Šta rade privatni detektivi u Srbiji?

U Srbiji je trenutno aktivno 17 detektivskih agencija, od kojih je 10 registrovano samo u Beogradu. Godišnji promet kreće se od 2 .000 do 115.000 Eur, a na tržištu dominiraju muškarci, preduzetnici ili osnivači pravnih lica za detektivsku delatnost. Registrovana je samo jedna detektivska agencija čiji je osnivač i vlasnik osoba ženskog pola.

482
Privatni detektiv
- Sponzor članka -hikvision srbija

Većina građana Srbije danas već kud i kamo zna da postoje neki zakoni i neke licence koje izdaje MUP, a koje lica koja obaljaju poslove privatnog detektiva moraju da poštuju i poseduju.

Poznato je da postoje brojne predrasude među građanskom populacijom o samom poslu privatnog detektiva. Predrasude o privatnim detektivima se javljaju iz različitih razloga i često su rezultat stereotipa ili neadekvatnog informisanja.

Neke od najčešćih predrasuda o privatnim detektivima tiču se verovanja da detektivi samo rade na nelegalnim ili sumnjivim poslovima, te da su angažovani samo za ilegalne ili sumnjive aktivnosti. Međutim, većina privatnih detektiva radi u zakonitom okviru i pruža usluge kao što su istrage prevara ili pronevera u korporacijama, pronalaženje nestalih osoba, vrše provere kandidata za prijem u radni odnos, istražuju povrede radnih obaveza i radne discipline, itd.

Druga predrasuda je da privatni detektivi deluju kao „špijuni“ ili „prisluškivači“ po nalogu državnih organa. Veruje se da su privatni detektivi pretežno vezani za špijunažu ili neovlašćeno prisluškivanje. Međutim, profesionalni privatni detektivi rade u skladu sa zakonima i etičkim standardima, koristeći legalne metode prikupljanja informacija, za svoj račun ili račun svog poslodavca koji je registrovan za vršenje detektivskih poslova i isključivo po nalogu klijenta.

Iako većina detektiva jeste iz miljea bezbednosti, nisu svi su bezbednosni stručnjaci i detektivi: Stereotip je da su svi privatni detektivi bivši pripadnici vojske, policije ili obaveštajnih agencija. Iako neki privatni detektivi imaju takvo iskustvo, mnogi se ciljano specijalizuju za određene vrste slučajeva i pružaju konkretne usluge istraživanja i prikupljanja dokaza, kao što je to slučaj sa istragama vezanim za prevare u osiguranju.

Takođe, veruje se da detektivi mogu sve rešiti za novac i imaju nadljudske moći: Očekivanje da privatni detektivi mogu rešiti sve slučajeve i imaju nadljudske sposobnosti je nerealno. Oni su stručnjaci u svojoj oblasti, ali rezultati istraga zavise od mnogih faktora, uključujući dostupnost informacija i saradnja klijenta.

Možda je jedna od najvećih predrasuda ta da detektivi rade samo na „romantičnim slučajevima“: Zahvaljujući popularnoj kulturi, veruje se da su privatni detektivi uglavnom angažovani za otkrivanje neverstva ili romantičnih afera. Međutim, njihove usluge su mnogo šire, obuhvatajući poslovne istrage, istrage krađe intelektualne svojine i još mnogo toga. Ako ćemo iskreno, u praksi se više preduzimaju preventivne mere maloletničke delikvencije nego li otkrivanje „zabranjenih ljubavi“, iako ni jedno ni drugo nisu eksplicitno definisani zakonom, pa se gotovo sa sigurnošću može reći da takve usluge nisu u skladu ni sa Zakonom o detektivskoj delatnosti, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, i brojnim drugim regulativama.

Važno je razumeti da privatni detektivi pružaju različite usluge u cilju pomaganja klijentima u rešavanju problema i obezbeđivanju relevantnih informacija, pa i dokaza. Njihov rad se temelji na zakonitosti, etici i stručnosti.

U Srbiji je trenutno aktivno 17 detektivskih agencija, od kojih je 10 registrovano samo u Beogradu. Godišnji promet kreće se od 2 .000 do 115.000 Eur, a na tržištu dominiraju muškarci, preduzetnici ili osnivači pravnih lica za detektivsku delatnost. Registrovana je samo jedna detektivska agencija čiji je osnivač i vlasnik osoba ženskog pola. Ovakav raspored snaga opravdava stereotip da su detektivi pretežno osobe muškog pola, a očekuje se da se ta slika uskoro promeniti i kod nas, zato što je situacija na globalnom nivou potpuno drugačija. Neki stručnjaci ukazuju na odnos 30% prema 70% u korist muškaraca.

Šta motiviše osobu da postane privatni detektiv?

Postoji nekoliko uobičajenih motiva zbog kojih neko može poželeti da postane privatni detektiv:

Interesovanje za istraživanje: Mnoge osobe osećaju privlačnost prema istraživačkom radu, otkrivanju informacija i rešavanju složenih slučajeva. Ova radoznalost i želja za istraživanjem mogu biti snažan motiv za postizanje uspeha u privatnim istragama.

Želja da pomognu drugima: Postoje ljudi koji imaju snažnu želju da pomognu drugima i doprinesu rešavanju njihovih problema. Kao privatni detektiv, imaju priliku da pruže podršku klijentima u pronalaženju nestalih osoba, zaštiti interesa i slično.

Iskustvo iz oblasti prava ili bezbednosti: Osobe koje već imaju iskustvo ili obrazovanje iz oblasti prava, kriminalistike, bezbednosti ili sličnih polja, mogu se biti privučeni radom privatnih detektiva kao prirodnom produžetku svoje stručnosti i veština.

Želja za samostalnošću i preduzetništvom: Možda je jedan od osnovih motiva koji profesionalce u industriji bezbednosti obeshrabruje za rad u državnim organima, sloboda i samostalno upravljanje. Mnogi ljudi žele da budu samostalni i upravljaju svojim poslovnim poduhvatima. Kao privatni detektiv, moguće je registrovati sopstvenu agenciju ili raditi kao samostalni preduzetnik, pružajući usluge istraživanja i bezbednosti.

Inspiracija iz medija i književnosti: Popularna kultura, uključujući filmove, knjige i serije, često prikazuje privatne detektive kao intrigantne i hrabre likove. Ova romantična percepcija i interesovanje za taj svet mogu motivisati neke ljude da se upuste u ovu profesiju.

Važno je napomenuti da motivi mogu biti različiti kod svake osobe, a uspeh u ovoj profesiji zahteva posvećenost, stručnost, etičnost i stalno usavršavanje.

Zakon o detektivskoj delatnosti Republike Srbije u članu 10 definiše opseg delovanja privatnih detektiva, pa ako Vas je ikada zanimalo šta to rade privatni detektivi u Srbiji, hajde da se osvrnemo na ovaj član:

Pravno lice za detektivsku delatnost i preduzetnik za detektivsku delatnost, odnosno detektiv može obrađivati podatke o:

1) nestalim licima ili licima koja se kriju u cilju izbegavanja krivičnog, prekršajnog ili drugog gonjenja;

2) licima koja su korisniku usluge prouzrokovala štetu;

3) licima koja anonimno i protivpravno postupaju prema korisniku usluge, sa ili bez izazivanja štetnih posledica;

4) predmetima koji su izgubljeni ili ukradeni;

5) uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika;

6) zaštiti intelektualne i industrijske svojine;

7) kandidatima za zapošljavanje;

8) krivičnim delima koja se gone po privatnoj tužbi i o učiniocima ovih krivičnih dela;

9) povredama radnih obaveza ili radne discipline.

U praksi se najviše „eksploatišu“ stavovi: (2), (4), (5), (7) i (9).

Background Check

Član (2) i (4) možemo povezati sa prevarama u osiguranju motornih vozila, bilo da se radi o nezakonitom i namernom prikrivanju ili preuveličavanju informacija kako bi se ostvarila protivpravna finansijska korist od osiguravajuće kompanije. S tim u vezi česti su slučajevi lažnog prijavljivanja krađe motornog vozila, za kojim tragaju detektivi, kao i istrage u vezi sa preuveličavanjem štete, namerni sudar u cilju prikrivanja prethodnih oštećenja, fiktivne povrede putnika i falsifikovana medicinska dokumentacija.

Važno je napomenuti da prevara u osiguranju motornih vozila predstavlja kršenje zakona i ima ozbiljne posledice. Inostrane osiguravajuće kompanije sprovode detaljne istrage koristeći usluge nacionalnih privatnih detektiva, kako bi otkrile potencijalne učinioce ovih dela i zaštitile svoje interese i pravičnost sistema osiguranja.

Kada je reč o stavu (5) Zakona, uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika, gotovo da nema akvizicije ili poslovne saradnje koja se danas odvija bez prethodno urađene provere. U praksi su srpski detektivi prihvatili engleski termin „Due Diligence“ i pod ovim terminom primenjuju čitav niz analitičkih metoda i tehnika, sa ciljem utvrđivanja da li je određena kompanija kredibilna ili ne.

Nekoliko uobičajenih pristupa za procenu uspešnosti poslovanja:

Finansijska analiza: Ova analiza uključuje pregled finansijskih izveštaja kao što su bilans stanja, bilans uspeha i izveštaj o tokovima gotovine. Ocenjuju se ključni finansijski pokazatelji poput prihoda, profita, marži, likvidnosti i solventnosti. Poređenje ovih podataka sa prethodnim periodima ili sa konkurentima može pružiti uvid u uspešnost poslovanja.

Analiza tržišnog udela: Provera tržišnog udela može se sprovesti kroz istraživanje konkurencije i procenu koliko je preduzeće uspelo da zauzme udeo na tržištu u odnosu na svoje konkurente. Ovo može uključivati analizu tržišnih trendova, procenu potražnje i utvrđivanje jedinstvene prodajne pozicije preduzeća.

Analiza zadovoljstva kupaca/korisnika: Prikupljanje povratnih informacija od kupaca putem anketa, pregleda komentara na društvenim mrežama ili direktnih interakcija može pomoći u oceni zadovoljstva kupaca i ukazati na uspešnost poslovanja. Visok nivo zadovoljstva kupaca često ukazuje na kvalitetne proizvode/usluge i dobar odnos sa klijentelom.

Analiza operativnih procesa: Pregled operativnih procesa i efikasnosti može pružiti uvid u uspešnost poslovanja. Ovo može obuhvatiti procenu vremena obrade narudžbina, efikasnost proizvodnog procesa, upravljanje zalihama, logistiku i slično. Identifikacija slabih tačaka ili mogućnosti za poboljšanje procesa može pomoći u optimizaciji poslovanja.

Poređenje s benchmarkom: Poređenje ključnih pokazatelja uspeha sa industrijskim standardima ili benchmarkom može pružiti kontekstualnu perspektivu i omogućiti ocenu uspešnosti poslovanja u odnosu na druge slične organizacije.

Važno je da se prilikom procene uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika koriste relevantni podaci, priznate metode analize i vrednuju se različiti aspekti poslovanja kako bi se stekao celovit uvid u uspešnost i identifikovali potencijalni prostori za unapređenje.

Provera kandidata za prijem u radni odnos, kao i istrage vezane za proveru povreda radnih obaveza ili radne discipline, česti su servisi koje privatni detektivi pružaju naročito ino kompanijama koje posluju u Srbiji ili zapošljavaju naše državljane u inostranstvu. Kad je reč o ovim vrstama usluge, treba napomenuti da se ovlašćenja, prava i dužnosti detektiva, crpe ne samo iz Zakona o detektivskoj delatnosti, već i Zakona o radu, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i drugih propisa.

Provera kandidata za prijem u radni odnos je važan korak u procesu selekcije i zapošljavanja. Detektivi koriste nekoliko metoda i pristupa kako bi došli do relevantnih informacija o kandidatima. Nekoliko uobičajenih načina provere kandidata:

Pregled CV-ja i biografije: Započinje pregledom CV-ja i biografije kandidata kako bi se stekao uvid u njihovo obrazovanje, radno iskustvo, veštine i ostale relevantne informacije. Ovaj korak pomaže u filtriranju kandidata i identifikaciji onih koji ispunjavaju osnovne zahteve radnog mesta.

Intervju: Intervju je ključna metoda za procenu kandidata. Može se sprovesti lično, putem video poziva ili telefonski. Intervju omogućava postavljanje pitanja kandidatima, procenu njihovih komunikacijskih veština, motivacije, znanja o radnom mestu i sposobnosti rešavanja problema. Strukturisani intervju sa unapred pripremljenim pitanjima pomaže u objektivnoj proceni svih kandidata.

Reference: Najčešće se razmatraju reference kod prethodnih poslodavaca, nastavnika ili drugih relevantnih osoba. Detektiv kontaktira te reference kako bi dobio povratne informacije o kandidatovom radnom iskustvu, karakteru, veštinama i performansama. Ovo može pružiti dodatnu potvrdu ili dodatne informacije o kandidatu.

Provera obrazovanja i kvalifikacija: Podrazumeva verifikovanje kvalifikacije, diplome i sertifikate koje je kandidat naveo u svojoj biografiji. Detektiv se obraća obrazovnim institucijama ili relevantnim organizacijama kako bi potvrdio validnost tih dokumenata.

Provera na terenu: U zavisnosti od specifičnih zahteva radnog mesta, možete zatražiti da kandidati prođu i terensku proveru. Ova vrsta provere može pružiti dodatne uvide u kandidatovo radno iskustvo, veštine, ponašanje i profesionalnu reputaciju, karakteristikama, vrednostima, integritetu i profesionalnom ponašanju. Terenska provera se sprovodi tako što detektiv odlazi na lokaciju kod prethodnog poslodavca, ili u mestu prebivališta, kao i kod lokalne policijske stanice.

Važno je primenjivati pravedan i objektivan pristup prilikom provere kandidata, uz poštovanje zakona i pravila privatnosti. Takođe je važno da se ovi koraci sprovedu u skladu sa politikom zapošljavanja organizacije i relevantnim zakonodavstvom. Ono što je najvažnije istaći je da kandidati daju svoj pristanak za svaku pojedinačnu radnju u pisanoj formi kako bi se informacije dobile na pravilan i zakonit način.

5/5 - (4 votes)
Prethodni članakCrnogorsko udruženje pristupilo Asocijaciji za korporativnu bezbednost Jugoistočne Evrope
Sledeći članakMAGIJA ZAŠTITE: Smart Glass – Revolucionarna tehnologija za veću bezbednost