Kao što smo već istakli, razlike između komercijalne i institucionalne bezbednosti prisutne su na više nivoa. Pre svega, one se odnose na nivo bezbednosti koji je neophodan, mere koje se upotrebljavaju, kao i stepen rizika samog objekta.
NIVO BEZBEDNOSTI
Jasno je da maloprodajni objekti i firme zahtevaju niži stepen bezbednosti od državnih institucija. Razlog za to je, jednostavno, manji stepen pretnji po preduzeća u odnosu na ustanove. Firme uglavnom instaliraju bezbednosnu opremu kako bi sprečile krađe i male incidente, dok institucije pre svega štite ljudske živote, kako svojih zaposlenih, tako i posetilaca.
MERE OBEZBEĐENJA
Mere obezbeđenja odnose se na opremu i broj potrebnih službenika kako bi se postigao zadovoljavajući stepen bezbednosti. U zavisnosti od potreba, komercijalni objekti koriste sigurnosne kamere, specijalne pametne brave, savremene sisteme za kontrolu pristupa i mnoge druge sigurnosne uređaje. Ove mere, u zavisnosti od procene rizika, ustanovljuju menadžeri bezbednosti. Ipak, institucije poput bolnica i aerodroma sve više koriste napredne metode skrininga i nove tehnologije za unapređenje bezbednosti.
STEPEN RIZIKA OBJEKTA
Firme pre svega koriste obezbeđenje kako bi zaštitile finansijsku stranu svog poslovanja, iako je, razume se, važna i bezbednost zaposlenih i klijenata. Sa druge strane, savremeno okruženje po institucije generiše mnogo izazova kao što su mogućnost atentata, vandalizam ili čak teroristički napad. Ovo ne smanjuje značaj adekvatnog obezbeđenja u prodavnici cipela ili u apoteci, ali nezadovoljni ljudi mnogo češće „iskaljuju” bes na institucijama, zbog toga što one predstavljaju državu.
