Biometrijska autentifikacija se smatra jednim od najsigurnijih metoda identifikacije i verifikacije. To je zbog visokog nivoa tačnosti i sposobnosti da osigura prisustvo verifikovane osobe.

Preduzećima u različitim industrijama su potrebni bezbednosni sistemi za autentifikaciju zbog sve većeg broja sajber napada širom sveta. Osim toga, ovi napadi su izuzetno skupi za kompanije. Prema Cybersecurity Ventures, globalni sajber kriminal će iznositi 10,5 biliona dolara godišnje do 2025.

Za preduzeća je ključno da tačno verifikuju identitet korisnika — a tehnologija biometrijske autentifikacije odgovara na poziv. Međutim, biometrijske metode autentifikacije imaju svoje rizike. Hajde da istražimo kako biometrija funkcioniše za autentifikaciju, zajedno sa prednostima i izazovima.

PODSETNIK! Šta je biometrijska autentifikacija?

Biometrijska autentifikacija je proces identifikacije osobe proverom jedne ili više njenih jedinstvenih fizičkih karakteristika (npr. prepoznavanje lica , otisci prstiju, prepoznavanje glasa, itd.).

Zbog svojih potpunih prednosti, biometrija se koristi kao oblik identifikacije svuda, od otključavanja pametnih telefona, pristupa sigurnim objektima, autorizacije finansijskih transakcija i obezbeđivanja bezbednog pristupa računarskim sistemima.

Biometrijska autentifikacija se često meša sa biometrijskom verifikacijom, ali ipak postoje male razlike. Pogledajte ovaj članak da biste saznali više, uključujući i detalje o sistemu biometrijske verifikacije.

Više o tome pročitajte:

BIOMETRIJA: NOVA ERA IDENTIFIKACIJE

 

Vrste metoda biometrijske autentifikacije

Biometrijske metode autentifikacije uključuju fizičke i bihevioralne identifikatore.

Fizički identifikatori su fiksne ljudske karakteristike, koje uključuju sledeće primere biometrijske autentifikacije:

• Prepoznavanje lica — tehnologija koja identifikuje i meri ljudsko lice. To je sve popularniji pristup među onlajn uslugama, koji se često koristi na pametnim telefonima.
• Skeniranje otiska prsta — tehnologija koja prepoznaje i verifikuje otisak prsta pojedinca. To je najčešći tip biometrijske autentifikacije, koji se takođe primenjuje na pametnim telefonima.
• Otisak dlana — tehnologija koja ispituje jedinstvene šare vena i linija na dlanu, kao i geometriju šake (oblik i veličina nečije ruke).
• Prepoznavanje glasa — tehnologija koja identifikuje osobu na osnovu njenog jedinstvenog otiska glasa. Koriste ga telefonski i digitalni servisni portali za autentifikaciju kupaca.
• Skeniranje mrežnjače — biometrijska tehnika koja koristi trepćuće UV svetlo koje prolazi kroz krvne sudove mrežnjače osobe i stvara kod slike. Smatra se da je 20.000 puta tačniji od otisaka prstiju i obično se koristi u medicinske svrhe.
• Prepoznavanje šarenice — hvata šaru šarenice u ljudskom oku. Smatra se jednim od najtačnijih tipova biometrijske identifikacije i brži je i manje nametljiv od skeniranja mrežnjače.
• DNK skeniranje — koristi genetski materijal za identifikaciju osobe i obično ga koriste organi za sprovođenje zakona za identifikaciju osumnjičenih.
• Identifikatori ponašanja su obrasci u načinu na koji pojedinci obavljaju određene zadatke – hodanje, govor itd.

10 zanimljivih činjenica o biometriji koje sigurno niste znali!

Multimodalna biometrijska autentifikacija

Multimodalna biometrijska autentifikacija, poznata i kao multimodalna fuzija, odnosi se na praksu kombinovanja dve ili više različitih biometrijskih osobina da bi se potvrdio identitet pojedinca.

Koristeći nekoliko biometrijskih faktora, multimodalni biometrijski sistemi imaju za cilj da poboljšaju tačnost i bezbednost.

U multimodalnom sistemu biometrijske autentifikacije, dva ili više biometrijskih modaliteta se istovremeno snimaju i obrađuju kako bi se dovršila autentifikacija. Kombinacija modaliteta se može koristiti za prevazilaženje slabosti pojedinačnih biometrijskih osobina i poboljšanje ukupnih performansi sistema.

Štaviše, verovatnoća lažnih pozitivnih ili lažnih negativnih rezultata je smanjena kada se više biometrijskih osobina koristi u kombinaciji.

Prednosti biometrije u odnosu na tradicionalne metode autentifikacije

Biometrija je poželjnija od lozinki, PIN-ova ili tokena jer ih je lakše koristiti i pružaju veću

privatnost i sigurnost. Evo nekih od ključnih prednosti:

• Jaka bezbednost i manji rizik od krađe identiteta: Biometrijske osobine su jedinstvene za svaku osobu i teško ih je replicirati, što otežava pristup neovlašćenim korisnicima.
• Neprenosive karakteristike: Biometrijske osobine su vezane za osobu i ne mogu se lako preneti ili podeliti. Nasuprot tome, lozinke i PIN-ovi mogu da se dele ili ukradu.
• Pogodnost: Biometrijska autentifikacija eliminiše potrebu za pamćenjem i upravljanjem lozinkama, smanjujući rizik od zaboravljenih ili slabih lozinki. Korisnici mogu jednostavno da koriste svoje prirodne biometrijske karakteristike za autentifikaciju.
• Poboljšan korisnički doživljaj: Biometrijska autentifikacija je obično brza, smanjujući vreme i trud koji su potrebni za pristup uređajima ili uslugama, što korisničko iskustvo čini prijatnijim.
• Nizak rizik od ljudske greške: Biometrijska autentifikacija minimizira potencijal za ljudske greške (kao što su greške prilikom unosa lozinki ili povremeno deljenje lozinki/akreditiva putem e-pošte ili poruka, itd.) tokom procesa autentifikacije.
• Višefaktorska autentifikacija: Biometrijske metode se mogu koristiti kao deo višefaktorske autentifikacije (MFA), gde se kombinuju višestruki faktori autentifikacije radi veće bezbednosti.
• Širok spektar karakteristika: Biometrijska autentifikacija može da koristi širok spektar karakteristika, uključujući fizičke (otisak prsta, lice, šarenica) i osobine ponašanja (npr. obrazac kucanja), pružajući fleksibilnost i opcije za različite slučajeve upotrebe.
• Stabilnost: Biometrijske osobine ostaju relativno stabilne tokom čitavog života osobe, smanjujući potrebu za čestim ažuriranjima ili promenama metoda autentifikacije.

Uprkos ovim prednostima, biometrijska autentifikacija dolazi sa nizom izazova.

Koji su rizici?

Neki od potencijalnih rizika povezanih sa biometrijskom autentifikacijom uključuju:

• Odgovarajuće tehničke i organizacione mere: Biometrijski podaci su veoma lični i jedinstveni za svakog pojedinca. Dakle, obrada biometrijskih podataka zahteva posebne bezbednosne i organizacione mere kako bi se obezbedio odgovarajući nivo bezbednosti podataka.To bi se svakako sprovodilo u okviru propisa GDPR/ZZPL ili regulisanjem kroz novi zakon koji bi regulisoa isključivo upotrebu biometrijske tehnologije, što su mnoge zemlje već usvojile.
• Povreda podataka: Ako su biometrijski podaci ugroženi, ne mogu se promeniti kao lozinka. Jednom kada se biometrijski podaci ukradu, oni su trajno ugroženi, što može dovesti do krađe identiteta ili neovlašćenog pristupa.
• Lažni pozitivni i negativni: Biometrijski sistemi mogu povremeno da proizvedu lažne pozitivne (pogrešne autentikacije neovlašćene osobe) ili lažne negativne (neuspešne autentifikacije ovlašćenog korisnika). Ove greške mogu uticati i na bezbednost i na korisničko iskustvo.
• Falsifikat / Deepfake: Neki biometrijski sistemi mogu biti prevareni visokokvalitetnim replikama ili „prevarama“ biometrijskih karakteristika, kao što su otisci prstiju ili crte lica. Ovo može biti fotografija, 3D model ili replika silikonskog otiska prsta koji se koristi da se zaobiđu određene biometrijske mere bezbednosti. Stoga je neophodno koristiti naprednu biometrijsku tehnologiju koja je sposobna da prepozna čak i najsofisticiranije deepfake.
• Pritisak na korisnika: Nekim pojedincima može biti neprijatno da daju svoje biometrijske podatke zbog zabrinutosti za privatnost, kulturnih razloga ili ličnih preferencija, u takvim situacijama često kompanije vrše pritisak na zaposlene kako bi u okviru kompanijskih politika i procedura usvojili i korišćenje biometrijskih sistema, što nije u skladu sa regulativama.
• Usklađenost sa propisima: Prikupljanje, čuvanje i korišćenje biometrijskih podataka može biti predmet regulatornih zahteva i pravnih okvira koji se razlikuju u zavisnosti od države do države. Kompanije treba da temeljno ispitaju ove složenosti kako bi osigurale usklađenost.
• Dugotrajnost biometrijskih karakteristika: Dok mnoge biometrijske osobine ostaju relativno stabilne tokom života pojedinca, neke se mogu promeniti usled starenja, povrede, operacije ili drugih faktora. To može dovesti do problema sa tačnošću autentifikacije.

Da bi se prevazišli ovi izazovi, biometrijsku autentifikaciju treba pažljivo koristiti, primeniti jake bezbednosne prakse i obezbediti usklađenost sa relevantnim propisima. Pored toga, korišćenje višefaktorske autentifikacije (MFA), koja kombinuje biometriju sa drugim faktorima autentifikacije, može da obezbedi dodatni nivo bezbednosti.

BIOMETRIJA POD LUPOM: Tehnički, pravni i etički izazovi biometrijske tehnologije