Tehnologija veštačke inteligencije (AI) je ušla u bezbednosnu industriju u brojnim primenama, uključujući korišćenje autonomnih bezbednosnih AI robota.
Dok su roboti doneli brojne prednosti u pojačanju bezbednosti preduzeća, postoji zabrinutost zbog uticaja autonomnih robota na tradicionalne pripadnike fizičkog obezbeđenja i njihovu buduću ulogu.
U svetu gde tehnološki giganti neumorno pomeraju granice mogućeg, i gde automatizovana tehnologija postaje sveprisutni deo naše svakodnevice, nameće se ozbiljno pitanje: Da li će roboti uskoro i potpuno zameniti fizičko obezbeđenje?
Robotika: Nešto više od čuvara
Moderni bezbednosni roboti i dronovi već danas integrišu senzore, kameru visoke rezolucije, i softver za prepoznavanje oblika i lica, pružajući time kompanijama nove slojeve zaštite. Oni mogu patrolirati danima bez prestanka, skenirati i analizirati okolinu, i reagovati u deliću sekunde. Njihova upotreba smanjuje mogućnost ljudskih grešaka i poboljšava efikasnost.
Na primer, robotski sigurnosni uređaj može biti programiran da otkrije i reaguje na prisustvo neovlašćene osobe u zabranjenoj zoni, kao što je parking nakon radnog vremena. Pored toga, mogu da obezbede autonomne odgovore na upad u perimetar ili otkrivanje neočekivanih situacija, što može biti dragoceno u velikim objektima ili javnim prostorima gde može biti potrebno vreme da ljudski čuvar stigne do hitne lokacije.
Ove vrste autonomnih odgovora, bilo da su vizuelna upozorenja (trepćuća svetla i displeji) mogu skrenuti pažnju na potencijalne pretnje i odvratiti pojedince od angažovanja u nezakonitim aktivnostima.
Sirene i unapred snimljene zvučne poruke takođe mogu poslužiti kao efikasno sredstvo odvraćanja, jer signaliziraju da se područje nadgleda i da će svaka neovlašćena aktivnost biti otkrivena i prijavljena. Robotski sigurnosni uređaji mogu biti efikasan način da se odvrate pojedinci od pokušaja da neovlašćeno uđu na posed ili da se upuste u nezakonite aktivnosti, kao što su vandalizam, krađa i drugo.
Društvo robota i ljudi
Međutim, uprkos svim naprednim mogućnostima, roboti i dalje nailaze na značajne prepreke u potpunom preuzimanju dužnosti fizičkog obezbeđenja. Oni mogu sakupljati podatke i reagovati na određene situacije, ali još uvek ne mogu adekvatno da se nose sa kompleksnim ljudskim ponašanjima, donošenjem intuitivnih odluka ili etičkim dilemama.
Ljudski čuvari i dalje igraju vitalnu ulogu u održavanju bezbednog okruženja. Dok su roboti sposobni da otkriju potencijalne pretnje, trenutno im nedostaje sposobnost da tumače i razumeju kontekst situacije. Na primer, mogu da otkriju grupu pojedinaca koji lutaju u nekom području i da upozore bezbednosno osoblje, ali ne mogu da utvrde da li je njihovo prisustvo stvarna pretnja ili jednostavno grupa prijatelja.
Ljudski faktor: Nezamenljiva komponenta
U situacijama u kojima je autonomni uređaj otkrio potencijalnu pretnju, mogao bi da obavesti čoveka u obezbeđenju. Čovek može da pristupi pojedincima i proceni situaciju, eventualno otklanjajući svaki potencijalni sukob pre nego što on eskalira. Pored toga, ljudski čuvari mogu pružiti smernice i podršku pojedincima, pomažući da se smiri situacija i pruži osećaj sigurnosti. Robotski uređaji, iako su u stanju da otkriju pretnje i reaguju na njih, još uvek nisu u stanju da obezbede ovaj nivo lične interakcije.
Jedan od načina na koji tradicionalni ljudski čuvari i sigurnosni roboti mogu efikasno da funkcionišu jeste komplementarni pristup. Ova kombinacija tehnologije i ljudske ekspertize može pomoći da se stvori sveobuhvatniji i efikasniji sistem bezbednosti.
Dok autonomni bezbednosni roboti mogu da pomognu u poboljšanju bezbednosti i povećanju efikasnosti, oni još uvek nisu u stanju da u potpunosti zamene tradicionalne ljudske čuvare. Integracijom oba u sveobuhvatan sistem bezbednosti, moguće je iskoristiti prednosti oba i obezbediti viši nivo zaštite. Tradicionalno ljudsko obezbeđenje donosi mogućnost procene situacije, preduzimanje odgovarajuće akcije i zaštita tokom lične interakcije, dok robotski uređaji mogu kontinuirano da nadgledaju potencijalne pretnje i autonomno reaguju na svaku sumnjivu aktivnost.
Radeći zajedno, i čovek i mašina mogu koegzistirati i pružiti viši nivo zaštite, uz sveukupno smanjenje troškova za imovinu. Prihvatanje ovog partnerstva može oblikovati budućnost bezbednosti i stvoriti bezbedniji svet za sve.
Ljudska sposobnost za empatiju, moralno i etičko rasuđivanje i fleksibilno donošenje odluka u komplikovanim situacijama ostaje nešto što tehnologija ne može da replicira – bar ne u skorije vreme. Fizičko obezbeđenje još uvek igra ključnu ulogu u mnogim aspektima bezbednosti, kao što su rukovanje neočekivanim situacijama, pružanje prve pomoći, ili reagovanje na socijalne i psihološke aspekte incidenata.
Sinergija koja štiti
Najrealnija budućnost fizičkog obezbeđenja mogla bi ležati u sinergiji između čoveka i mašine. Roboti mogu upotpuniti ljudske kapacitete konstantnim nadgledanjem i brzim reakcijama, dok ljudi mogu upravljati i donositi ključne odluke u kritičnim situacijama, pritom uzimajući u obzir moralne i etičke aspekte.
Etička i pravna pitanja
Pored toga, postoje brojna etička i pravna pitanja koja treba preispitati i urediti. U kojoj meri želimo dozvoliti mašinama da upravljaju našom bezbednošću? Koje granice treba postaviti da bi se sačuvala privatnost i osnovna ljudska prava? Da li sinergija označava zajednički rad napredne tehnologije i čoveka, ili se zapravo odnosi na stapanje čoveka i mašine u jednu celinu? Sve su to dileme koje zahtevaju ozbiljnu i sveobuhvatnu javnu debatu.
Čovek na prvom mestu!
Roboti svakako predstavljaju budućnost fizičkog obezbeđenja, ali scenario u kojem oni u potpunosti zamene ljudski faktor treba da ostane na nivou kolektivne naučne i naučnofantastične imaginacije. Idealno rešenje bi bilo strateška kombinacija ljudskog i mašinskog, sa jasno definisanim ulogama, obavezama i granicama, kako bi se osigurao najviši mogući stepen bezbednosti uz poštovanje osnovnih ljudskih prava i etičkih normi. Ipak je čovek na prvom mestu!
