Zaštita dece od sajber nasilja u doba COVID-19

Svakodnevne aktivnosti dece odvijaju se iza ekrana, iako profesionalci upozoravaju da provođenje toliko vremena na mreži nije samo nezdravo, već ih izlaže raznim vrstama rizika, od kojih je glavni sajber nasilje.

2

Prošlo je više od godinu dana otkako je proglašeno izbijanje pandemije COVID-19, što je rezultovalo pridržavanjem određenih mera, ostankom kod kuće, smanjenjem kretanja, drastičnom izmenom životnih navika, socijalnom distancom i udaljavanjem jednih od drugih, pa je sve to povuklo i drugu vrstu problematike: Ljudi su tražili načine da ostanu „konektovani“ jedni pored drugih, pa je internet bio glavno sredstvo da se ta distanca neutrališe.

Svakodnevne aktivnosti odvijale su se i još uvek se odvijaju iza ekrana. Iako je izazov za sve, moglo bi se tvrditi da je suočavanje s novom stvarnošću posebno izazov za decu, jer propuštaju bitan deo odrastanja u današnjem svetu.

Od trenutka kada se probude do spavanja, njihovim danom dominira digitalni svet – predavanja se odvijaju na mreži, komunikacija sa prijateljima na mreži, konzumira se obilna količina medija na mreži i igraju igre.

Međutim, profesionalci upozoravaju da provođenje toliko vremena na mreži nije samo nezdravo; takođe bi ih moglo izložiti raznim vrstama rizika, od kojih je glavni sajber nasilje. Logično je da se nakon pandemije i pravila socijalnog distanciranja povećao rizik i od sajber nasilja.

Koji su znaci maltretiranja preko Interneta?

Suprotno uvreženom mišljenju, sajber maltretiranje nije ograničeno samo na društvene mreže, već je često prisutno na raznim platformama i manifestuje se na razne načine.

Uz društvene mreže, sajber nasilje na prvi pogled može izgledati bezazleno slučajnim posmatračima, posebno kada počinioci maskiraju svoje postupke stvaranjem memova na račun internih šala koje su samo njima poznate. Meta napada u zajedničkoj društvenoj grupi uglavnom su školski drugovi ili drugi članovi grupe sportskog tima, ili bilo kojih drugih grupa čiji su članovi deca, tinejžderi, omladina.

Alternativno, sajber nasilje nikada neće biti transparentno, uglavnom se odvija u privatnim grupama i chat sobama, pri čemu bi video materijali (uglavnom uvredljive sadržine i kompromitujući) namerno procurili do žrtve. Zbog svega toga čin je teško otkriti. Međutim, često nasilnicima zapravo nije stalo i oni će omalovažavati, ponižavati i javno napadati svoje žrtve kako bi ih još više osramotili.

Još jedno leglo sajber maltretiranja, gde deca provode beskrajne sate, su onlajn igre. Iako se veći deo vremena napadi manifestuju u obliku uvreda, ismevanja igračkih veština ili, uopšteno govoreći, nepristojnih psovki koje se mogu deklarisati kao jedna vrsta nasilja na virtuelnom frontu, budući da je reč o ismevanju, i to uglavnom na grupnom nivou što podiže moral i ego onih koji nasilje i vrše, pri čemu se isti gube kod osobe koja je žrtva nasilja i koja će u najvećem broju slučajeva izaći pognute glave sa ozbiljnim posledicama. Često će igrači birati svoju žrtvu, a zatim će se angažovati na tome da vreme provedeno u igri čine što mučnijim.

Kako sprečiti i zaustaviti uznemiravanje na mreži?

Pa, prvo i najvažnije odrasli bi trebali biti svesni znakova upozorenja da nešto nije u redu. Da bi se zaštitila, deca mogu drastično da smanje upotrebu svojih uređaja, mogu postati neraspoložena ili čak izbrisati svoje naloge i stvoriti nove.

Štaviše, sajber nasilje ne bi trebalo da postane važno pitanje koje će se rešavati samo onda kada se nekom i dogodi. Roditelji bi trebalo aktivno da razgovaraju sa svojom decom o maltretiranju preko Interneta i drugim zamkama koje virtuelni svet krije. Deca bi trebalo da znaju da mogu da veruju roditeljima i nastavnicima i da im svoje probleme i povere. Kao jedna od preventivnih mera jeste da se roditelji mogu odlučiti da koriste roditeljski nadzor za praćenje onoga što njihova deca rade na mreži, mada neki to mogu smatrati kršenjem privatnosti svoje dece i ipak da se ne odluče na taj korak.

Deci treba staviti do znanja da niko nema prava da vrši bilo kakvo nasilje nad njima, da ne treba da ćute ako vide da neko strada na taj način, već da budu otvorena i kažu odraslima, nastavnicima, roditeljima. Takođe je važno edukovati decu o tome kako da prijave incidente i da treba da čuvaju snimke ekrana i evidenciju svih slučajeva sajber nasilja koja su doživela iz prve ruke ili videla da su počinjena nad nekim drugim, a koji će poslužiti kao dokazni materijal. Štaviše, njih takođe treba podučavati o raznim alatima koje pružaju društvene mreže i platforme za igre kako bi prijavila takvo ponašanje.