UZAVREO HLADNI RAT: Konflikt Rusije i Zapada

Tražio se povod da se, upravo kao u vreme hladnog rata u drugoj polovini dvadesetog veka, odmere političke, ekonomske i bezbednosne snage i potencijali, da se jasno da do znanja suprotnoj strani gde su granice popustljivosti i da se saveznici jedne ili druge strane bezrezervno stave na stranu onih kojima su do tog trenutka načelno obećavali podršku i spremnost da idu u korak sa njihovom politikom

157
uzavreo-hladni-rat-konflikt-rusije-i-zapada

Sada je taj trenutak. I SAD, u ovom slučaju i Velika Britanija s jedne i Ruska Federacija s druge strane, jasno traže od svojih političkih i ekonomskih, ali i bezbenosnih saveznika da se svrstaju. Nema neutralnih. Tu privilegiju, u ovom slučaju, ima samo mali broj država, koje su i inače nezavisne u svojoj međunarodnoj politici, a tu mogućnost  im daje ekonoska i vojna moć.

Velika Britanija nastoji da se preko slučaja pokušaja trovanja penzionisanog pukovnika ruske vojno-obaveštajne službe bezbednosti, Sergeja Skripalina, u Salsberiju, zapadno od Londona, početkom marta ove godine, vrati u punom svetlu na međunarodnu političko-bezbednosnu scenu. Nesumnjiva međunarodna političko-bezbednosna moć Velike Britanije kao da je jedno vreme bila u senci SAD i Rusije u poslednjih deset godina.

Otvoreno konfrotiranje sa Ruskom Federacijom, kroz direktne optužbe za pokušaj ubistva bivšeg pripadnika ruske službe bezbednosti na teritoriji Velike Britanije, dovelo je do odluke da se protera 23 ruskih diplomata. Sa druge strane usledio je isti odgovor.

Da nije reč o bilateralnom diplomatskom sukobu Velike Britanije i Rusije, što bi se u prvom trenutku moglo pretpostaviti na osnovu niza otpužbi i osporavanja obe strane, već o jasnom međunarodnom konfrotiranju i svrstavanju na dve strane, pokazali su dalji potezi.

Podršku Velikoj Britaniji, odnosno za odlukom o proterivanju ruskih diplomata, krenule su gotovo sve držve EU i NATO, kao i one koje nameravaju da u skorije vreme postanu članice ovog vojno-političkog saveza.

Portparolka Bele kuće, Sara Hakabi Sanders je navela da je predsednik SAD odgovorio na navodnu rusku umešanost u pokušaj ubistva bivšeg pripadnika ruske službe bezbednosti i zbog toga doneo odluku da se sa teritorije SAD protera 60 ruskih diplomata, kao i da se zatvori ruski konzulat u Sijetlu. Ova mera se pravda time da ima za cilj da poveća bezbednost SAD, odnosno trebalo bi da spreči sprovođenje ruskih obaveštajnih aktivnosti na teritoriji SAD.

Uporedo su i vodeće države EU donele odluku da sa svoje teritorije proteraju jedan broj ruskih diplomata. Tako je Nemačka proterala četvoro ruskih diplomata, kao i Francuska, ali i Poljska, dok su ostale članice EU, proterale jednog ili dva člana ruskog diplomatsko konzularnog predstavništva. “Akciji” proterivanja su se priključile i druge države. Ukrajina je najavila proterivanje 13 diplomata, a slične mere su povukle i Australija i Kanada.

I jedan broj država u regionu je nedvosmisleno pokazao svoj međunarodni politički stav i opredeljenost poput Hrvtaske, Makedonije, Albanije, Mađarske, Rumnije, a u poslednjem trenutku i Crna Gora.

Odluka Ruske Federacije o proterivanju diplomata navedenih država očekuje se, kako je i najavljeno iz Misitarstva unutrašnjih poslova.

Da li se proteruju diplomate koje preduzimaju obaveštajne aktivnosti ili je pre svega reč o političkom činu?

Pitanje je da li jedna li druga strana, kao i mnogo puta do sada, proteruje sve one diplomate za koje je utvrđeno, za koje se sumnja ili pretpostavlja da sprovode obaveštajne aktivnosti na teritoriji druge države. Naravno da ne.

Otvoreno proterivanje svih diplomata, koji možda preduzimaju obaveštajne akcije, značilo bi otkrivanje kontraobaveštajnih mera, pozicija i aktivnosti, što se sigurno ne želi. Mnoge akcije su ostale otovorene, mnoge su u toku i sigurno je da se želi saznati koje i ko povlači poteze sa suprotne strane. U obaveštajnim aktivnostima oduvek je bilo preče i važnije izvršiti zamenu obaveštajaca ili agenata, a ne jendostavno proterivanje, koje je vršeno onda kada se uglavnom želelo da se postigne politički cilj.  Bilo bi interesantno videti koje su sve diplomate proterane u kom su rangu ili kada im se završava diplomatska misija (nije redak slučaj da se donosi odluka o proterivanju diplomata kojima i inače uskoro ističe mandat).

Sigurno je da je obaveštajno delovanje kroz diplomatsko konzularna predstavništva samo deo, moglo bi se reći i to manji (vrh ledenog brega), svih aktivnosti i mera koje se preduzimaju. Obaveštajci su verovatno “komotniji” ako deluju u odelu dopisnika, privrednih zastupnika, humanitarnih radnika, aktivista raznih organizacija ili udruženja… Ali u tim slučajevima ukoliko se njihovo angažovanje otkrije pre svega se pokušava da se vrbuju za drugu stranu, ili usmeravaju da postanu dvojne pozicije, a tek u krajnjem slučaju vrši se razmena.

Očigledno je da su međunarodni odnosi ušli u novu fazu u kojoj je Rusija postala ili bolje reći da se vratila na veliku scenu u punoj snazi. Da nije tako ne bi odgovor druge strane bio ovakav i ovoliki i ne bi tražili od svih svojih saveznika da se jasno izjasne.

Prošlo je vreme deklarativnog izražavanja podrške i svrstavanja sada se traži da se na delu, u ovom trenutku, dilomatskim merama u nekom drugom trenutku možda nekim drugim, pokaže politička i svaka druga lojalnost.

Svi koji su podržali diplomatske mere jedne ili druge strane imaju obavezu, koliko god im to nije po volji, da celokupan bezbednosni potencijal, posebno svoje obaveštajne kapacitete, usmere i stave u službu zarad ostvarivanja ciljeva SAD i Velike Britanije s jedne ili Ruske Federacije s druge strane. Biti neutralan, ukoliko je to moguće, u ovom trenutku je privilegija.

UZAVREO HLADNI RAT: Konflikt Rusije i Zapada
5 (100%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

six + seven =