Korpus čuvara islamske revolucije: Beskompromisni čuvar iranskog političko-verskog uređenja

Demnostracije u Iranu, započete poslednje nedelje u decembru 2017. godine, pokazale su još jednom vojnu, bezbednosnu i političku moć Korpusa čuvara islamske revolucije, poznate kao Iranska revolucionarna garda, koja se po ko zna koji put pokazala kao čuvar revolucije iz 1979. godine, kada je svrgnut Šah Reza Pahlavi

240
Iranska revolucionarna garda

Za sada, sa ove distance, i dok još uvek prostesti traju, teško je sa preciznošću konstatovati šta je uzrokovalo demonstracije, koje su za nedelju dana dovele do toga da je više desetina demonstranata poginulo, kao i tri pripadnika službe bezbednosti.

Nije uobičajeno da proteste započnu konzervativne snage u Mašhadu, predvođene Ahmadom Alamaolhodeom, zbog navodnih umerenih političkih i ekonomskih poteza predsednika Hasana Ruhanija, a da se već narednog dana pretvore, u ostalim iranskim gradovima, u proteste protiv konzervativnih političkih i verskih stavova, a posebno protiv verskog poglavara Hamneija.

Malo je verovatno da su snage koje su suprostavljene tvrdom političkom i verskom rukovodstvu Irana, uspele da se u roku od jednog dana pripreme i iskoriste protest u Mašhadu i organizuju višednevne demonstarcije u više desetina gradova. Utisak je kao da se čekao određeni inicijalni događaj, bez obzira ko ga i sa kojim ciljem izvodi, kako bi otpočele demonstarcije usmerene protiv verskog i političkog rukovodstva Irana.

Podrška demonstrantima od strane Izraela, SAD i Saudijske Arabije predstavlja samo ligičan sled međunarodnih političkih poteza. Scena mlade devojke koja skida hidžab pred demonstrantima i snagama bezbednosti u mnogome podeseća na rukopis zapadnih bezbednosno-medijskih scenarista.

A onda je 03. januara 2018. godine stiglo saopštenje Iranske revolucionarne garde da su demonstranti poraženi i da su protesti okončani. Saopštenje nisu dali ni predsednik države ni verski poglavar, već oni koji imaju glavnu ulogu da štite tekovine islamske revolucije iz 1979. godine.

Ko su zapravo pripadnici Iranske revolucionarne garde?

Od trenutaka kada je osnovana, Iranska revoluciona garda ima zadatak da od unutrašnjih i spoljnih neprijatelja štiti tekovine iranske islamske revolucije. Vremenom, kako je u ispunjavanju zadatih ciljeva postala beskompromisna dobijala je sve veću i značajniju ulogu u iranskom društvu ne samo u bezbednosnom već i u političkom smislu.

Ponosni su na činjenicu da im je osnivač Ajatolah Homeini bio glavnokomadujući, kao što je uostalom i danas Ali Hamnei. Predsednik države ima ograničene ingerencije nad komandom Iranske revolucionarne garde, što ih na neki način stavlja izvan kontrole izvršne vlasti.

Procena je da garda broji oko 150000 stalnih pripadnika. Podeljena je na pomorske, vazduhoplovne i kopnene snage. U svom sastavu ima i specijalnu jedinicu Kuds. Nije daleko od istine da garda poseduje mnoge firme, da se bavi poslovima na crnom tržištu, vojnom industrijom. Pod komandom im se nalazi i arsenal iranskih balističkih raketa.

Posebno bitan segment u aktivnostima i načinu funkcionisanja Islamske revolucionarne garde je Basija. Reč je o grupaciji koja se mobiliše u zavisnosti od potreba. Organizovana je tako da njeni pripadnici, građani svih struktura i staleža, i muškarsci i žene, imaju svoje posebne rasporede i povremene obuke. Njihovu obuku, koordinaciju i kopletno vođenje organizuju i vrše pripadnici garde. Procene o brojnosti Basije su od oko 2 miliona, koji mogu biti regrutovani veoma brzo sa oružjem, do preko 10 milona ukupno obuhvaćenih obukom i povremenom koordinacijom. Organizacija Basija u mnogome podseća na Nacionalnu gardu SAD-a.

Organizovana na navedeni način i podvrgnuta pre svega pod kontrolu verskog poglavara, a ne izvršnih vlasti, govori da je Iranska revolucionarna garda i kontrolor i bič koji stoji iznad ostalih vojnih i bezbednosnih segmenata iranskog društva, koji bi možda mogli da se u nekon trenutku okrenu protiv tekovina islamske revolucije i izvedu državni udar.

Snaga garde ogleda se i u posebnom segmentu koji predstavlja plasiranje kadrova u državne institucije tako da i na taj način institucionalno i ideološki učvršćuju svoju poziciju u državi, posebno od vremena predsednika Ahmadinedžada, koji je i sam bio pripadnik revolucionarne garde.

Pripadnici garde su zvanično, a sigurno i neformalno, inkorporirani u diplomatska predstavništva Irana u celom svetu. Službenici Iranske revolucionarne garde u ambasadama imaju poseban status i nisu u obavezi da odgovaraju ambasadoru.

Iranska revolucionarna garda, iako nije previše medijski prisutna u javnosti, kako iranskoj, tako i svetskoj, nastoji da održi imidž nepobedive i mistične organizacije, koja može svakom da se suprostavi i da ga pobedi. Postoji priča da su američki marinci na svojim nosačima aviona sa spoljne strane, pronalazili zalepljene ambleme Iranske revolucionarne garde.