sistemi za upravljanje životnom sredinom itd.
  • Sistemi za upravljanje putnicima: kiosk uređaji, e-karte, elektronski sistemi za prikaz vizuelnih informacija, prijavljivanje i ukrcavanje putnika, centralni sistemi rezervacija itd.
  • Upravljanje osobljem : upravljanje evidencijom osoblja, sistemi za autentifikaciju, aplikacije za mobilnost.

Danas imamo ekstremno povezivanje svih uređaja:   fizička sredstva, uključujući skenere, kontrolu pristupa i odlaska i povezane sigurnosne kamere, što sajber kriminalcima olakšava pristup fizičkoj opremi. Ekspanzijom IoT uređaja pojavljuju se nove mogućnosti, ali i, što je još važnije, pojavljuju se novi izazovi, povezani sa inherentnim nedostatkom sigurnosti ovih uređaja. Zbog toga je važno uložiti u optimizaciju sistema bezbednosti budući da su aredoromi i dalje interesantni iz ugla terorista, posebno ako uzmemo u obzir tehnološke ranjivosti sistema i nove načine izvođenja terorističkih napada.

5/5 - (3 votes)
IZVORSecurity news desk
Prethodni članakKako sprečiti hakovanje kućne sigurnosne kamere?
Sledeći članakRekordna kazna za WhatsApp – 225 miliona evra zbog povrede privatnosti