Da li Obaveštajna agencija Kosova stoji u senci prekomerne upotrebe sile na severu Kosova?

Prekomerna upotreba sile od strane specijalnih jedinica kosovske policije, krajem marta ove godine, kada je na nekoliko sati lišen slobode direktor kancelarije za KiM Vlade Republike Srbije, je u drugi plan stavila nalagodavce i organizatore ovog politički i bezbednosno neprimerenog čina

117
Da li Obaveštajna Agencija Kosova stoji u senci prekomerne upotrebe sile na severu Kosova?

Pored Hašima Tačija, predsednika i Ramuša Haradinaja, premijera, bitnu ulogu je odigrao i Kadri Veselji, predsednik skupštine, sada po definiciji pozicije parlamentarac i demokrata, a u suštini reč je o nekadašnjem direktoru Informativne službe Kosova –  Shërbimi Informativ i Kosovës – SHIK, koji i danas ima važnu ulogu u Obaveštajnoj Agenciji Kosova – Agjencia e Kosovës për Inteligjencë – OAK.

Važno je da se naznači prekomerna upotreba sile specijalnih jedinica, ali je još važnije da se apostrofira uloga koju je tog dana i nekoliko dana ranije imao OAK. Od njihove procene bezbednosne situacije na terenu i posledica koje takva reakcija može da ima, u koju Kadri Veselji ima puno poverenje, zavisila je odluka kosovskog političkog vrha o stepenu sile, koju su samo sprovele specijalne jedinice. Zbog toga ulogu specijalnih jedinica, koja je posebno naznačena u medijima, treba ograničiti na izvršioce i ne treba im davati drugi značaj.

Kosovske institucije nastoje da od 1999. godine održe organizacioni i personalni kontinuitet. Upravo to pokazuje nastanak i razvojni put kosovske obaveštajne službe.

Informativna služba Kosova –  Shërbimi Informativ i Kosovës – SHIK

Jačanje ilegalne terorističke i separatističke Oslobodilačke vojske Kosova, u drugoj polovini devedesetih godina prošlog veka, dovelo je i do stvaranja SHIK-a, koji je u početku imao obrise vojno obaveštajne službe. U vreme i neposredno nakon NATO agresije legalizovan je od nepriznate privemene vlade Kosova. Kako je Republika Srbija izgubila deo ingerencija Kumanovskim sporazumom i rezolucijom UN 1244, a u isto vreme nisu zaživele međunarodne organizacije i institucije i dok je među albanskim liderima postojala surevnjivost i borba za prevlast, SHIK je rastao i delovao samostalno, često proizvoljno i po nahođenju čelnika, pre svih Kadria Veseljija, direktora SHIK-a.

Kako bi se donekle sprečila samovolja, bezobrzirnost, zakonski vakum u radu, a ujedno krenulo sa stvaranjem državnih službi i institucija, pristupilo se formiranju  Obaveštajne Agencije Kosova – Agjencia e Kosovës për Inteligjencë AKI, koju je najavio Veselji u junu 2008. godine izjavom da je “SHIK ispunio svoju misiju”.

Obaveštajna Agencija Kosova – Agjencia e Kosovës për Inteligjencë AKI 

Nekoliko meseci nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova od strane privremenih kosovskih institucija, 2008. godine, formiran je OAK, kao sledbenik SHIK-a, koji je prethodno rasformiran.

Kroz odredbe zakona br. 03/L-063 – Zakon o Obavestajnoj Agenciji Kosova pokušano je da se odredi pravni status i položaj bezbednosne službe nalik onom u većini evropskih država. Tako se OAK bavi pitanjima bezbednosti i obaveštajnim delovanjem na teritoriji Kosova. Zadatak je da prikuplja, analizira i prosleđuje informacije i saznanja  predsedniku i premijeru, kao i relevantnim institucijama na Kosovu.

Posao službe je da prikuplja informacije o obaveštajnim i kontraobaveštajnim aktivnostima, unutrašnjim i spolnjim bezbednosnim pretnjama, međunarodnom i unutrašnjem terorizmu, ilegalnoj proizvodnji i trgovini narkoticima, organizovanom kriminalu, kao i drugim bezbednosnim pitanjima koja su  vezana za bezbednost Kosova.

Pripadnici OAK-a nemaju status ovlašćenih službenih lica, kao što je slučaj sa pripadnicima BIA u Republici Srbiji. U skladu sa tim pripadnici OAK-a nemaju pravo upotrebe neposredne ili posredne slie, ovlašćenje za hapšenje, mogućnost da pokrenu krivični postupak, kao ni mogućnost da natera pravno ili firzičko lice na saradnju, koji to mogu da urade na dobrovoljno osnovi. Takođe, pripadnici kosovske službe bezbednosti, kako se kaže u zakonu “obično ne nose oružje”, ali direktor može donti pojedinačno suprotnu odluku.

O uzajamnoj ulozi u pogledu nadgledanja rada OAK-a govori da direktora zajendički imenuju predsednik i premijer. Zakonom je predviđeno da se unutrašnja organizacija i sistematizacija, kao i način rada, reguliše pravilnicima na nivou OAK-a (slično kao u BIA).

Da je OAK bitan bezbednosni i politički činilac, da se koristi u pripremi i realizaciji ili kao isntrument u rukama pojedinih strana u najosetljivijih pitanja, pokazao je i slučaj deportovanja šest državljana Turske sa Kosova, koji su okarakterisani kao “gulanisti”, protivnici režima koji personifikuje predsednik Turske. Upravo su pripadnici OAK-a organizovali akciju deportovanja, a sproveli pripadnici specijalnih jedinica, što je dovelo do prave političke bure ne samo na Kosovu, nego posebno na relaciji Kosovo – Turska.

Nastala iz redova najokorelijih boraca OVK-a, koji sebe doživljavaju kao revolucionare i borce za nezavisnost  i slobodu, na čelu sa njenim prvim direktorom Veseljijem, koji je danas u poziciji da ne samo iza scene prati i kordinira rad bezbednosne službe, već da kao predsednik skupštine kontroliše zakonitost u radu, dovoljno govori o kome je reč i na koga treba ubuduće posebno obratiti pažnju, dok aktivnost specijalnih jedinica, uz dužno poštovanje, treba postaviti na mesto izvršioca u nivou i na način kako im se naredi.

Da li Obaveštajna agencija Kosova stoji u senci prekomerne upotrebe sile na severu Kosova?
3.7 (73.33%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

17 − 6 =