Bezbednost dece od A do Š: Koliko je vaše dete sigurno u vrtiću i školi?

Kao roditelj, zaista je važno da budete uvereni da su vaša deca zdrava, bezbedna i spokojna kada ih ujutro odvezete u vrtić i školu. Takođe očekujete da će se bezbedno vratiti kući na kraju dana. Ono što je takođe veoma bitno jeste kako vaše dete provodi dan u obrazovnim ustanovama. U vezi sa tim javljaju se brojna pitanja:

• Kako su obezbeđeni vrtići i škole?
• Da li ima svako pristup školskom dvorištu ili delovima dvorišta?
• Da li će dete iz radoznalosti išetati iz vrtića neopaženo?
• Da li su bezbedni dok se igraju u dvorištu?
• Da li zaposleni poštuju zabranu pušenja i tretiraju decu na human i dostojan način?
• Da li zaposleni znaju da reaguju u slučaju požara ili bilo kakvog drugog incidenta?
• Da li bi postojanje profesionalnog službenika obezbeđenja povećalo bezbednost?

Nažalost, porast nasilja u školama od strane vršnjaka, a sve češće i odraslih u poslednjih 20 godina dovodi u pitanje sve ono što kao roditelj želite da obezbedite svom detetu – kvalitetno, bezbrižno i sigurno detinjstvo.

Postoje brojni rizici koji se javljaju kao posledica globalnih trendova koji neizostavno kucaju i na naša vrata poput pedofilije, eksploatacije, ucena, otmica, terorizma.

Prema statistici, u Srbiji nestane u proseku između 1300 i 1500 dece na godišnjem nivou. Za 2021. godinu prijavljeno je 1.287 nestanaka.

Da li ste se pitali „kako treba da izgleda bezbedno školsko okruženje“? Koliko su vaša deca bezbedna u školi? Da li škola uopšte ima neke mere, ako da koje su i na koji način obezbeđuje da vaše dete bude sigurno za vreme boravka i povratka? Ovo su faktori koje treba da razmotrite pre nego što upišete svoje dete u bilo koju obrazovnu ustanovu. Država ima zakonske obaveze u domenu bezbednosti koju svaka škola, vrtić, uopšte obrazovna ustanova treba da usvoji kako bi osigurala bezbednost dece i zaposlenih.

 Bezbednost dece u školi: Od čega početi?

Koje mere treba preduzeti ? Prvi korak je procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja i Plan obezbeđenja vrtića/ školskog kompleksa.

Bez obzira na školski okrug, svaka škola/vrtić treba da ima jasnu i detaljnu bezbednosnu procenu i plan koji se redovno ažuriraju kako bi se prilagodili svim novim opasnostima i tehničkim promenama na objektu. Na primer uvođenje video nadzora, ili integrisanog smart sistema. To su sistemi koji se ne mogu postaviti na svoju ruku, već zahtevaju tim stručnjaka iz različitih oblasti koji će dati najbolje preporuke i rešenja, i istovremeno pravno i bezbednosno urediti upravljanje podacima koji se prikupljaju. Vaše dete je u tom slučaju „podatak“ zbog čega je od izuzetnog značaja da sva tehnička rešenja prođu „kroz ruke“ eksperata kako bi utvrdili šta je neophodno, a šta ne.

Za izradu pomenute dokumentacije, uprava vrtića ili škole podnosi zahtev stručnim licima u domenu privatnog obezbeđenja. Procenom se identifikuju i analiziraju rizici iz 11 različitih kategorija, preporučuju mere za eliminaciju, a  nakon toga projektuje odgovarajuća fizičko tehnička zaštita – sistem obezbeđenja koji se  detaljno specifikuje Planom obezbeđenja. 

Sistem obezbeđenja podrazumeva sveobuhvatnu zaštitu od eksternih i internih pretnji i počinje sa obezbeđenjem perimetra i unutrašnjosti. Podrazumeva projektovanje i ugradnju različitih bezbednosnih rešenja – poput rampi, ograda, osvetljenja, RFID kontrole pristupa, alarma, video nadzora i drugih sistema kojima se sprovodi kontrola stanja bezbednosti kao i dokaz u slučaju incidenta. Takođe angažovanje profesionalne postave službe obezbeđenja svakako bi pojačalo sigurnost dece i poverenje roditelja jer je na objektu ljudstvo koje u hitnim slučajevima može reagovati odmah ili znalački preduprediti potencijalne opasnosti.

‍Perimetar škole i vrtića: Šta je tu bitno?

Upadljive i strateški postavljene kamere kako bi se obezbedio odvraćajući i efikasan nadzor. Oko ograde ulaza, parkinga, igrališta. Kamerama bi trebalo da se upravlja iz kontrolnog centra.

Kontrola ulaza

Izuzetno važan aspekt, ne samo za ulaz u objekat već uopšte za prilaz obrazovnim ustanovama. Ko treba da priđe? Zaposleni, deca i njihovi roditelji (staratelji) zasigurno. Jake ograde, osvetljenje, uvođenje sistema očitavanja na ulazima u objekat, barijere na za parking odnosno u krug školskog dvorišta.

Vrlo česta mana mnogih vrtića i škola je parking ispred kompleksa koji može da koristi apsolutno svako. U tom slučaju, česte patrole sfo doprinele bi bolju kontrolu bezbednosti na objektu.

Kontrola unutrašnjih prostorija

Postiže se instalacijom video nadzora (cctv) koji omogućava sveobuhvatan preged svih kamera i povezivanje toka aktivnosti i kretanja sumnjive osobe ili aktivnosti. Takođe mogu se zabeležiti tuče između dece ili nedolično ponašanje vaspitača i nastavnog kadra. Treba imati u vidu da se video nadzor nikako ne postavlja u boravku gde mališani provode vreme, odnosno učionicama, toaletima, svlačionicama – dakle na mestima gde se može ugroziti privatnost.

VIDEO NADZOR U VRTIĆIMA: Kada je dozvoljeno snimanje dece i šta roditelji kažu

ACS sistem – kontrola pristupa (kartice, šifre) su od izuzetnog značaja za ograničenje pristupa na ulazu u vrtić, određenim prostorijama ili spratovima.

Alarmni sistemi (protivprovalni i protivpožarni) su sa bezbednosnog aspekta obavezni u zaštiti lica imovine i poslovanja. Da podsetimo, imali smo situaciju provale u vrtić pre nekoliko meseci. Više o tome pročitajte : Ne prezaju ni od čega: Provalnik upao u vrtić pa ga uplašio alarm

 Protivpožarna oprema

Svaka škola mora biti opremljena odgovarajućom opremom za gašenje požara u vanrednim situacijama. Takođe od izuzetnog značaja su obuke za zaposlene, ali i za decu.

Oprema treba da bude lako dostupna i u dobrom  stanju.

• Aparati za gašenje svih vrsta požara.
• Vatrogasni hidranti na određenim područjima visokog rizika.
• Sistem prskalica za požar.
• Tačke za dojavu požara na redovnoj udaljenosti po celom kompleksu.
• Jasno obeležavanje puteva za evakuaciju od požara kako bi se omogućila laka evakuacija.
• Panik rasveta i panik tasteri za incidente

 ‍Specijalističko osoblje i oprema za hitnu medicinsku pomoć

Psihološko blagostanje dece i zaposlenih takođe treba da bude deo bezbednosne politike. To je posebno važno jer su u pitanju deca, koja će naći način da se povrede. Školske medicinske sestre, doktor, psiholog, igraju ključnu ulogu u primeni mera bezbednosti. Vaša deca se ponekad možda neće osećati prijatno da dele određene informacije sa učiteljima ili sa vama iz straha od ukora. U ovom slučaju, savetnik radi kao zamena i može im pomoći da se izbore sa onim sa čime se suočavaju.

Takođe, škola/vrtić treba da u okviru svojih zaliha ima dobro snabdevene komplete prve pomoći shodno zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu.

 Igranje u dvorištu ili parku – Vodič

Veoma često vaspitačice i nastavno osoblje u školama izvode decu u obližnji park ili u dvorište škole/vrtića. U poslednjih 20 godina, pretnje i način odgajanja dece drastično se promenio pa je neophodno više pažnje posvetiti sigurnosti mališana. Pod pretpostavkom da je kompleks ustanove obezbeđen prema gore navedenim smernicama, ipak zaposleni igraju izuzetno važnu ulogu.

• Gde god da se deca nalaze, ne ispuštajte ih iz vida
• Postavite pravila na igralištu i uverite se da ih deca razumeju
• Upoznajte ih sa rizicima koji vrebaju i načine kako da se zaštite
• Dete treba da nosi čvrste, zatvorene cipele dok se igra. Ne bi trebalo da nosite sandale ili japanke, niti da idu bosi.
• Uklonite sve vrste ogrlica, šalova i vezica sa dečije odeće, jer bi se one mogle zakačiti za opremu na igralištu i napraviti ozlede detetu
• Proverite temperaturu različitih struktura u prostoru za igru. Na primer, u letnjim mesecima
• Proverite dvorište ili park pre nego što deci dozvolite pristup
• Uverite se da na površinama nema opasnih predmeta kao što su krhotine stakla, korišćeni špricevi, slomljeni predmeti ili stvari o koje dete može da se spotakne, kao što je podnožje isečenog drveta ili kamenje, isečena plastika
• Uverite se da nema dubokih bara pune vode jer bi malo dete moglo biti u opasnosti da se udavi.
• Uverite se da nema otvorenih šahtova

Uverite se da oprema i strukture za igralište:

• Odgovaraju veličini i uzrastu dece iz vaše grupe/odeljenje
• U dobrom stanju, bez polomljenih delova i delova koji nedostaju. Na primer, lanci za ljuljanje moraju biti bezbedno pričvršćeni, tobogani bez pukotina
• Nemaju rđu, strugotine ili oljuštenu boju, otvorene vrhove eksera ili šrafova ili S-kuke na kojima dete može da se povredi
• Najbolje površine su gumene „pločice“ ili prostirke ili podovi obloženi gumom, jer obezbeđuju dobru amortizaciju u slučaju pada.

Bezbedna deca, bezbrižan roditelj

Deca su naša budućnost! Zbog toga je veoma važno da budu adekvatno zaštićena i bezbrižna, jer to je, uostalom svrha detinjstva. 

Obavezno pročitajte:

1. Bezbednost u školama: Kako je unaprediti?
2. CRVENI ALARM: Šta nam govore skriveni heštegovi i koji su bezbednosni rizici dece i mladih na internetu?
3. Internet igralište: Koji su rizici i kako zaštititi decu na mreži?
4. RODITELJI OPREZ! Opasni izazovi na društvenim mrežama jedan od najvećih rizika za decu i tinejdžere!