Od terorističke OVK-a do vojske Kosova

Da li je dobro planiran i do sada relativno uspešno sprovođen plan transformacije terorističke Oslobodilačke vojske Kosova - OVK u vojsku Kosova moguće sprečiti i šta formiranje kosovske vojske znači za Srbiju?

120
Od terorističke OVK-a do vojske Kosova

Neuspeo pokušaj, od pre godinu dana, da se u kosovskom parlamentu, kroz predlog zakona o trasformaciji Kosovske bezbednosne snage – KBS u kosovsku vojsku, formira vojska Kosova, očigledno nije obeshrabrio već je samo na kratko usporio kosovske zvaničnike i naterao ih da pronađu drugu formu i način da dođu do svog cilja, a to je zaokruživanje i ostavrivanje pune državnosti.

Po mišljenju predstavnika kosovske vlasti poslednja etapa formiranja kosovske vojske treba da se sprovede kroz ustavne promene (izmene člana 126 Ustava Kosova) i uz podršku strateških partnera na međunarodnom niovu, čime bi se de facto i de iure dala pravna forma i legitimitet oružanoj formaciji koja je proistekla iz terorizma i separatizma.

Zašto je bitno naznačiti put i način eventualnog formiranja vojske Kosova?

Zato što direktno vodi korene od terorističke i separatističke OVK-a i zato što time nastoje da zaokruže svoju državnost.

Teroristička i separatistička organizacija je Uredbom 1999/8 UN-a, u drugoj polovini 1999. godine, prerasla u Kosovski zaštitni korpus – KZK. Prethodno su UNMIK i NATO propisali  mere rasformiranja OVK. To je bio prvi korak legalizovanja terorističke grupacije i njenih pripadnika u organizaciju koja dobija institucionalni i pravni karakter, jer je najveći broj pripadnika OVK ušao u sastav Kosovskog zaštitnog korpusa, dok je jedan deo prešao u Kosovsku policiju – KP.

Redovni sastav KZK-a je brojao 3000 pripadnika, kao i 2000 rezervista. Podrazumevano je da u sastavu KZK budu uključeni i pripadnici srpske nacionalnosti, na čemu je posebno insisitirao komandant KZK-a Agim Čeku.  Pripadnici KZK-a su bili nenaoružani i osnovni zadatak im je bio učešće u sprečavanju elementarnih nepogoda i spašavanju stanovništva u takvim situacijama. 

Nepunih godinu dana nakon donošenja Ustava Kosova, marta 2008. godine, tačnije januara 2009. godine, dolazi do osnivajna Kosovskih bezbednosnih snaga – KBS, kao sledbenika KZK, koji je prethodno raspušten. Paralelno se formira i Ministarstvo kosovskih bezbednosnih snaga, gde je za ministra izabran Agim Čeku. Uporedo se predlaže i formiranje fakulteta pri Univerzitetu u Prištini, koji ima za cilj školovanje komandnog kadra.

Predviđeno je da KBS broji 2500 aktivnih pripadnika, kao i 800 pripadnika rezervnog sastava. Međutim, za razliku od pripadnika KZK-a, pripadnici KBS-a nose lako naoružanje i imaju obavezu reagovanja u kriznim situacijama, kao i učestvovanja u otklanjanju eksplozivnih naprava. Naznačeno je da ne poseduju teško naoružanje, ali da mogu uzeti učešće u međunarodnim operacijama u cilju podrške mira. Na ovaj načn im se daje i međunarodni legitimitet. Sve aktivnosti KBS-a su tesno povezane i neposredno koordinirane od strane KFOR-a, odnosno NATO-a. 

Nakon formiranja KBS kosovske vlasti nisu sedele skrštenih ruku već su ozbiljno radile na daljoj organizaciji i kadrovskom popunjavanju. Tako je značajno premašen početni broj pripadnika, a KBS u svom sastavu ima pored mnogih drugih i klasične vojne formacije poput brigade za brzo reagovanje, brigade za operativnu podršku, jedinice za regrutovanje u kriznim situacijama, vojnu policiju, inženjerske jedinice. Kao i kada je reč o KZK-u kosovskim zvaničnicima je bitno da u sastavu ima i pripadnika srpske nacionalnosti, što im daje legitimitet.

Poslednja faza formiranja vojske Kosva, posebno aktivna od 2014. godine, privodi se kraju posmatrano sa pozicije kosvskih vlasti. Insistiranje na završetku procesa formiranja oružanih snaga od strane jedne od vodećih svetskih sila i neprikosnovenog aktera u rešavanju kosovskog pitanja, u ovom trenutku predstavlja još jedan od pritisaka na srpsku stranu u procesu pregovora o budućem statusu Kosova.

Šta formiranje kosovske vojske znači za Srbiju i da li ga je moguće sprečiti?

Formiranje oružanih snaga trebalo bi da označi zaokruživanje procesa kosovske državnosti. Vojska Srbije, bezbednosne službe i državni organi su, kada je reč o bezbednosnim pitanjima, upućeni na kontakte i saradnju sa KFOR-om, a u suprotnom slučaju to bi mogle postati kosovske vojne strukture. Dakle, Kosovo bi se, a ne međunarodna zajednica, kada je reč o vojno-bezbednosnim pitanjima, nametnulo kao partner. Nije teško zamisliti da bi se vojska Kosova odmah stavila pod komandu NATO i da bi uzela aktivno učečešće u mirovnim misijama. Od KFOR-a koji je na osnovu rezolucija i sporazuma partner u mnogim pitanjima Vojsci Srbije, dobili bi suparnika u vojsci Kosova. Ovime se pitanje bezbednosti i bezbednosnih rizika podiže na znatno viši nivo, a samim tim dovodi se u pitanje i opstanak Srba na Kosovu, jer je u dosadašnjem periodu, bez obzira na niz manjkavosti, upravo KFOR bio garant mira i bezbednosti srpske zajednice.

Bez namere da se daju olake i paušalne ocene i predlozi koje je nabolje povući i primeniti u pogledu rešavanja statusa Kosova, ali kada je reč o namerama formiranja vojske Kosova potrebno je insistirati pre svega na bezbednosnim pitanjima, jer će njihovo formiranje  destabilizovati ne samo područje Kosova, nego i Makedonije i juga centralne Srbije.

Uporedo treba jačati organizacionu ali i personalnu poziciju srpske zajednice na Kosovu i adekvatno usmeravati učešće u radu kosovskih izvršnih vlasti. Važno je i ne davati legitimitet formiranju vojske Kosova kako kroz izmene ustava, tako i kroz učešće u Kosovskim bezbednosnim snagama i pripremama za formiranje vojske Kosova. Uz navedeno, podjedanko je važna i paralelna diplomatska aktivnost koja bi možda više trebala da bude usmerena prema onima koji se u ovom trenutku zalažu za formiranje kosovske vojske.

Od terorističke OVK-a do vojske Kosova
5 (100%) 3 ocena/e

NAPIŠI KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here

one × 3 =